Пређи на садржај

Габријела Заполска

С Википедије, слободне енциклопедије
Габријела Заполска
Габријела Заполска
Датум рођења(1857-03-30)30. март 1857.
Место рођењаПодхајце, Галиција, Аустријско царство
Датум смрти21. децембар 1921.(1921-12-21) (64 год.)
Место смртиЛавов, Пољска
Занимањеписац, драматург, преводилац,
новинарка, глумица
Потпис

Марија Габријела Стефанија Корвин-Пјотровска (1857–1921), позната као Габријела Заполска, била је пољски романописац, драматург, природњак, фељтонист, позоришни критичар и сценска глумица. Заполска је написала 41 драму, 23 романа, 177 кратких прича, 252 публицистичких дела, један филмски сценарио и преко 1.500 писама. [1]

Заполска је добила највише признања за своје друштвено-сатиричне комедије. Међу њима, Морал гђе. Дулска – трагична фарса о малограђанима – сматра се најпознатијом интернационално. Сматра се обележјем ране модернистичке пољске драме. [2] Њене позоришне представе су превођене на стране језике, извођене у пољским и европским позориштима, као и адаптиране за радио и филм. И сама Заполска је играла на сцени у преко 200 представа у Варшави, Кракову, Познању, Лавову, Санкт Петербургу и Паризу.[3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Заполска је рођена 30. марта 1857. године у Подхајцеу у Галицији, у имућној породици пољских властелина. У то време, као резултат Треће поделе Пољске, ова територија је припојена Аустријском царству. Њен отац, Винценти Казимир Јан Корвин-Пјотровски, био је маршал Волињске шљахте. Њена мајка - Јозефа Карска, бивша је балетска играчица. [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (20. март 2017) Заполска је студирала на Институту Сакре Кер и Институту за образовање и науку у Лавову. Године 1876. њена породица ју је приморала да се уда за пољског поручника царске гарде, Константија Сњежко-Блоцког, али га је убрзо напустила и развела се 1888. Током година 1879–1880 живела је у Варшави, где је глумила у аматерском позоришту које је водило Филантропско друштво. Године 1881. Заполска је затруднела у ванбрачној вези и напустила је породицу. [4] Исте године је дебитовала у својој краткој причи Jeden dzień z życia róży (Један дан у животу руже). Следеће године, 1882, постала је професионална глумица у краковском позоришту и преузела псеудоним Габријела Заполска. Глумила је и у Познању, и у путујућим трупама широм Конгресне Пољске. У октобру 1888. наводно је покушала самоубиство. [5]

Године 1889. Заполска се преселила у Париз у нади да ће остварити уметничку каријеру. Тамо је играла мање улоге у булеварским позориштима, Théâtre Libre (Слободно позориште) и Théâtre de l'Œuvre. Играла је у сценској адаптацији Intérieur (Ентеријер) Мориса Метерлинка у Théâtre de l'Œuvre. У Паризу је Заполска успоставила контакте унутар уметничког миљеа као и са пољским социјалистичким емигрантима, што је утицало на њене друштвене ставове.[6]

По повратку у своју земљу настанила се у Кракову и глумила у вртним позориштима, путујућим трупама, а затим у Краковском позоришту Јулијуша Словацког у режији Тадеуша Павликовског. Њена пркосна природа довела је до сукоба са директорима позоришта. Након одласка Павликовског, 1900. године је напустила уговор. Након тога, Заполска је поставила своју сцену која је с времена на време била активна. Године 1902. Заполска је водила драмску школу у Кракову, а касније је основано Независно позориште Габријела Заполска. Њено искуство у Паризу омогућило јој је да продуцира две Метерлинкове сценске адаптације – Princess Maleine (Принцеза Мален) и L'Intruse (Уљез), обе креиране 1902.

Године 1904. преселила се у Лавов и удала се за сликара Станислава Јановског. Постала је покровитељ путујућег позоришта названог по њој (Габријела Заполска позориште) које је током година 1907–1908 гостовало по Галицији. Од другог мужа се развела 1910.[7] У годинама 1912–1913 Заполска је била књижевни директор Театра Премијер. Као фељтониста и позоришни критичар сарађивала је са новинама Gazeta Krakowska, Słowo Polskie, Nowa Reforma, Ilustracja Polska and Wiek Nowy. Године 1915, након што је Лавов заузела руска војска, водила је малу посластичарницу. Заполска је умрла 17. децембра 1921. у Лавову (данас Лавов, Украјина) и сахрањена на тамошњем Личаковском гробљу.

Габријела Заполска, 1906.

Стил и теме

[уреди | уреди извор]

Делима Габријеле Заполске доминирао је натурализам – књижевни покрет који је желео да реплицира свакодневну стварност. На њу је углавном утицао Емил Зола, француски писац природњак. Њен рад има новинарски и дидактички тон. Она је приказивала животе најсиромашнијих и најугроженијих људи, укључујући пролетере, Јевреје, слуге, проститутке итд.

Ликови у делима Заполске су углавном обичног типа. Она има тенденцију да прескочи психолошку анализу јер је она била специфична за писце Младе Пољске.[6] Такође је покренула контроверзне теме, као што су проституција и венеричне болести (O czym się mówi, O czym się nawet myśleć nie chce).

Заполска је створила оштроумне и огорчене књижевне ликове, попут оних у њеним најпознатијим делима, Moralność pani Dulskiej, Żabusia, Ich czworo. Tragedia ludzi głupich, Sezonowa miłość, и Panna Maliczewska.[6]

Проза

[уреди | уреди извор]

Габријела Заполска је дебитовала у својој краткој причи 1881. Jeden dzień z życia róży. Многи њени рани радови објављени су у деловима у Лавову, а затим у варшавској штампи, углавном у Przegląd Tygodniowy. Своје ране приповетке сакупила је у свесци Z dziejów boleści (1890). Њени романи и приповетке превођени су на многе језике, укључујући енглески, руски, немачки, шведски, чешки, словачки, мађарски, украјински. Заполска је критикована од стране конзервативаца због више натуралистичких аспеката њених радова, као што су уочени неморал, беда, табу теме, итд.[6] Значајна дела Заполске прозе укључују:

  • Jeden dzień z życia róży (1881)
  • Małaszka (1883)
  • Kaśka Kariatyda (1885–1886)
  • Przedpiekle (1889)
  • Menażeria ludzka (1893)
  • Janka (1895)
  • Fin-de-sièclistka (1897)
  • Zaszumi las (1899)
  • Sezonowa miłość (1904)
  • Córka Tuśki (1907)
  • Pani Dulska przed sądem (1908)
  • O czym się nie mówi (1909)
  • Śmierć Felicjana Dulskiego ( 1911)
  • Kobieta bez skazy (1913)
  • O czym się nawet myśleć nie chce (1914)

Драме

[уреди | уреди извор]

Заполска је најпознатија по својим драмама, друштвено-сатиричним комедијама и трагикомедијским делима.[6] Њена Moralność pani Dulskiej, "Малограђанска трагична фарса", сматра се њеним најпознатијим делом и сматра се обележјем ране модернистичке пољске драме.[8] Прича Moralność pani Dulskiej настављена је у две приповетке — Pani Dulska przed sądem и Śmierć Felicjana Dulskiego. Њене драме су превођене на друге језике, игране на пољским и европским позорницама и адаптиране на радио и филм. Значајне Запољске драме укључују:

  • Żabusia (1897)
  • Małka Szwarcenkopf (1897)
  • Jojne Firułkes (1898)
  • The Morality of Mrs. Dulska (1906)
  • Ich czworo. Tragedia ludzi głupich (1907)
  • Skiz (1908)
  • Panna Maliczewska (Miss Maliczewska, 1910)

Филмске адаптације

[уреди | уреди извор]

Филмови засновани на романима или драмама Заполске укључују:

  • Carewicz (1918) – режија Marian Fuks
  • Tamten (1921) – Władysław Lenczewski
  • The Unspeakable (1924) – Edward Puchalski
  • Policmajster Tagiejew (1929) – Juliusz Gardan
  • Moralność pani Dulskiej (1930) – Boleslaw Newolin
  • O czym się nie mówi (1939) – Mieczysław Krawicz
  • Morálka paní Dulské (адаптација Moralność pani Dulskiej, 1958) – Jiří Krejčík; чехословачки филм

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене и референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Grossman, Elwira M. (2007-03-30). „Świat lustrzanych odbić. W 150. rocznicę urodzin Gabrieli Zapolskiej (1857-1921)”. Przegląd Polski on-line (на језику: Polish). Bicentennial Publishing Co., Inc. Архивирано из оригинала 2007-12-22. г. Приступљено 2007-11-26. 
  2. ^ Teresa Murjas (2007). „Zapolska, Gabriela: The Morality of Mrs. Dulska”. The University of Chicago Press Books. Архивирано из оригинала 2007-05-20. г. Приступљено 2007-11-26. 
  3. ^ Grossman, Elwira M. (2007-03-30). „Świat lustrzanych odbić. W 150. rocznicę urodzin Gabrieli Zapolskiej (1857-1921)”. Przegląd Polski on-line (на језику: Polish). Bicentennial Publishing Co., Inc. Архивирано из оригинала 2007-12-22. г. Приступљено 2007-11-26. 
  4. ^ Floryńska-Lalewicz, Halina (фебруар 2004). „Gabriela Zapolska”. Culture.pl. Архивирано из оригинала 26. 11. 2011. г. Приступљено 2007-11-20. 
  5. ^ Adamiec, Marek. „Gabriela ZAPOLSKA”. Virtual Library of Polish Literature. Архивирано из оригинала 2007-12-21. г. Приступљено 2007-11-20. 
  6. ^ а б в г д Floryńska-Lalewicz, Halina (фебруар 2004). „Gabriela Zapolska”. Culture.pl. Архивирано из оригинала 26. 11. 2011. г. Приступљено 2007-11-20. 
  7. ^ Adamiec, Marek. „Gabriela ZAPOLSKA”. Virtual Library of Polish Literature. Архивирано из оригинала 2007-12-21. г. Приступљено 2007-11-20. 
  8. ^ Teresa Murjas (2007). „Zapolska, Gabriela: The Morality of Mrs. Dulska”. The University of Chicago Press Books. Архивирано из оригинала 2007-05-20. г. Приступљено 2007-11-26. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Aleksandrowicz-Ulrich, Alina (1953). Demaskatorska funkcja komizmu i satyry w dramatach Gabrieli Zapolskiej (w kręgu "Moralności pani Dulskiej") (на језику: Polish). Lublin: Annales Universitatis Mariae Curie-Skłodowska. ISBN 9781841501666. OCLC 69271899. 
  • Bieniasz, Józef (1960). Gabriela Zapolska: Opowieść biograficzna (на језику: Polish). Wrocław: Zakład Narodowy im. Ossolińskich. OCLC 43300549. 
  • Chałupnik, Agata (2004). Sztandar ze spódnicy: Zapolska i Nałkowska o kobiecym doświadczeniu ciała (на језику: Polish). Warsaw: Oficyna Wydawnicza Errata. ISBN 83-920617-0-5. OCLC 57759495. 
  • Czachowska, Jadwiga (1957). Gabrieli Zapolskiej "Listy" o sztuce (на језику: Polish). Warsaw: Państwowy Instytut Sztuki. ISBN 9781841501666. OCLC 169846141. 
  • Czachowska, Jadwiga (1966). Gabriela Zapolska. Monografia bio-bibliograficzna (на језику: Polish) (1st изд.). Kraków: Wydawnictwo Literackie. OCLC 8819234. 
  • Gubernat, Irena (1998). Przedsionek piekła: O powieściopisarstwie Gabrieli Zapolskiej (на језику: Polish). Słupsk: Wydawnictwo Uczelniane WSP. ISBN 83-87006-47-5. OCLC 69323504. 
  • Jakubowski, Jan Zygmunt; Renikowa, Wanda (1965). Teatr Zapolskiej (на језику: Polish). Warsaw: Centralna Poradnia Amatorskiego Ruchu Artystycznego. ISBN 9781841501666. OCLC 69285122. 
  • Jakubowski, Jan Zygmunt; Renikowa, Wanda (1965). Teatr Zapolskiej. Wybór tekstów cz. II i III (на језику: Polish). Warsaw: Centralna Poradnia Amatorskiego Ruchu Artystycznego. OCLC 68174201. 
  • Kallas, Aniela (1931). Zapolska. Powieść biograficzna (на језику: Polish). Warsaw: Renaissance. OCLC 19983596. 
  • Karren, Tamara (1977). Pani Gabriela (на језику: Polish). London: Polonia Book Fund Ltd. ISBN 9781841501666. OCLC 5452819. 
  • Kłosińska, Krystyna (1999). Ciało, pożądanie, ubranie. O wczesnych powieściach Gabrieli Zapolskiej (на језику: Polish). Kraków: Wydawnictwo FK. ISBN 83-910362-2-7. OCLC 45058526. 
  • Kłosińska, Krystyna (2004). Fantazmaty. Grabiński – Prus – Zapolska (на језику: Polish). Katowice: Wydawnictwo Uniwersytetu Śląskiego. ISBN 83-226-1410-1. OCLC 63051901. 
  • Peiper, Tadeusz; Fazan, Jarosław (2004). Gabriela Zapolska jako aktorka (на језику: Polish). Kraków: Wydawnictwo Literackie. ISBN 83-08-03700-3. OCLC 69317801. 
  • Podeschwik, Manfred (1969). Studien zum novellistischen Schaffen von Gabriela Zapolska (на језику: German). Witterschlick: Dissertation, Freie Universität Berlin. OCLC 63508692. 
  • Raszewski, Zbigniew (1951). Działalność teatralna Gabrieli Zapolskiej (на језику: Polish). Wrocław: Wrocławska Drukarnia Naukowa. 
  • Raszewski, Zbigniew (1956). Paryskimi śladami Zapolskiej (на језику: Polish). Warsaw: Państwowy Instytut Sztuki. ISBN 9781841501666. OCLC 69572857. 
  • Rurawski, Józef (1981). Gabriela Zapolska (на језику: Polish). Warsaw: Wiedza Powszechna. ISBN 83-214-0212-7. OCLC 8669249. 
  • Taborski, Roman (1975). "Moralność pani Dulskiej" Gabrieli Zapolskiej (на језику: Polish) (1st изд.). Warsaw: Wydawnictwa Szkolne i Pedagogiczne. OCLC 3322952. 
  • Weiss, Tomasz (1968). Gabriela Zapolska: Życie i twórczość (на језику: Polish) (1st изд.). Kraków: Państwowe Wydawnictwo Naukowe. OCLC 3155855. 
  • Zapolska, Gabriela; Virol, Lisbeth; Nevill, Arturo (2004). Madame Zapolska et la scène parisienne (на језику: French). Montreuil-sous-Bois: Femme pressée. ISBN 2-910584-05-4. OCLC 61453577. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • Works by Gabriela Zapolska at Project Gutenberg
  • Works by or about Gabriela Zapolska at Internet Archive
  • Works by Gabriela Zapolska at LibriVox (public domain audiobooks)
  • Gabriela Zapolska at IMDb
  • Gabriela Zapolska at e-teatr.pl
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Габријела_Заполска&oldid=27491756”