Игуманија Јелена (Стевановић)
| Јелена (Стевановић) | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија нишка |
| Чин | игуманија |
| Титула | игуманија Манастира Темска |
| Седиште | Манастир Темска |
| Године службе | 1992—1999 |
| Наследник | Ефросинија (Ристић) |
| Претходна епархија | Епархија врањска |
| Године службе | 1987—1992 |
| Наследник | Пајсије (Танасијевић) |
| Лични подаци | |
| Световно име | Олга Стевановић |
| Датум рођења | 21. март 1927. |
| Место рођења | Плужац код Осечине, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 30. новембар 1999. (72 год.) |
| Место смрти | Манастир Темска, Србија |
| Гроб | Манастир Темска |
Јелена (световно Олга Стевановић; Плужац код Осечине, 21. март 1927 — Манастир Темска, 30. новембар 1999) била је монахиња Српске православне цркве и старешина Манастира Прохора Пчињскога и Манастира Темске.
Биографија
[уреди | уреди извор]Схи-игуманија Јелена (Стевановић) рођена је у селу Плужацу у Осечини, код Ваљева, 21. марта 1927. године. На крштењу добила је име Олга. Њена је фамилија веома побожна и сви су били у Богомољачком покрету Православне хришћанске заједнице. Из те фамилије многи су отишли у манастир и постали монаси и монахиње. Олгин деда Љубомир отишао је у Цапаре, у Македонији, и постао великосхимни монах са именом Софроније. Олгине су тетке игуманија Ирина и Илина.[1]
Олгина сестра Лепосава отишла је деди у манастир Цапаре 1937. године, а сестра од стрица Даринка (Дара), сада игуманија Дарија, дошла је с њом у Манастир Јовање. После другог светског рата и Олгин отац Трифун долази у Манастир Благовештење као искушеник, са жељом да буде монах. Међутим, та му се жеља није испунила (умро је пре монашења). Има много и других из њихове родбине и села који су пошли у манастир. Тако је скоро сва ова фамилија посветила себе Богу у манастиру, јер су хтели да тако заврше свој живот.
Олгини родитељи Трифун и Живана имали су више деце. Најстарији Предраг, па Лепосава, затим Олга, Даница, Светлана, Стана и Петар. Олга је дошла са Даром у Манастир Јовање 1936. године. као дете. Олга је имала 10, а Дара тек 4 године. Довела их је игуманија мати Ирина.
Олга је, као и остала деца - мале искушенице, научила да чита и пише у манастиру, јер се о томе бринуло. Тако је Олга захваљујући Богу што има добар слух и глас, брзо научила у цркви и да чита и да пева. Духовник отац Серафим је похваљује као изузетно ревносну у вршењу манастирских послушанија и у похађању у цркви светих богослужења. Замонашио ју је у Јовању 25. марта 1951. године митрополит Јосиф. У Манастир Никоље је прешла кад и остале сестре 1954. Тамо је у сестринству живела и радила као угледна монахиња , одликујући се благом и веселом нарави.[2]
У Манастиру Никољу је остала све до 1983. године, а онда је, по потреби службе и по Божјем благовољењу за разројавање, прешла са још две сестре у новоосновану Епархију врањску, у Манастир Прохор Пчињски. Тамо је 1987. године постала игуманија манастира и на тој дужности остала је све до 1992. године, када је прешла у Епархију нишку, у Манастир Темску. где је постаје игуманија.
Упокојила се у Господу 30. новембра 1999. године у Манастиру Темска где је сахрањена.[1][3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „MANASTIR TEMSKA, PIROT - www.manastiri-crkve.com”. www.manastiri-crkve.com. Приступљено 2021-09-24.
- ^ „Istorijat”. www.spc-altena.de. Приступљено 2023-07-14.
- ^ „MANASTIR TEMSKA, PIROT - www.manastiri-crkve.com”. www.manastiri-crkve.com. Архивирано из оригинала 04. 10. 2023. г. Приступљено 2023-07-14.
