Пређи на садржај

Вијести (Црна Гора)

С Википедије, слободне енциклопедије

Вијести
Типдневне новине
Форматберлинер
Власник4 оснивача 59%
Styria Medien AG 25%
MDIF 16%
УредникСрђан Косовић
Оснивање1. септембра 1997.
Језикцрногорски
СедиштеПодгорица,
 Црна Гора
ISSN1800-6264
Веб-сајтwww.vijesti.me

Вијести су црногорски независни медиј који обухвата дневни лист, телевизију и информативни портал. Први број дневника Вијести изашао је у Подгорици 1. септембра 1997. године. Издавач листа је компанија Daily press, која је посљедњих година развила веома запажену издавачку дјелатност. Телевизија Вијести ТВ основана је 2008. године и остварује најзапаженије резултате у гледаности, посебно информативног програма. Према истраживању НВО ЦЕДЕМ, грађани Црне Горе највише вјерују НД Вијести и ТВ Вијести, чак 53,6% што је веома необично имајући у виду да су Вијести препознате као критичар власти те од владајуће структуре често називани опозиционим медијом.

У периоду од оснивања до проглашења црногорске независности лист је снажно подржавао процес заокруживања државног суверенитета Црне Горе, да би у наредном периоду постао најутицајнији критичар дјеловања Владе Републике Црне Горе, константно указујући на пропусте у процесу приватизације, монополизам и спорост у реализацији реформи.

Вијести су најтиражнији дневни лист у Црној Гори.

Извршни директор листа је Жељко Ивановић, а главни и одговорни уредник Михаило Јововић, док је извршна директорица Вијести ТВ Маријана Бојанић, а Татјана Ашанин главна уредница.

Антисрпска реторика и бојкот грађана 2021. године

[уреди | уреди извор]

Вијести су крајем септембра 2021. г. почеле са јаком антисрпском реториком која се огледала у оштрој критици Српске православне цркве, патријарха Порфирија, православних обичаја и православног делања премијера Здравка Кривокапића.[1] Кап која је прелила чашу била је колумна уредника вести Жељка Ивановића под називом Порфирије — од рокера до талибана[2] у којој најстрашније вређа све што има везе са СПЦ:

„Али није мула Порфирије био сам у овом националистичком заносу у Беранама. Био је ту и мула Стијовић (министар за купус и зелену салату), мула Ратко (министар за простор, лише његове нелегалне палате) и мула Александар (од Прве банке). Нико од њих ни да трепне на говор мржње и подела мула Порфирија, нико да устане и демонстративно напусти први ред, нико да јави шефу Здравку (Кривокапићу) да не долази у Беране после такве бруке. Колико год да је премијеру Методије близак, колико год је нови владика за поштовање, и колико год била штета што Методије није митрополит црногорско-приморски и егзарх пећког трона него онај ђилкош од Јоаникија.”[2]

Мим-странице, а касније цио српски и вјерујућ народ, позвали су крајем септембра 2021. г. све пратиоце на велики бојкот ове медијске куће који би се огледао у одлајковању њихове фејсбук странице, односно престајање праћења на свим њиховим друштвеним мрежама. Касније се акција прелила не само на одлајковање њихових мрежа, већ и на престанак гледања њихове телевизије и престанак куповања њиховог штампаног издања. Вијести су се 15. септембра 2021. године похвалили на мрежама да су добили 190.000 лајкова на фејсбуку. Тринаест дана касније број се смањио на мање од 167 хиљада лајкова и наставља да опада. Марко Ковачевић, нови, просрпски градиначелник Никшића, прокоментарисао је да су Вијести имале злу намеру:

„Зла намера Жељка Ивановића не огледа се толико у простачком вређању митрополита Јоаникија и патријарха Порфирија, већ у континуитету покушаја стварања подела међу православним и српским корпусом кроз исказивање жала како владика Методије није изабран за цетињског митрополита, јер ето Жељко је некако закључио како је он бољи од поменуте двојице. Ипак да је оваква назадна мисао Жељка Ивановића у дефанзиви, говори чињеница како су у садашњем покушају да забоду трн у здраву ногу православног света у Црној Гори, за разлику од раније, патријарх српски и митрополит цетињски на истој страни, а у ранијим случајевима неспомињани епископ будимљанско никшићки на другој. Изгледа да су прешли игрицу. Game over! Радује што је народ јединствен и што моћ оваквих појединаца и њихових гласила и сарадника да нас завађа опада.”[1]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]