Таписерија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Викиншка таписерија краљице Матилде 11. век. 50 x 700 cm.
Луј XIV у посети мануфактури гоблена 1667. године

Таписерија је посебна сликарска техника. Таписерија је врста тканог ћилима окачена је на зид и представља тепих са сликом који служи за украшавање ентеријера и од тапете се разликује у материјалу – преовлађује вуна и разликује се по томе што је слободно окачен за разлику од лепљене тапете. Између нити основе провлаче се нити потке које обликују мотиве. Провучене нити притискују се „чешљем“ и тако настају густи, једнолични, паралелни радови.

Гоблен[уреди]

Гоблен (франц. goblén) је чест назив за тканину са сликом (у Француској познат као таписерија) односно за зидни украс са утканим сликовним сценама. Назив је изведен из назива радионице Manufacture des Gobelins коју је основала истоимена породица фарбара. Она се од 1662. налазила у краљевом власништву Луја XIV под именом Manufacture royale des gobelins (краљевска мануфактура гоблена) и под уметничким надзором сликара Шарла Ле Брена. Била је један од најпознатијих произвођача таписерија у Европи. Нацрте за гоблене израђивали су и познати сликари Рафаел, Франсоа Буше и Гоја.

Историја[уреди]

Окачене таписерије су у прошлости присутне од старога века.[1] У Европи се најстарија оваква дела налазе од 11. века у Енглеској а у Немачкој у 12. веку. У доба цветања готике и ренесансе су таписерије познате у Француској. У Паризу. Од 16. века таписерије имитирају окачене слике својом тематиком и често су били рађени на основу картона сликара као Гоја или Рафаел.[1] У 19. веку долази до застоја у овој уметности. У савременој уметности се таписерија употребљава за украшавање просторија репрезентативног карактера.

Таписерији је основа у лепоти линије и боје које су по материјалном саставу вунене или свилене. Таписер из природе тих материјала извлачи специјалну лепоту меких контура и још мекших површина боје. Сродна таписерији је техника под називом гоблен.

Таписерија је дисциплина која својом сложеношћу дотиче више других дисциплина примењене и ликовне уметности. Таписерист се не може дефинисати једном ријечју, јер је сликар, дизајнер, архитекта, вајар, сценограф, илустратор, цртач и одличан познавалац технолошких поступака, пре свега ткања које је у историјском и технолошком смислу основа таписерије. Данас је таписерија отишла много даље од обичног ткања па је тако и таписерија данас дизајнерско и архитектонско дело, скулптура, сценографија, илустрација, цртеж и прича.

Галерија таписерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha 1964.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]