Пређи на садржај

Ибер де Живанши

С Википедије, слободне енциклопедије
Ибер де Живанши
Ибер де Живанши 1972
Лични подаци
Датум рођења(1927-02-20)20. фебруар 1927.
Место рођењаБове, Француска
Датум смрти10. март 2018.(2018-03-10) (91 год.)
Место смртиНеји на Сени, Француска
Уметнички рад
Пољемодни дизајнер
Најважнија дела
мала црна хаљина

Гроф Ибер Џејмс Марсел Тафин де Живанши (фр. Hubert de Givenchy; Бове, 20. фебруар 1927[1] – 10. март 2018[2]) је био француски аристократа и модни дизајнер који је основао кућу Живанши 1952. године. Познат је по томе што је дизајнирао већи део личне и професионалне гардеробе Одри Хепберн и одећу за Џеклин Кенеди Оназис. Уврштен је у Међународну Кућу славних на листи најбоље обучених.[3]

Младост

[уреди | уреди извор]

Ибер је рођен 20. фебруара 1927. у Бовеу, Оаза[4][5] у протестантској породици.[1] Био је млађи син Лусијена Тафина де Живаншија, маркиза од Живаншија (1888–1930), и његове супруге, бивше Беатрис („Сиси“) Бадин (1888–1976). Породица Тафин де Живанши, која вуче корене из Венеције у Италији (првобитно презиме је било Тафини), оплемењена је 1713. године, када је глава породице постао маркиз од Живаншија.[6] Имао је старијег брата, Жан-Клод де Живаншија (1925–2009), који је наследио породично звање маркиза и на крају постао председник бренда Парфеми Живанши.[7]

Након очеве смрти од грипа 1930. године одгајали су га мајка и бака,[5] Маргарита Дитерле Бадин (1853–1940), удовица Жила Бадена (1843–1919), уметника који је био власник и директор историјске мануфактуре Гобелинс и фабрика таписерија Бове. Уметничка занимања су се одвијала у проширеној породици Бадин. Живаншијев прадеда по мајци, Жил Детерле, био је сценограф који је такође креирао дизајн за фабрику у Бовеу, укључујући сет од 13 дизајна за Јелисејску палату. Један од његових пра-пра-прадеда је такође дизајнирао сценографију за Париску оперу.[8]

Преселио се у Париз са 17 година, а студирао је на École des Beaux-Arts.[4][5]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Први Живаншијеви дизајни су урађени за Жака Фата 1945.[4][9] Касније је радио дизајн за Роберта Пигеа и Лусијена Лелонга (1946) – радећи заједно са још увек непознатим Пјером Балменом и Кристијаном Диором.[4][9] Од 1947. до 1951. радио је за авангардну дизајнерку Елзу Шјапарели.[4][9]

Шешир за Одри Хепберн у Доручку код Тифанија дизајнирао је Живанши.

Године 1952. отворио је сопствену дизајнерску кућу у Plaine Monceau у Паризу.[4][5] Касније је своју прву колекцију назвао "Бетина Грацијани" за тадашњи топ модел Париза.[4] Његов стил је био обележен иновацијама, за разлику од конзервативнијих дизајна Диора. Са 25 година био је најмлађи дизајнер прогресивне париске модне сцене. Његове прве колекције карактерише коришћење прилично јефтиних тканина из финансијских разлога, али су увек изазивале радозналост својим дизајном.[10]

Одри Хепберн, касније најистакнутија заговорница Живаншијеве моде, и Живанши су се први пут срели 1953. на снимању Сабрине.[11][12] Дизајнирао је црну хаљину коју је носила у Доручку код Тифанија.[11][12] Такође је развио своју прву колекцију парфема за њу (L'Interdit i Le de Givenchy).[4][5] Одри Хепберн је била лице тог мириса. Ово је био први пут да је звезда била лице рекламне кампање неког мириса.[13]

У то време, Живанши је упознао и свог идола Кристобала Баленсијагу.[5][14] Живанши је тражио инспирацију не само у узвишеним поставкама високе моде, већ и у таквим авангардним окружењима као што је Лимбо, продавница у Ист Вилиџу на Менхетну.[15]

Значајни клијенти Живаншија су били Дона Марела Агнели, Лорен Бекол, Ингрид Бергман, грофица Мона фон Бизмарк, грофица Кристијан Брандолини д'Ада, Рената Тебалди, Марија Калас, Капућин, Марлен Дитрих, Грета Гарбо, Глорија Гинис, Долорес Гинис, Ејми де Херен, Одри Хепберн,[11] Грејс Кели,[11] Салимах Ага Кан, Рејчел Ламбер Мелон, Софија Лорен, Жана Моро, Жаклина Кенеди Оназис,[11] царица Фара Пахлави, Бабе Пејли, Ли Радзивил, баронеса Полин де Ротшилд, Доротеа вон Стад, баронеса Габи ван Зуилен комби Нијевелт, Диана Вриланд, Бетси Цушинг-Рузвелт Витни, баронеса Силвија де Валднер, војвоткиња од Виндзора, прва дама Хаићана Мишел Дувалије и Џејн Рајтсман.

Године 1954, Живаншијева prêt-à-porter колекција је дебитовала.[5][14]

Живанши је 1958. креирао култни "Балон мантил" и хаљину "Беби Дол".[16][17]

Године 1969.[18] створена је и мушка линија.[5] Од 1976. до 1987. године, Ford Motor Company је нудила Живанши издање своје Континентал Марк серије (1981. до 1983) и Линколн Континентал (1982. до 1987) аутомобила почевши од Континентал Марк IV купеа из 1976. и завршавајући са Линколн Марк VI 1983. и Линколн Континентал седан 1987. Године 1988. организовао је ретроспективу свог рада у хотелу Беверли Вилшир на Беверли Хилсу у Калифорнији.[9]

Кућа Живанши је подељена 1981. године, са парфемском линијом Veuve Clicquot, а модну грану је купио LVMH 1989.[19] Danas, LVMH поседује и Parfums Givenchy.[4]

Каснији живот

[уреди | уреди извор]

Живанши се повукао из модног дизајна 1995.[11] Његов наследник на челу етикете Живанши био је Џон Галијано.[4][5] Након кратког Галијановог боравка, петогодишњег боравка Александра Меквина и мандата од 2001. до 2004. Џулијена Макдоналда, Живанши женску конфекцију и високу моду водио је Рикардо Тиши од 2005. до 2017.[4][5] Клер Вејт Келер је била на тој функцији од 2017.[20] до априла 2020.[21] Метју М. Вилијамс је постао креативни директор Живаншија у јуну 2020.[22]

Живанши је боравио у Château du Jonchet, историјском замку, близу Париза.[5] У пензији се фокусирао на прикупљање бронзаних и мермерних скулптура из 17. и 18. века.[12] У јулу 2010. говорио је у Оксфордској унији.[4][5] Од 8. до 14. септембра 2014. године, током Бијенала антиквара, организовао је приватну продајну изложбу у аукцијској кући Кристи у Паризу.[23]

У јануару 2007. Француска пошта издала је поштанске марке за Дан заљубљених које је дизајнирао Живанши. У октобру 2014. у Музеју Тисен-Борнемиса у Мадриду, Шпанија, одржана је ретроспективна изложба деведесет пет његових дизајнираних дела.[11][24]

Његов дугогодишњи партнер био је модни дизајнер Филип Венет.[25]

Ибер де Живанши преминуо је у сну у ренесансном замку у близини Париза у суботу 10. марта 2018.[26][27][28][29][30] Имао је 91 годину[31] и сахрањен је на гробљу Паси у Паризу.

Гроб Живаншија

Биографија

[уреди | уреди извор]
  • Françoise Mohrt, The Givenchy Style (1998), Assouline. ISBN 2-84323-107-8
  • Pamela Clarke Keogh, Hubert de Givenchy (uvod): Audrey style (1999), Aurum Press. ISBN 1-85410-645-7.
  • Žan-Noel Liaut: Hubert de Živanši : Entre vies et légendes (2000), Editions Grasset & Fasquelle. ISBN 2-246-57991-0.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Le couturier Hubert de Givenchy est mort à l'âge de 91 ans”Неопходна новчана претплата. Le Monde (на језику: French). 12. 3. 2018. 
  2. ^ „'Little black dress' designer Givenchy dies aged 91”. Yahoo News Australia. 13. 3. 2018. Архивирано из оригинала 12. 3. 2018. г. Приступљено 12. 3. 2018. 
  3. ^ Zilkha, Bettina (2004). Ultimate Style – The Best of the Best Dressed List. стр. 116. ISBN 2-84323-513-8. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Hubert de Givenchy: 'It was always my dream to be a dress designer', The Independent, 7 June 2010
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Connie Roff, Who's Who: Hubert de Givenchy, Vogue, 11 November 2011
  6. ^ Jougla VI, 256, numéro 32324.
  7. ^ New York Times,Hubert de Givenchy Dies at 91; Fashion Pillar of Romantic Elegance, by Eric Wilson, March 12 2018
  8. ^ (fr)Encyclopedie.picardie.fr, Givenchy, Hubert de
  9. ^ а б в г Rose-Mary Turk, Givenchy : For 36 years, He Has Reigned as a Prince of Fashion; an Unusual Retrospective in L.A. Will Show Why, The Los Angeles Times, 28 October 1988
  10. ^ Working on a tight budget, Givenchy served up the floor-length skirts and country chic blouses in raw white cotton materials normally reserved for fittings. French fashion designer Hubert de Givenchy has died at the age of 91, News Corp Australia Network, March 13, 2018
  11. ^ а б в г д ђ е Ashifa Kassam, Hubert de Givenchy needled by collapse of haute couture, The Guardian, 22 October 2014
  12. ^ а б в Mary M. Lane, Hubert de Givenchy Remembers Audrey Hepburn, The Wall Street Journal, 4 September 2012
  13. ^ History of the house
  14. ^ а б Lauren Milligan, Hubert De Givenchy On Fashion Today, Vogue, 20 October 2014
  15. ^ Vogue (15 February 1966)
  16. ^ The iconic Givenchy balloon coat
  17. ^ The 'baby doll' dress Архивирано 24 новембар 2015 на сајту Wayback Machine
  18. ^ Givenchy Gentleman: prêt-à-porter for men Архивирано 24 новембар 2015 на сајту Wayback Machine
  19. ^ Pat McColl, Fashion 89 : Givenchy and Valentino Add Final Touch, The Los Angeles Times, 27 January 1989
  20. ^ Vogue, Clare Waight Keller Is Givenchy’s New Artistic Director, March 16, 2017 by Nicole Phelps
  21. ^ Mackelden, Amy. „Clare Waight Keller Leaves Givenchy After Three Years”. Harper's Bazaar. Приступљено 15. 6. 2021. 
  22. ^ De Klerk, Amy. „Givenchy announces new creative director”. Harper's Bazaar. Приступљено 15. 6. 2021. 
  23. ^ Christie's: Empire, mise en scène par Monsieur Hubert de Givenchy
  24. ^ Thyssen-Bornemisza Museum: Hubert de Givenchy
  25. ^ GGG.at: Modeschöpfer Hubert de Givenchy ist tot (german)
  26. ^ „'Little black dress' designer Givenchy dies aged 91”. Yahoo News Australia. 13. 3. 2018. Архивирано из оригинала 12. 3. 2018. г. Приступљено 12. 3. 2018. 
  27. ^ „Givenchy, French fashion icon, dies aged 91”. BBC News. 12. 3. 2018. 
  28. ^ Wilsher, Kim (12. 3. 2018). „Hubert de Givenchy, maker of style icons, dies aged 91”. The Guardian. 
  29. ^ Wilson, Eric (12. 3. 2018). „Hubert de Givenchy, Pillar of Romantic Elegance in Fashion, Dies at 91”. The New York Times. Приступљено 12. 3. 2018. 
  30. ^ Fashionista website. Retrieved 14 March 2018.
  31. ^ „French fashion icon Givenchy dies”. BBC News (на језику: енглески). 2018-03-12. Приступљено 2018-11-29. 

 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ибер_де_Живанши&oldid=27389914”