Војислава Кастриот
| Војислава Кастриот | |
|---|---|
 Војислава на самрти (слика из 1533) | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Војислава Трибалда Кастриот |
| Место рођења | Полог, |
| Породица | |
| Супружник | Јован Кастриот |
| Потомство | Ђурађ Кастриот Скендербег |
| Родитељи | Гргур Голубић |
Војислава Трибалда Кастриот, била је српска принцеза пореклом из области Полог у данашњој Северној Македонији, супруга Ивана Кастриота и мајка Ђурђа Кастриота Скендербега, који ће касније постати познат као албански национални херој.
Биографија
[уреди | уреди извор]Порекло
[уреди | уреди извор]Албанско-млетачки историчар Марин Барлети (1450—1513), у својој биографији о Скендербегу (објављеној између 1508—1510) написао је да је Војиславин „отац био трибалски племић” (лат. pater nobilissimus Triballorum princeps).[1] Назив „Трибали” користили су Византинци као синоним за Србе.[2][3][4]
Јован Музака, припадник породице Музака из 15. века, наводи да је Војислава припадала његовој племићкој породици Музака.[5]
Бројни ранији и савремени историчари сматрају да је Војислава била Српкиња[6] и да је вероватно припадала породици Бранковић.[7][8][9]
Тврдње о Војиславином словенском пореклу наводе и бројни историчари 19. века[10][11][12] као и бројни историчари из 20. века.[13][14][15][16][17][18][19]
Иван Јастребов спомиње да се иза планине Шаре, у историји Вукана Немање спомињу два Полога — Горњи и Доњи Полог. Полог је познат по томе што је Војислава, жена Скендербеговог оца, била родом одавде, од полошког књаза Voisava Pologi domini filia.[20]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Noli 1947, pp. 189: "writes: "Uxori Voisavae nomen erat, non indignam eo viro, tum pater nobilissimus Tribalorum princeps ...""; Barletius, l. I, fo 2: "... Triballorum princeps"
- ^ The Journal of Hellenic Studies. Society for the Promotion of Hellenic Studies. 1922. стр. 48. „Byzantine historians [...] calling [...] Serbs Triballians'”
- ^ Papazoglu, Fanula (1978). The Central Balkan Tribe in Pre-Roman Times: Triballi, Autariatae, Dardanians, Scordisci and Moesians. Hakkert. ISBN 978-90-256-0793-7. „The Triballi lived deep in the interior of the Balkan Peninsula, between the lower course of the Southern Morava and the ... many centuries later, learned Byzantine writers, seeking the ancient name for the Serbs, chose the term Triballi as the ...”
- ^ Zbornik radova Vizantološkog instituta. 44. Naučno delo. 2007. „The Serbs were often called Triballi by Byzantine authors.”
- ^ Accio sappiate, in che modo c'era parente il Signor marchese della Tripalda, ve dico, che l'e per parte de donna... (Know that the Marquis of Tripalda is related to us by a female line); Giovanni Musachi: "Chroniques gréco-romanes inédites ou peu connues". стр. 301. [1]
- ^ Павлиновић, Миховил (1866). Орлић, Из повјести Црногорске Арбанаске. Цетиње. стр. 35.
- ^ Jazexhi, Olsi (2002). „Another approach towards certain "exported" myths on Albanian historiography between occident and islam” (PDF). Pisa: Edistudio di Brunetto Casini. стр. 98. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 12. 2021. г. „Scanderbeg . No matter what the historical facts might have been twisted, he is and will never be accepted from Albanian Muslims as the greatest defender of Christianity against Islâm or as a symbol of Albanian-Serbian brotherhood (since his mother was a Serb woman)..”
- ^ Petrovski, Boban (2006), Воисава Трибалда (Voisava Tribalda) (PDF) (на језику: Macedonian), Skopje, стр. 9, „"Dokolku ja prifatime ovaa varijanta, spored koja Brankovićite bile gospodari na/vo Polog do početokot na poslednata decenija od XIV vek, vo toj slučaj proizleguva deka Voisava bila ćerka na Grgur ili pak, možebi na Vuk Branković"”
|first2=захтева|last2=у Authors list (помоћ) - ^ Schmitt, Oliver Jens (2008), Kosovo: kurze Geschichte einer zentralbalkanischen Landschaft (на језику: German), Wien: Bohlau Verlag, стр. 62, ISBN 978-3-8252-3156-9, „Ein Teil Seiner familie floh zu Skanderbeg, der selbst mit den Brankovići verwandt war. Einen ethnischen Gegensatz zwischen Serben und Albanern kann man in der Elite Mittelalter nicht festsellen - die engen Verbindungen des serbischen und albanischen orthodoxen Adels allein schon standen dem ent gegen: Skanderbegs Mutter war wohl eine Brankovic, und sein Sohn Ivan heiratete eine Brankovic (Irene).”
|first2=захтева|last2=у Authors list (помоћ) - ^ Hopf, Karl (1873), „Despotes et dynastes d'Epire et de Thessalie”, Chroniques gréco-romanes inédites ou peu connues, Berlin: Weidmann, стр. 533, „"Voisava Tripalda fille de seigneur (Serbe) de Polog"”
|first2=захтева|last2=у Authors list (помоћ) - ^ Oncken, Wilhelm (1883), Allgemeine geschichte in einzeldarstellungen (на језику: German), G. Grote, стр. 560, „vermählt mit Voisava, Tochter des serbischen Herrn von Polog,”
|first2=захтева|last2=у Authors list (помоћ) - ^ Hertzberg, Gustav Friedrich (1883), Geschichte der Byzantiner und des Osmanischen Reiches, G. Grote, стр. 560—561, „nämlich der sogenannte Skanderbeg oder vielmehr Georg Kastriota, persönlich ein Mann halb- slawischen Blutes. ... der Grasschast Mal bestätigt, vermählt mit Voisava, Tochter des serbischen Herrn von Polog, stärkte zu Ansang des”
|first2=захтева|last2=у Authors list (помоћ) - ^ Vučičević, Milenko M. (1904), Istorija srpskoga naroda za srednje škole, 1, Dositej Obradović, стр. 286, OCLC 25320399, Приступљено 7. 7. 2011, „Иванова жена, а мајка Скендербегова Воисава, била је кћи српскога господара од Полога. (Ivan's wife, and mother of Skanderbeg, Voisava, was daughter of Serbian lord of Polog.”
|first2=захтева|last2=у Authors list (помоћ) - ^ Bryce, James (1907), Hans Ferdinand Helmolt, ур., The World's History: South-eastern and eastern Europe, 5, William Heinemann, стр. 225, „Voisava, the Servian princess” Пронађени су сувишни параметри:
|author=и|last1=(помоћ);|first2=захтева|last2=у Authors list (помоћ) - ^ Gegaj, Athanase (1937), L'Albanie et l'Invasion turque au XVe siècle, Universite de Louvain, ISBN 9780598935991, OCLC 652265147, „Le nom Voisava est certes d'origine slave, mais on ne peut en conclure, comme le fait JORGA, Brève histoire, ...Jireček, Geschichle der Bulgaren, t. II. стр. 368, affirme aussi l'origine slave des Castriota tout en rejetant pour ce qui concerne Branilo (pp. 36)”
- ^ Creighton, Mandell (1938), http://www.jstor.org/pss/554790
|chapter-url=захтева наслов (помоћ), The English historical review, 53 (209), Justin Winsor, Samuel Rawson Gardiner, Reginald Lane Poole, Sir John Goronwy Edwards, Longman, стр. 129—131, JSTOR 554790, „Coming to Skanderbeg's origin, he rejects Hopf's and Jireček's view that it was Slav, contending that it was purely Albanian, and that the family name, Castriota, was assumed from the place Kastri, whereas the original surname was Mazreku, taken from a village so called. But Skanderbeg's mother had Slav name, and the epithet "Tripalda" given to her is a corruption of the tribal name Triballi, which the pedantic Byzantine historians applied to the Serbs. Moreover, if he had no connection to Serbia, why should he have given two villages to Chilindar, which the author wrongly asserts (p 43, n 1) to be a convent in Albania, but which the document he cites expressly states to have been the famous Serbian monastery on Mount Athos, immemorially connected with Serbian kings, medieval and modern?”|first2=захтева|last2=у Authors list (помоћ) - ^ (Society of Historians of Montenegro), Društvo istoričara SR Crne Gore (1949), Istorijski zapisi, 2, Yugoslavia: Istorijski institut u Titogradu, стр. 82, „Ђурађ Кастриотић Скендербег...: био је он син арбанашког властелина Ивана Кастриота и једне Српкиње из Полога, ...(George Kastriot Skanderbeg...:he was a son of albanian lord Ivan and one Serb woman from Polog...” Пронађени су сувишни параметри:
|author=и|last1=(помоћ);|first2=захтева|last2=у Authors list (помоћ) - ^ Vukanović, Tatomir (1971), [Projekat Rastko - Skadar] Slovenska simbioza porodice Djurdja Kastriota Skenderbega, Vranje, Приступљено 8. 4. 2011, „...Voisavom, kćerkom jednog sprskog vlastelina iz Donjeg pologa u Makedoniji (područje grada Tetova)... Voisava, fille d'un seigneur féodal serbe de la région de Donji Polog en Macédoine.”
|first2=захтева|last2=у Authors list (помоћ) - ^ Zhelyazkova, Antonina (2000). „Albania and Albanian Identities” (на језику: енглески). International Center for Minority Studies and Intercultural Relations. Архивирано из оригинала (html) 10. 01. 2011. г. Приступљено 10. 01. 2011. „It is a curious circumstance that Skanderbeg's mother was a Slav woman, according to some sources a Bulgarian named Voisava, a fact recorded in an anonymous Venetian chronicle: "Huic uxor fuit Voisava, Pologi Domini filia, est autem Pologum oppidum in Macedoniae et Bulgarie confinibus"”
- ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 245. Београд: Службени гласник.
Литература
[уреди | уреди извор]- Zbornik radova Vizantološkog instituta. 44. Naučno delo. 2007. „The Serbs were often called Triballi by Byzantine authors.”
- Papazoglu, Fanula (1978). The Central Balkan Tribe in Pre-Roman Times: Triballi, Autariatae, Dardanians, Scordisci and Moesians. Hakkert. ISBN 978-90-256-0793-7. „The Triballi lived deep in the interior of the Balkan Peninsula, between the lower course of the Southern Morava and the ... many centuries later, learned Byzantine writers, seeking the ancient name for the Serbs, chose the term Triballi as the ...”
- The Journal of Hellenic Studies. Society for the Promotion of Hellenic Studies. 1922. стр. 48. „Byzantine historians [...] calling [...] Serbs Triballians'”