Вријесак

Ртањски чај
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Lamiales
Породица:	Lamiaceae
Род:	Satureja
Врста:	S. montana
Биномно име
Satureja montana L.

Вријесак или бресина (лат. Satureja montana) је биљка из породице уснатица (Lamiaceae). Врста Satureja montana је некада обухватала и варијетет Satureja montana var. kitaibelii, познат и као ртањски чај, међутим, ртањски чај је данас прихваћен као засебна врста Satureja kitaibelii.

Опис биљке

Вишегодишња жбунаста биљка висока 10-40 cm чији су доњи делови стабла и грана одрвенели, полуусправни или усправни. Листови су кожасти и сјајни линеарноланцеластог облика, целог обода покривени светлуцавим жлездама. Ћелије епителијанлог ткива листова на поејдиним местима диференциране су у прстасте израштаје, који луче посебни хормон за заштиту од губара. Хормон је у хемијском саставу веома близак са Дезоморфином. Цветови су двоусни сакупљени у пазуху листова, са круничним листићима беле, ружичасте или љубичасте боје. Плод је јајаста и светломрка орашица са жлезданим тачкама.

Станишта у Републици Србији

Вријесак настањује сушна станишта, превасходно топле кречњачке камењаре. Забележена је у многим ксеротермним биљним заједницама у Србији.

Лековитост и хемијски састав

Прикупљају се цветни врхови. Ресурси ове биљке у природи су јако умањени па је заштићена Законом. Није довољно хемијски проучена биљка и састав јако варира у зависности од порекла. Садржи етарско уље (до 2%), танин (до 7%) и др. Употребљава се у виду чаја и праха, који се користи као зачин за масна и тешка јела.

Најзаступљенији састојци етарског уља врсте су кавракол и тимол, који имају примену при лечењу инфекција слузокоже носа и ждрела, као и упале бронхија с обзиром на антисептичко дејство ових састојака. Рузмаринска киселина је важан састојак ове биљке која делује антимикробно, а по неким истраживачима и као цитостатик и при ублажавању напретка Алцхајмерове болести као блокатор ацетил-естеразе.

Употреба

Користи се у народу за лечење болести органа за дисање, варење и мокраћног система. Споља се употребљава код упала коже и слузокоже. По неким народним траварима ова биљка има својства општег тоника који јача организам, али то није доказано клиничким испитивањима. Свежи листови се стављају на ране, и на главу деци с епилепсијом. Веома се успешно користи у лечењу бронхитиса, астме, кашља и упале дисајних органа код деце, као и у лечењу старих особа.

Берба

Биљка се сакупља са цветовима, у периоду од августа до септембра.

Галерија

• 
  Satureja montana
• 
  Satureja montana
• 
  Satureja montana
• 
  Satureja montana
• 
  Satureja montana
• 
  Satureja montana
• 
  Satureja montana
• 
  Satureja montana
• 
  Satureja montana
• 
  Satureja montana
• 
  Satureja montana
• 
  Satureja montana
• 
  Satureja montana

Литература

• Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
• Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
• Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
• Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
• Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
• Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
• Јосифовић, М: Флора СР Србије 6, САНУ, Београд, 1974.
• Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд, 1998.
• Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
• Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
• Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
• Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
• Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
• Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
• Нови Завет

Спољашње везе

• BioNet škola
• Zdravstvene prednosti Rtanjskog čaja