Осечина (варошица)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Осечина
Osečina 008.jpg
Споменик браћи Недић
Административни подаци
Држава Србија
Управни округКолубарски
ОпштинаОсечина
Становништво
 — 2011.Пад 2704
Географске карактеристике
Координате44°22′14″ СГШ; 19°36′03″ ИГД / 44.3705° СГШ; 19.600833° ИГД / 44.3705; 19.600833Координате: 44°22′14″ СГШ; 19°36′03″ ИГД / 44.3705° СГШ; 19.600833° ИГД / 44.3705; 19.600833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Осечина на мапи Србије
Осечина
Осечина
Осечина на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број14253
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Осечина је насеље у Србији у општини Осечина у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 2704 становника.

Осечина је лоцирана с обе стране савременог пута Ваљево-Лозница, 34km северозападно од Ваљева и 130km југоисточно од Београда. У време формирања припада насељима збијеног типа и друмског облика. Одликује се знатном урбанистичком уређеношћу и комуналном инфрастурктуром.

У Осечини се од 2006. године одржава „Сајам шљива“.[1]

Овде се налази Црква Вазнесења Господњег, која представља непокретно културно добро као споменик културе. Такође, ту су ОШ „Браћа Недић” Осечина и Спомен костурница и споменици у Осечини.

Историја[уреди | уреди извор]

Место се почело интензивно насељавати око 1790. године. По народном предању Осечина је раније до досељавања Херцеговаца Недића (из села Црне Леске), имало само једну малу кућу - чатрљицу.[2] У тој дрвеној кућици живели су стари Рајо са бабом Трњином. Рајо је зауставио на свом великом имању, Владислава Недића са његовом великом породичном задругом. Недића кућа је била друга кућа у Осечини.

По харачком тефтеру из 1818. године Осечина има 62 куће, са 86 породица и 191 харачка лица.[3]

Мештани Осечине су 1891. године званично тражили од Народне скупштине Краљевине Србије, да место добије статус варошице.[4]

Галерија[уреди | уреди извор]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Осечина (варошица) живи 2426 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,5 година (34,8 код мушкараца и 36,3 код жена). У насељу има 984 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[5]
Година Становника
1948. 584
1953. 667
1961. 808
1971. 1.026
1981. 1.922
1991. 2.934 2.844
2002. 3.172 3.338
2011. 2.704
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
3.138 98,92 %
Црногорци
  
9 0,28 %
Југословени
  
4 0,12 %
Хрвати
  
3 0,09 %
Македонци
  
2 0,06 %
Русини
  
1 0,03 %
Немци
  
1 0,03 %
непознато
  
8 0,25 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сајам шљива Осечина
  2. ^ "Браство", Београд 7/1896.
  3. ^ Михаило Петровић: "Ђердапски риболови у прошлости и садашњости", Београд 1941.
  4. ^ "Народна скупштина", записници заседања, Београд 1891.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]