Влашко-илирска регимента
| Влашко-илирска регимента Wallachische-Illyrische Regiment | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1776—1845 | |||||||||
 Регименте у саставу Банатске војне крајине | |||||||||
| Главни град | Бела Црква, а потом Карансебеш | ||||||||
| Земља |  Хабзбуршка монархија | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | бивша покрајина | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | војна покрајина | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1776 | ||||||||
• Укинуто | 1845 | ||||||||
| |||||||||
Влашко-илирска регимента, односно Влашко-илирски пук (нем. Wallachische-Illyrische Regiment)) била је погранична војно-управна област у саставу Банатске војне крајине у Хабзбуршкој монархији. Постојала је од 1776. до 1845. године, када је подељена на две посебне регименте, Влашко-банатску и Илирско-банатску. Налазила се у југоисточном делу Тамишког Баната, а простирала се дуж реке Дунава и Черне. Назив је добила по Власима (Румунима) и Илирима (Србима), који су чинили два најбројнија народа на тим просторима.[1][2][3]
Историја
[уреди | уреди извор]Влашко-илирска регимента је настала 1776. године, спајањем старе Илирске регименте (основана 1764. године) са Влашким батаљоном (основан 1769. године). Почевши од 1802. године, добила је и региментски број, те је од тада позната као XIII Влашко-илирска регимента. Потом је 1838. године у склопу ове регименте основан посебан Илирски батаљон са седиштем у Белој Цркви, који је 1845. године реорганизован у посебну Илирско-банатску регименту, док је остатак дотадашње Влашко-илирске регименте преименован у Влашко-банатску регименту.[1][2][3]
Види још
[уреди | уреди извор]- Војна крајина
- Историја Баната
- Немачко-банатска регимента
- Румунско-банатска регимента
- Српско-банатска регимента
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Илић-Мандић 2015, стр. 17-33.
- ^ а б Илић-Мандић 2020.
- ^ а б Ilić-Mandić 2021, стр. 251-273.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ђере, Золтан (2002). „Од Мохачке битке до смрти цара Јозефа II”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 184—380.
- Илић-Мандић, Јелена (2015). „Банатска војна крајина у 18. и 19. веку” (PDF). Усмена традиција Банатске војне границе: Зборник радова. Нови Сад: Матица српска. стр. 17—33.
- Илић-Мандић, Јелена (2020). Банатска војна крајина (1764-1800). Београд: Историјски институт.
- Ilić-Mandić, Jelena (2021). „Forging the Wallachian Military Border, 1769-1772” (PDF). Banatica. 31 (2): 251—273.
- Пецињачки, Срета (1970). „Прилози за историју Баната и Банатске војне границе XVIII века”. Зборник за историју. 2: 77—91.
