Пређи на садржај

Горња Пастуша

Координате: 45° 19′ 19″ С; 16° 20′ 26″ И / 45.322069° С; 16.340511° И / 45.322069; 16.340511
С Википедије, слободне енциклопедије
Горња Пастуша
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаСисачко-мославачка
ГрадПетриња
ОбластБанија
Становништво
 — 2011.31
Географске карактеристике
Координате45° 19′ 19″ С; 16° 20′ 26″ И / 45.322069° С; 16.340511° И / 45.322069; 16.340511
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Горња Пастуша на карти Хрватске
Горња Пастуша
Горња Пастуша
Горња Пастуша на карти Хрватске
Горња Пастуша на карти Сисачко-мославачке жупаније
Горња Пастуша
Горња Пастуша
Горња Пастуша на карти Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Позивни број+385 44
Регистарска ознакаSK

Горња Пастуша је насељено место у саставу града Петриње, у Банији, Република Хрватска.

Данашња Горња Пастуша насељавана је паралелно са насељавањем Комоговине и Доње Пастуше у склопу насељавања становништва на просторе тадашње Војне крајине. Пастуша је добила назив по истоименом хрватском селу које се налазило између Јабуковца и Комоговине расељеног услед турског протериваља домицилног становништва у 16. и 17. веку. То село се спомиње још 1501. године у Попису жупа Загребачке бискупије за годину 1334. и 1501. годину.[1] Тек у каснијој фази насељања прави се разлика у називу Горња и Доња Пастуша чији ће се називи испреплетати и мешати услед различите административне организације у држави.

Историја

[уреди | уреди извор]

Горња Пастуша се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Насеље је према попису становништва из 2011. године имало 31 становника.[2]

Националност[3] 1991.
Срби 144 (98,63%)
остали и непознато 2 (1,36%)
Укупно 146

Презимена

[уреди | уреди извор]

Презимена према азбучном распореду:

  • Барбара
  • Беговић
  • Велебит
  • Вујаклија
  • Гојсевић
  • Дабић
  • Дробњак
  • Микулић
  • Ољача
  • Опалић
  • Селаковић
  • Слијепчевић
  • Свилокос
  • Тркуља
  • Ћалић

Знамените личности

[уреди | уреди извор]
  • Коњички бригадни генерал Краљевине Југославије Љубомир Д. Велебит
  • Владимир Велебит, дипломата и амбасадор Југославије у Риму и Лондону.[4]
  • Петар Велебит народни херој и секретар спортског друштва Раднички из Београда, по коме је фабрика обуће у Београду деценијама носила име.
  • Милан Велебит борац НоБ и носилац партизанске споменице 1941, послертни високи официр ЈНА

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јосип Бутурац:(1944):Попис жупа Загребачке бискупије 1334 и 1501. године, pp. 49
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 30. 1. 2014. 
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  4. ^ НАЦИОНАЛ: Ваша је обитељ српског поријекла? — Да, ми смо српског поријекла, али смо се увијек женили католикињама. Очева мајка је из Дубровника из фамилије Драшковић. Драшковићи су били бродовласници и 1805, кад је Дубровник уништен у вријеме Наполеона, отишли су у Трст. Очева бака удала се за Словенца, исто аустроугарског официра, звао се Франц Шемен, из села Гатине код Гросупја. А мој прадед Душан оженио се Аустријанком Елизабет Марно. То су били млади официри, згодни, у лијепим униформама, елегантни, и цуре су лудовале за њима. Објављено у Националну бр. 646, 2008-04-01, под насловом: Ексклузивно Владимир Велебит, Хирург из Женеве у хуманој мисији http://www.nacional.hr/.../kirurg-iz-zeneve-u-humanoj-misiji[мртва веза]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]