Пређи на садржај

Демографија Јужноафричке Републике

С Википедије, слободне енциклопедије

Демографија Јужноафричке Републике обухвата 57,7 милиона људи, различитог порекла, културе, језика и вероисповести.[1] Последњи попис одржан је 2011. године, а наредни ће бити 2021. године.[2] Према статистици из 2011. године, Јужноафричку Републику је тада посетило 2,1 милион страних држављана.[3] Међутим, бројни извештаји сугеришу да то није реалан број туриста на годишњем нивоу, а према њима земљу посети до пет милиона туриста годишње, укључујући око три милиона држављана Зимбабвеа.[4][5]

Популација

[уреди | уреди извор]

Популација кроз историју

[уреди | уреди извор]
Популација (ист.)
Год.Поп.± % п.г.
1100.000—    
1000.300.000+0,11%
1500.600.000+0,14%
1600.700.000+0,15%
1700.1.000.000+0,36%
1820.1.550.000+0,37%
1870.2.547.000+1,00%
1904.5.175.463+2,11%
1911.5.972.757+2,07%
1913.6.153.000+1,50%
1921.6.927.403+1,49%
1936.9.587.863+2,19%
1946.11.415.925+1,76%
1950.13.683.162+4,63%
1955.15.384.557+2,37%
1960.17.396.367+2,49%
1970.22.502.502+2,61%
1980.29.077.143+2,60%
1990.36.793.490+2,38%
1995.41.426.810+2,40%
2001.44.819.777+1,32%
2007.48.502.063+1,32%
2011.51.770.560+1,64%
2016.55.653.654+1,46%
Процене становништва (1—1870. год.) су изведене из макроекономским историјским прорачунима.[6] 1904[7] 1904-1946,[8][9][10] 1950-2010,[11]2001, 2011, 2015[12]
Густина становништва у Јужној Африци (тамнија боја = већа густина)

Процене броја становништва УН од 2010—2050

[уреди | уреди извор]
Популација по годинама
Год.Поп.± %
2015.54.957.000—    
2020.57.296.000+4,3%
2025.59.702.000+4,2%
2030.61.836.000+3,6%
2035.63.670.000+3,0%
2040.65.413.000+2,7%
2045.67.075.000+2,5%
2050.68.642.000+2,3%
Извор: Секретаријат Организације уједињених нација[13]

Статистика популације од 1950—2015

[уреди | уреди извор]

Према подацима Уједињених нација 2010. године, укупна популација Јужноафричке Републике износила је 50.133.000 становника, у поређењу за 13.683.000, 1950. године. Године 2010. 30% људи су били деца млађа од 15 година, 65,2% је било људи старости од 15 до 64 године, а 4,6% старијих од 65 година.[14] Све процене становништва заокружене су на најближих хиљаду.

Година Укупна популација Проценат
испод 15
година
Проценат
15—64
година
Проценат
старијих од 65
година
1950 13,683,000 38.6 57.8 3.6
1955 15,385,000 39.9 56.4 3.8
1960 17,396,000 40.9 55.2 3.9
1965 19,814,000 41.9 54.2 3.9
1970 22,502,000 42.1 54.5 3.4
1975 25,699,000 41.9 54.9 3.2
1980 29,077,000 41.5 55.3 3.1
1985 32,983,000 40.5 56.4 3.1
1990 36,794,000 38.9 57.9 3.2
1995 41,402,000 36.0 60.6 3.4
2000 44,760,000 33.7 62.6 3.7
2005 47,793,000 31.7 64.2 4.1
2010 50,133,000 30.1 65.2 4.6
2015 54,490,000 29.2 63.0 7.7

Историјски пописи

[уреди | уреди извор]

Попис из 1904. године

[уреди | уреди извор]

Године 1904. на простору Јужноафричке Републике спроведен је попис становништва.[7]

Колонија Колонија Рт добре наде Колонија Натал Колонија Трансвал Колонија Наранџаста река Укупно Проценат
Црна раса  1,424,787 904,041 937,127 225,101 3,491,056 67.5%
Бела раса 579,741 97,109 297,277 142,690 1,116,805 21.6%
Мелези 395,034 6,686 24,226 19,282 445,228 8.6%
Индијци 10,242 100,918 11,321 253 122,734 2.4%
Укупно 2,409,804 1,108,754 1,269,951 387,315 5,175,463 100.0%
% Јужноафричке Републике 46.6% 21.4% 24.5% 7.5% 100%

Попис из 1960. године

[уреди | уреди извор]

Други званични попис у Јужноафричкој Републици спроведен је 1960. године[15][16]

Провинција Западни Кејп Квазулу-Натал Провинција Трансвал Фри Стејт Укупно Проценат
Црна раса 3,011,080 2,199,920 4,633,378 1,083,886 10,928,264 68.3%
Бела раса 1,003,207 340,235 1,468,305 276,745 3,088,492 19.3%
Мелези 1,330,089 45,253 108,007 25,909 1,509,258 9.4%
Индијци 18,477 394,854 63,787 7 477,125 3.0%
Укупно' 5,362,853 2,980,262 6,273,477 1,386,547 16,003,139 100.0%
% Јужноафричке Републике 33.5% 18.6% 39.2% 8.7% 100.0%

Фертилитет

[уреди | уреди извор]

Статистике наталитета и фертилитета[17]

Година Наталитет (укупно) Стопа ферилитета (укупно) Наталитет (урбани предели) Стопа наталитета (урбани предели) Наталитет (рурални предели) Стопа наталитета (рурални предели)
1998 21,90 2,90 (2,3) 19,2 2,25 (1,8) 25,4 3,92 (2,9)
2003 17,5 2,1 (1,6) 18,4 2,1 (1,6) 16,1 2,2 (1,6)

Очекивано трајање живота

[уреди | уреди извор]

Животни век од 1950—2015 по Уједињеним нацијама[18]:

Период Животни век
(год)
1950–1955 48.5
1955–1960 Раст 51.3
1960–1965 Раст 53.0
1965–1970 Раст 54.8
1970–1975 Раст 56.7
1975–1980 Раст 57.3
1980–1985 Раст 58.4
1985–1990 Раст 61.0
1990–1995 Раст 62.3
1995–2000 Пад 59.2
2000–2005 Пад 53.8
2005–2010 Пад 53.1
2010–2015 Раст 59.5

Витална статистика

[уреди | уреди извор]

Регистровање виталнне статистике догађаја у Јужноафричкој Републици значајно се побољшало током протекле деценије, али се ипак не сматра комплетним за црну расу у држави. Одељење за становништво Уједињених нација припремило је следеће процене, 2010. године:[14]

Период Рођени по години Умрли по години Раст по години Сирова стопа рађања
(на 1,000 по години)
Сирова стопа умирања
(на 1,000 по години)
Пораст
(на 1,000 по години)
Стопа укупног фертилитета (изнад просечног живота жене) Стопа смртности новорођенчади (на 100.000 рођених)
1950–1955 629 000 295 000 + 334 000 43.3 20.3 + 23.0 6.50 96
1955–1960 697 000 297 000 + 400 000 42.5 18.1 + 24.4 6.50 91
1960–1965 774 000 310 000 + 464 000 41.6 16.7 + 25.0 6.30 87
1965–1970 808 000 312 000 + 496 000 38.2 14.7 + 23.5 5.70 84
1970–1975 909 000 317 000 + 592 000 37.7 13.1 + 24.6 5.47 77
1975–1980 980 000 319 000 + 661 000 35.8 11.7 + 24.1 5.00 71
1980–1985 1 052 000 307 000 + 745 000 33.9  9.9 + 24.0 4.56 61
1985–1990 1 086 000 299 000 + 787 000 31.1  8.6 + 22.5 4.00 53
1990–1995 1 073 000 332 000 + 742 000 27.5  8.5 + 19.0 3.34 51
1995–2000 1 082 000 450 000 + 632 000 25.1 10.4 + 14.7 2.95 56
2000–2005 1 111 000 645 000 + 466 000 24.0 13.9 + 10.1 2.80 59
2005–2010 1 074 000 746 000 + 328 000 21.9 15.2 +  6.7 2.55 55
2010–2015 21.0 12.5 +  8.5 2.40 55
Фертилитет укупно— Просечан број деце у животу жене; Стопа смртности одојчади на 100.000 живорођених
Година Рођења Смрти Раст Сирова стопа рођења
(на 1000)
Сирова стопа смртности
(на 1000)
Раст
(на 1000)
Фертилитет
(жене)
Просечна популација
2002 1 118 916 608 480 510 436 24,5 13,3 11,2 2,79
2003 1 127 380 643 285 484 095 24,4 13,9 10,5 2,77
2004 1 134 751 671 101 463 650 24,3 14,4 9,9 2,75
2005 1 141 351 682 059 459 292 24,1 14,4 9,7 2,73
2006 1 150 015 625 210 524 805 24,0 13,0 11,0 2,71
2007 1 162 056 564 663 597 393 23,9 11,6 12,3 2,70
2008 1 175 212 542 038 633 174 23,8 11,0 12,8 2,68
2009 1 188 662 528 342 660 320 23,7 10,5 13,2 2,66
2010 1 201 175 535 396 665 779 23,6 10,5 13,1 2,64
2011 1 211 011 556 087 654 924 23,4 10,7 12,7 2,61
2012 1 222 324 555 921 666 403 23,2 10,6 12,6 2,60
2013 1 232 668 539 880 692 788 23,1 10,1 13,0 2,58 52 982 000
2014 1 242 070 516 929 725 141 22,9 9,5 13,4 2,57
2015 1 250 782 531 965 718 817 22,7 9,6 13,1 2,55 54 956 900

Узраст и пол

[уреди | уреди извор]

Попис становништва у Јужноафричкој Републици 2011. године

Пирамида популације, по статистикама из 2011.
Године Мушкаци Жене процентуално Жене Укупно Процентуално укупно
преко 5 2,867,585 49.6% 2,817,867 5,685,452 11.0%
5–9 2,425,181 49.7% 2,394,570 4,819,751 9.3%
10–14 2,344,275 49.0% 2,250,611 4,594,886 8.9%
15–19 2,498,572 50.1% 2,504,905 5,003,477 9.7%
20–24 2,694,646 49.9% 2,679,896 5,374,542 10.4%
25–29 2,542,682 49.7% 2,516,635 5,059,317 9.8%
30–34 2,036,206 49.5% 1,992,804 4,029,010 7.8%
35–39 1,709,347 50.7% 1,758,420 3,467,767 6.7%
40–44 1,402,328 52.4% 1,546,291 2,948,619 5.7%
45–49 1,195,740 54.4% 1,424,543 2,620,283 5.1%
50–54 1,011,349 54.4% 1,206,940 2,218,289 4.3%
55–59 811,950 54.8% 985,458 1,797,408 3.5%
60–64 612,364 55.8% 773,404 1,385,768 2.7%
65–69 401,548 58.1% 556,256 957,804 1.9%
70–74 293,498 60.8% 454,832 748,330 1.4%
75–79 165,283 65.7% 315,984 481,267 0.9%
80–84 100,694 68.8% 222,222 322,916 0.6%
85— 75,543 70.5% 180,130 255,673 0.5%
Укупно 25,188,791 51.3% 26,581,769 51,770,560 100%
Број деце 0—14 год Жене 15—49 год Проценат Стопер ферилитета
15,812,264 13,866,489 1.14 2.35
Године Популација Мушкарци Жене Процентуално
0–14 15,812,268 7,969,880 7,842,388 31.26
15–64 32,235,534 15,538,934 16,696,600 63.72
65+ 2,538,955 1,006,222 1,532,733 5.02

Узраст и пол

[уреди | уреди извор]

Попис становништва у Јужноафричкој Републици 2011. године

Старост унутар сваке расне групе

[уреди | уреди извор]
По генерацијама
[уреди | уреди извор]
Године Све расе % од свих Црна раса % црне расе Мелези % остали Белци % беле расе Индијци и остали азијати % Азијаца Остали % остали
0–14 15,100,089 29.2% 12,702,324 31.0% 1,311,811 28.4% 771,187 16.8% 258,602 20.1% 56,164 20.0%
15–64 33,904,479 65.5% 26,502,329 64.6% 3,085,684 66.9% 3,165,965 68.9% 939,379 73.0% 211,126 75.3%
65— 2,765,992 5.3% 1,796,285 4.4% 217,906 4.7% 649,686 14.2% 88,949 6.9% 13,164 4.7%
All ages 51,770,560 100% 41,000,938 (100%) 4,615,401 (100%) 4,586,838 (100%) 1,286,930 (100%) 280,454 (100%)
% у држави' 100% 79.20% 8.92% 8.86% 2.49% 0.54%
Расна структура старосних група (процене)
[уреди | уреди извор]
Године Све расе % свих Црна раса % црне расе Мелези % остали Белци % белаца Индијци и остали Азијати % азијата
0–14 16,612,043 30.23% 14,244,663 32.21% 1,288,601 26.66% 789,492 17.41% 289,285 21.24%
15–64 35,465,499 64.53% 28,170,797 63.69% 3,299,771 68.28% 3,026,475 66.75% 968,649 71.12%
65— 2,879,378 5.24% 1,812,535 4.10% 244,544 5.06% 718,041 15.84% 104.068 7.64%
All ages 54,956,920 100% 44,227,995 (100%) 4,832,916 (100%) 4,534,008 (100%) 1,362,002 (100%)
% у држави 100% 80.48% 8.79% 8.25% 2.48%
Године Све расе % свих Црна раса % црне расе Мелези % остали Бела раса % белаца Индијци и азијати % азијати
испод 5 5,936,350 10.80% 5,156,508 11.66% 426,156 8.82% 254,978 5.62% 98,708 7.25%
5—9 5,537,225 10.08% 4,746,115 10.73% 430,666 8.91% 263,378 5.81% 97,065 7.13%
10—14 5,138,468 9.35% 4,342,040 9.82% 431,779 8.93% 271,136 5.98% 93,512 6.87%
15—19 5,124,373 9.32% 4,292,220 9.70% 437,412 9.05% 295,733 6.52% 99,007 7.27%
20—24 5,302,246 9.65% 4,461,515 10.09% 426,013 8.81% 306,415 6.76% 108,304 7.95%
25—29 5,232,254 9.52% 4,437,570 10.03% 389,429 8.06% 287,485 6.34% 117,771 8.65%
30—34 4,307,693 7.84% 3,535,173 7.99% 366,955 7.59% 281,358 6.21% 124,206 9.12%
35—39 3,774,921 6.87% 3,001,989 6.79% 376,488 7.79% 279,439 6.16% 117,005 8.59%
40—44 3,204,952 5.83% 2,444,972 5.53% 368,886 7.63% 288,370 6.36% 102,725 7.54%
45—49 2,738,580 4.98% 2,004,009 4.53% 307,363 6.36% 335,434 7.40% 91,774 6.74%
50—54 2,297,586 4.18% 1,619,249 3.66% 264,593 5.47% 332,977 7.34% 80,767 5.93%
55—59 1,942,942 3.54% 1,334,800 3.02% 209,933 4.34% 328,999 7.26% 69,210 5.08%
60 to 64 1,539,953 2.80% 1,039,301 2.35% 152,698 3.16% 290,075 6.40% 57,879 4.25%
65—69 1,153,159 2.10% 737,581 1.67% 105,403 2.18% 265,818 5.86% 44,357 3.26%
70—74 805,114 1.46% 511,723 1.16% 65,465 1.35% 198,876 4.39% 28,949 2.13
75—79 502,005 0.91% 313,800 0.71% 41,978 0.87% 128,675 2.84% 17,552 1.29%
80— 419,100 0.76% 249,431 0.56% 31,698 0.66% 124,672 2.75% 13,210 0.97%
Свих укупно 54,956,920 100% 44,227,995 (100%) 4,832,916 (100%) 4,534,008 (100%) 1,362,002 (100%)
% у држави 100% 80.48% 8.79% 8.25% 2.48%
Године Све расе Црна раса % год Мелези % год Бела раса % год Индијци и Азијати % год
мање од 5 5,936,350 5,156,508 86.86% 426,156 7.18% 254,978 4.30% 98,708 1.66%
5—9 5,537,225 4,746,115 85.71% 430,666 7.78% 263,378 4.76% 97,065 1.75%
10—14 5,138,468 4,342,040 84.50% 431,779 8.40% 271,136 5.28% 93,512 1.82%
15—19 5,124,373 4,292,220 83.76% 437,412 8.54% 295,733 5.77% 99,007 1.93%
20—24 5,302,246 4,461,515 84.14% 426,013 8.03% 306,415 5.78% 108,304 2.04%
25—29 5,232,254 4,437,570 84.81% 389,429 7.44% 287,485 5.49% 117,771 2.25%
30—34 4,307,693 3,535,173 82.07% 366,955 8.52% 281,358 6.53% 124,206 2.88%
35—39 3,774,921 3,001,989 79.52% 376,488 9.97% 279,439 7.40% 117,005 3.10%
40 to 44 3,204,952 2,444,972 76.29% 368,886 11.51% 288,370 9.00% 102,725 3.21%
45—49 2,738,580 2,004,009 73.18% 307,363 11.22% 335,434 12.25% 91,774 3.35%
50—54 2,297,586 1,619,249 70.48% 264,593 11.52% 332,977 14.49% 80,767 3.52%
55—59 1,942,942 1,334,800 68.70% 209,933 10.80% 328,999 16.93% 69,210 3.56%
60—64 1,539,953 1,039,301 67.49% 152,698 9.92% 290,075 18.84% 57,879 3.76%
65—69 1,153,159 737,581 63.96% 105,403 9.14% 265,818 23.05% 44,357 3.85%
70—74 805,114 511,723 63.56% 65,465 8.13% 198,876 24.70% 28,949 3.60%
75—79 502,005 313,800 62.51% 41,978 8.36% 128,675 25.63% 17,552 3.50%
80— 419,100 249,431 59.52% 31,698 7.56% 124,672 29.75% 13,210 3.15%
Сви укупно 54,956,920 44,227,995 4,832,916 4,534,008 1,362,002
% Јужноафричке Републике 80.48% 8.79% 8.25% 2.48%

Етничке групе

[уреди | уреди извор]

Етничке групе Јужноафричке Републике (1911)

  Црна раса (67%)
  Бела раса (21%)
  Мелези (9%)
  Азијати (3%)

Етничке групе у Јужноафричкој Републици (2004)

  Црна раса (79%)
  Бела раса (10%)
  Мелези (9%)
  Азијати (2%)

У статистикама спроведеним у Јужноафричкој Републици, постоји пет расних група. По попису 2011. године у држави је било 80,2% црне расе, 8,4% беле расе, 8,8% мелеза, 2,5% Индијаца/Азијата и 0,5% неизјашњених.[19][20]
Број припадника беле расе је између два пописа значајно опао. Први попис у Јужноафричкој Републици био је 1911. године, када је бела раса чинила 22% популације државе, 1980. године било их је 16%, а 2011. године 8,9%.[21][22]

Јужноафричка република има једанаест службених језика:[23] зулу[20] 22,7%, коса[24] 16%, африканс[20] 13,5%, енглески[20] 9,6%, северни сото[20] 9,1%, тсвана[20] 8%, сото[20] 7,6%, тсонга[20] 4,5%, свати[20] 2,5%, венда[20] 2,4% и јужни ндебеле[20] 2,1%.
Многи од језика који нису званични, народа Сан и Коикој садрже регионалне дијалекте који су присутни на северу земље, у Намибији и Боцвани и на другим местима. Људи који причају тим језицима углавном су различити од осталих Африканаца, имају свој културни идентитет. Они су маргинизовани у великој мери а многи од њихових језика су у опасности од нестајања.

Многи припадници беле расе такође говоре друге европске језике, као што су немачки, грчки, док неки Азијати говоре јужноазијске језике, као што су тамилски, гујарати, урду и телугу језик. Иако су многи Јужноафриканци преклом из Француске, француски говори мање од 10.000 људи у земљи.

Према попису из 2011. године, највише припадника црне расе (28,1%) говорило је зулу језиком, кхоса 19,8%, сот језиком 11,2%, цвана 9,7%, сесото 9,3%, цонга 5,5%, свати 3,1%, венда 2,9%, енглеским 2,8%, ндебеле 2,6%, африканерским 1,5%, а 3,4% другим језицима.[25]

Међу белцима, африканерским језиком говори 59,1% становништва, у поређењу са 35% који говоре енглеским. У преосталих 5,9% спадају други језици.[25]

Религија

[уреди | уреди извор]
Распрострањеност раса у Јужноафричкој Репибици
  Црна раса
  Мелези
  Индијци или други Азијати
  Бела раса
  Ниједна није доминантна

Афричке традиционалне религије практиковали су Којсанци и сви народи банту говорног подручја, а међу њима је касније преовладало хришћанство које су представили холандски, а касније и британски досељеници.

Године 1930. већина Африканаца били су калвинисти.

Ислам у Јужноафричкој Републици представили су робови холандских насељеника, хиндуизам је уеведен од стране радника који су дошли са Индијског потконтинента, а будизам је уведен од стране индијских и кинеских миграната.

Јудаизам у Јужноафричку Републику проширио се пре него што је откривен Рт добре наде, учешћем јеврејских астронома и картографа у португалском открићу морске руте до Индије. Они су помагали Бартоломеју Дијасу и Васку де Гами, који су први пут пловили око Рта добре наде између 1488. и 1497. године. Јеврејски досељеници су овде у већим масама почеки да пристижу тек двадесетих година 19. века.

Афричке традиционалне религије шириле су се у демократској пост-апартхејд Јужноафричкој Републици и данас броје око 6 милиона верника, што је приближно око 15% популације станивништва државе.[26]

Према попису из 2011. године било је 11,1% припадника сионске хришћанске цркве, 8,2% пентекостализма, 7,1% католика, 6,8% припадника методизма, 6,7% холандске реформаторске цркве, 3,8% англиканизма, остали хришћани чинили су 36%, а муслимани 1,5%. Остали су припадници хиндуизма, јудаизма, неопредељени и ирелигиозни.

Хришћанство је доминантна религија у Јужноафричкој Републици и обухвата скоро 80% укупног становништва, према попису из 2001. године. Међу хришћанима постоји велики број оних коју верују и у неке од традиционалних афричких религија.[27] Од укупног становништва, од 44,8 милиона, 35,8 милиона или 79,8% идентификовани су као хришћани.[28]

Имиграције

[уреди | уреди извор]

Јужноафричка Република је држава коју настањује велики број избеглица и азиланата. Према светским истраживањима о избеглицама 2008. године, које је објавио Стејт дипартмент, 2007. године било је око 144.700 избеглица, укључујући и оне из Зимбабвеа (48,400), Демократке Републике Конго (24,800), Сомалије (12,900). Он углавном живе у Јоханезбургу, Преторији, Дурбану и Кејптауну.[29][29] Многи мигранти почели су нови живот и скрасили су у провинцијама као што су Мпумаланга и Квазулу-Натал.

По статистикама Јужноафричке Републике у држави живи око 2 милиона миграната.[30] Остале инситутуције за статистику и избеглице говоре о цифри и до 4 милиона избеглица.[31][32][33][34][35]

Претпоставке имиграције статистике Јужноафричке Републике основу расе. Негативни бројеви представљају нето миграцију из Јужноафричке Републике у друге земље.[36]

Година Црна раса Азијати Бела раса
1985-2000 1 135 275 14 476 -304 112
2001-2005 769 038 23 335 -133 782
2006-2010 922 885 34 688 -112 046
2011-2015 1 067 936 40 929 -95 158

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Mid - year population estimates” (PDF). Stats SA. Statistics South Africa. 23. 7. 2018. Архивирано (PDF) из оригинала 23. 7. 2018. г. Приступљено 23. 7. 2018. 
  2. ^ „Census 2021 New Methodologies Test”. Statistics South Africa (Stats SA). 20. 7. 2018. Архивирано из оригинала 4. 8. 2018. г. 
  3. ^ „Table 3.5, Statistical release (Revised) P0301.4, Census 2011” (PDF). Statssa.gov.za. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 11. 2015. г. Приступљено 25. 7. 2016. 
  4. ^ „Escape From Mugabe: Zimbabwe's Exodus”. Архивирано из оригинала 24. 1. 2016. г. 
  5. ^ „Nowhere left to go”. Economist.com. 20. 5. 2008. Приступљено 29. 8. 2017 — преко The Economist. 
  6. ^ Maddison, Angus (2010). „Statistics on World Population, GDP and Per Capita GDP, 1-2008 AD”. University of Groningen. Архивирано из оригинала 30. 01. 2021. г. Приступљено 1. 3. 2016. 
  7. ^ а б Smuts I: The Sanguine Years 1870–1919, W.K. Hancock, Cambridge University Press, 1962, pp. 219
  8. ^ The Statesman's Year-Book 1977–1978 (ed. John Paxton), St. Martin's Press, New York (& Macmillan, London), 1977, page 1296
  9. ^ „City of Cape Town / Isixeko Sasekapa, Stad Kaapstad: Metropolitan Municipality & Main Places – Statistics & Maps on City Population”. Citypopulation.de. Приступљено 29. 8. 2017. 
  10. ^ „South Africa: Provinces and Major Urban Areas - Population Statistics in Maps and Charts”. Citypopulation.de. Приступљено 29. 8. 2017. 
  11. ^ Population Division of the Department of Economic and Social Affairs of the United Nations Secretariat (2015). „Total Population - Both Sexes (XLS, 3.74 MB) - 2015 revision”. United Nations. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 1. 3. 2016. 
  12. ^ а б „Mid-year population estimates” (PDF). Statistics South Africa. 23. 7. 2015. Приступљено 1. 3. 2016. 
  13. ^ „World Population Prospects: The 2012 Revision”. UN. Архивирано из оригинала 07. 05. 2011. г. Приступљено 28. 7. 2014. 
  14. ^ а б Population Division of the Department of Economic and Social Affairs of the United Nations Secretariat, World Population Prospects: The 2010 Revision Архивирано 2011-05-06 на сајту Wayback Machine
  15. ^ The Statesman's Year-Book, 1967–1968 (104th annual edition), edited by S.H. Steinberg, Macmillan, London; St. Martin's Press, New York, 1967, pages 1405–1424
  16. ^ The Europa Year Book 1969, Volume II: Africa, The Americas, Asia, Australasia, Europa Publications, London, 1969, page 1286
  17. ^ „The DHS Program - Quality information to plan, monitor and improve population, health, and nutrition programs”. Dhsprogram.com. Приступљено 29. 8. 2017. 
  18. ^ „World Population Prospects – Population Division – United Nations”. Архивирано из оригинала 19. 09. 2016. г. Приступљено 15. 7. 2017. 
  19. ^ Lehohla, Pali (5. 5. 2005). „Debate over race and censuses not peculiar to SA”. Business Report. Архивирано из оригинала 14. 8. 2007. г. Приступљено 25. 8. 2013. „Others pointed out that the repeal of the Population Registration Act in 1991 removed any legal basis for specifying 'race'. The Identification Act of 1997 makes no mention of race. On the other hand, the Employment Equity Act speaks of 'designated groups' being 'black people, women and people with disabilities'. The Act defines 'black' as referring to 'Africans, coloureds and Indians'. Apartheid and the racial identification which underpinned it explicitly linked race with differential access to resources and power. If the post-apartheid order was committed to remedying this, race would have to be included in surveys and censuses, so that progress in eradicating the consequences of apartheid could be measured and monitored. This was the reasoning that led to a 'self-identifying' question about 'race' or 'population group' in both the 1996 and 2001 population censuses, and in Statistics SA's household survey programme. 
  20. ^ а б в г д ђ е ж з и ј „Africa :: SOUTH AFRICA”. CIA The World Factbook. Архивирано из оригинала 21. 06. 2020. г. Приступљено 20. 09. 2018. 
  21. ^ Census 2011: Census in brief (PDF). Pretoria: Statistics South Africa. 2012. ISBN 9780621413885. 
  22. ^ Study Commission on U.S. Policy toward Southern Africa (U.S.) (1981). South Africa: time running out : the report of the Study Commission on U.S. Policy Toward Southern Africa. University of California Press. стр. 42. ISBN 978-0-520-04547-7. 
  23. ^ „Constitution of South Africa, Chapter 1, Section 6”. Fs.gov.za. Архивирано из оригинала 29. 7. 2009. г. Приступљено 30. 5. 2010. 
  24. ^ „Africa :: SOUTH AFRICA”. CIA The World Factbook. Архивирано из оригинала 21. 06. 2020. г. Приступљено 20. 09. 2018. 
  25. ^ а б „Community profiles > Census 2011”. Statistics South Africa Superweb. Архивирано из оригинала 30. 9. 2013. г. Приступљено 21. 8. 2013. 
  26. ^ Wallace, Dale (2006). The Construction and Articulation of a Pagan Identity in South Africa: A Study of the Nature and Implications of a Contested Religious Identity in a Pluralistic Society (PhD). University of KwaZulu-Natal. Архивирано из оригинала 21. 4. 2013. г. Приступљено 2. 11. 2012. 
  27. ^ http://ir.lib.uwo.ca/cgi/viewcontent.cgi?article=1107&context=totem
  28. ^ „South Africa's people” (PDF). Pocket Guide to South Africa (2011/2012 изд.). Government of South Africa. стр. 12. Приступљено 4. 4. 2012. 
  29. ^ а б „World Refugee Survey 2008”. U.S. Committee for Refugees and Immigrants. 19. 6. 2008. Архивирано из оригинала 5. 10. 2007. г. 
  30. ^ „P03022009_6”. Statssa.gov.za. Архивирано из оригинала 5. 8. 2012. г. Приступљено 5. 1. 2014. 
  31. ^ So where are Zimbabweans going?, BBC News. 8 November 2005.
  32. ^ SA population may be much larger than previously thought Архивирано 2011-07-15 на сајту Archive.today Beeld 1 June 2009.
  33. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 18. 9. 2010. г. Приступљено 6. 2. 2016. 
  34. ^ South African Police Service 2009 Annual Report Архивирано 2013-07-25 на сајту Wayback Machine page 9 indicating the number exceeds 3 million
  35. ^ [1][мртва веза]
  36. ^ „Mid-year population estimates 2014” (PDF). Statistics South Africa. 31. 7. 2014. Приступљено 8. 12. 2015. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]