Пређи на садржај

Изговор

С Википедије, слободне енциклопедије
1. нос, 2. усне, 3. зуби, 4. непце, 5. тврдо непце, 6. меко непце, 7. језик, 8. ждрело, 9. гркљан, 11. епиглотис, 12. вокални набори, 13. једњак

Изговор или изговарање је начин на који се реч чита или прича неки језик. То је начин на који неко користи глас да би произвео артикулисан звук те изговорио неку реч.[1][2][3] Ако се каже да неко има „правилан изговор”, мисли се и на начин читања речи и на начин говорења језика унутар одређеног дијалекта.[4][5][6][7][8]

A word can be spoken in different ways by various individuals or groups, depending on many factors, such as: the duration of the cultural exposure of their childhood, the location of their current residence, speech or voice disorders,[9] their ethnic group, their social class, or their education.[10]

Од чега зависи изговор

[уреди | уреди извор]

Различити појединци или групе људи реч могу да изговоре на различите начине, што зависи од много фактора. Неки од тих фактора су:

Лингвистичка терминологија

[уреди | уреди извор]

Слогови се броје као јединице звука (фони) који они користе у свом језику. Грана лингвистике која проучава ове јединице звука се зове фонетика. Фони, који играју исту улогу, груписани су у класе од. јединице које се зову фонеме; проучавањем фонема баве се науке фонемика, фонематика и фонологија. Фони, као компоненте артикулације, углавном се описују користећи Међународни фонетски алфабет (енгл. International Phonetic Alphabet, IPA) који одређује Међународна фонетска асоцијација (енгл. International Phonetic Association, IPA).[а][14]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Акроним IPA се стриктно односи [...] на International Phonetic Association. Међутим, сада је тако честа пракса да се акроним такође корисити за означавање самог алфабета (од. фразе International Phonetic Alphabet) тако да се отпор чини ситничавим. Контекст обично служи да разјасни две употребе.”[13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Titze, I.R. (1988). „The physics of small-amplitude oscillation of the vocal folds”. Journal of the Acoustical Society of America. 83 (4): 1536—1552. Bibcode:1988ASAJ...83.1536T. PMID 3372869. doi:10.1121/1.395910. 
  2. ^ Lucero, J. C. (1995). „The minimum lung pressure to sustain vocal fold oscillation”. Journal of the Acoustical Society of America. 98 (2): 779—784. Bibcode:1995ASAJ...98..779L. PMID 7642816. S2CID 24053484. doi:10.1121/1.414354. 
  3. ^ McKinney, James (1994). The Diagnosis and Correction of Vocal Faults. Genovex Music Group. ISBN 978-1-56593-940-0. 
  4. ^ Daniel. W. Bruhn, Walls of the Tongue: A Sociolinguistic Analysis of Ursula K. Le Guin's The Dispossessed (PDF), стр. 8, Архивирано (PDF) из оригинала 2010-06-12. г. 
  5. ^ Christopher D. Land (21. 2. 2013), „Varieties of the Greek language”, Ур.: Stanley E. Porter, Andrew Pitts, The Language of the New Testament: Context, History, and Development, стр. 250, ISBN 978-9004234772 
  6. ^ „topolect”. The American Heritage Dictionary of the English Language (4th изд.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2010. 
  7. ^ Chao, Yuen Ren (1968). Language and Symbolic Systems. CUP archive. стр. 130. ISBN 9780521094573. 
  8. ^ Johnson, David (27. 5. 2008). How Myths about Language Affect Education: What Every Teacher Should Know. стр. 75. ISBN 978-0472032877. 
  9. ^ Beech, John R.; Harding, Leonora; Hilton-Jones, Diana (1993). „Assessment of Articulation and Phonology”. Ур.: Grunwell, Pam. Assessment in Speech and Language Therapy. CUP Archive. стр. 55. ISBN 0-415-07882-2. 
  10. ^ Paulston, Christina Bratt; Tucker, G. Richard (14. 2. 2003). „Some Sociolinguistic Principles”. Ур.: Labov, William. Sociolinguistics: The Essential Readings. Wiley-Blackwell. стр. 234—250. ISBN 0-631-22717-2. 
  11. ^ Beech, John R.; Harding, Leonora; Hilton-Jones, Diana (1993). Assessment in speech and language therapy. Cambridge University Press Archive. стр. 55. ISBN 978-0-415-07882-5. 
  12. ^ Labov, William (2003). „Some Sociolinguistic Principles”. Ур.: Paulston, Christina Bratt; Tucker, G. Richard. Sociolinguistics: The essential readings. Wiley-Blackwell. стр. 234—250. ISBN 978-0-631-22717-5. 
  13. ^ Laver, John (1994). Principles of Phonetics. New York: Cambridge University Press. стр. 561. ISBN 978-0-521-45031-7. 
  14. ^ Schultz, Tanja (12. 6. 2006). „Language Characteristics”. Ур.: Kirchhoff, Katrin. Multilingual Speech Processing. Elsevier. стр. 12. ISBN 0-12-088501-8. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]