Пређи на садржај

Дакија Медитеранеа

С Википедије, слободне енциклопедије
Дакија Медитеранеа
Dacia Mediterranea
крај 3. / почетак 4. века—почетак 7. века

Дакија Медитеранеа и околне
провинције, око 400. године
Главни градСердика
РегијаЈугоисточна Европа
ЗемљаРимско царство
Догађаји
СтатусБивша покрајина
Историја 
• Успостављено
крај 3. / почетак 4. века
• Укинуто
почетак 7. века
Претходник
Следбеник
Дакија Аурелијана
Аварски каганат

Дакија Медитеранеа (лат. Dacia Mediterranea), односно Средоземна или Медитеранска Дакија, била је римска провинција, која је настала крајем 3. века (или почетком 4. века), а постојала је све до почетка 7. века. Створена је поделом провинције Дакије Аурелијане на две нoве покрајине: Дакија Медитеранеа (јужни део) и Дакија Рипензис (северни део). У науци постоје недоумице око тачног времена и начина поделе, тако да поједини стручњаци сматрају да је та провинцијска реорганизација била извршена већ за време владавине цара Диоклецијана (284—305), док се други опредељују за време цара Константина I (306—337). Гравни град провинције била је Сердика (данашња Софија), а други по важности био је Наисус (данашњи Ниш). Почетком 7. века, провинција је опустошена и уништена за у време најезде Авара и Словена.[1][2]

Историја

[уреди | уреди извор]
Дакија Медитеранеа и суседне византијске покрајине током 6. века

Провинција је названа „средоземном” Дакијом због тога што се налазила дубље у унутрашњости, у односу на суседну „приобална” Дакију, која се протезала дуж обале Дунава. Средоземна Дакија је обухватала западни део данашње Бугарске (области око Софије и Ђустендила) и источни део данашње Србије (области око Ниша и Пирота).[1]

У склопу поделе позног Римског царства на веће управне области (дијецезе), провинција Дакија Медитеранеа је првобитно припадала дијецези Мезији, која је за време цара Константина I (306—337) подељена на два дела, те су тако настале: дијецеза Дакија на северу и дијецеза Македонија на југу. Приликом те поделе, провинција Дакија Медитеранеа ушла је у састав дијецезе Дакије, која је припадала преторијанској префектури Илирик.[3]

За време владавине цара Јустинијана I (527—565) створена је нова Архиепископија Јустинијана Прима, са седиштем у граду Јустинијана Прима (Царичин град код данашњег Лебана у Србији), а тој архиепископији је додељена црквена надлежност над свим провинцијама дијецезе Дакије, укључујући и провинцију Средоземну Дакију.[4]

Током 4. и 5. века, у ову провинцију су у више наврата упадали Готи,[5] а током 6. века Словени и Авари, који су почетком 7. века уништили византијску власт у на ширем подручју, чиме је и ова провинција престала да постоји.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Мирковић 1981, стр. 89-105.
  2. ^ Mócsy 2014, стр. 274.
  3. ^ Vasić 1995, стр. 327-335.
  4. ^ Turlej 2016, стр. 47-86.
  5. ^ Зечевић 2002.
  6. ^ Ковачевић 1981, стр. 109-124.

Литература

[уреди | уреди извор]

Шаблон:Порта бар