Пређи на садржај

Кардивач

Координате: 43° 34′ 21″ С; 40° 37′ 43″ И / 43.5725° С; 40.628611° И / 43.5725; 40.628611
С Википедије, слободне енциклопедије
Кардивач
Поглед на језеро са околних планина
Координате43° 34′ 21″ С; 40° 37′ 43″ И / 43.5725° С; 40.628611° И / 43.5725; 40.628611 43° 34′ 21″ С; 40° 37′ 43″ И / 43.5725° С; 40.628611° И / 43.5725; 40.628611
Типледничко језеро
ПритокеГорња Мзимта
ОтокеМзимта
Земље басена Русија
 Краснодарски крај
Макс. дужина0,52 km
Макс. ширина0,36 km
Површина0,133 km2
Макс. дубина17 m
Над. висина1.838 m
ДРВ06030000311109100000159
Кардивач на карти Краснодарског краја
Кардивач
Кардивач
Водена површина на Викимедијиној остави

Кардивач (рус. Кардывач) је глацијално језеро смештено на северозападним обронцима Великог Кавказа, на југозападу Краснодарског краја Руске Федерације, недалеко од границе са Абхазијом. Са површином од 0,133 км² друго је по величини језеро у покрајини. Налази се на око 44 км југоисточно од варошице Краснаја Пољана и административно је део Адлерског рејона града Сочија.

Језеро је смештено у котлинском удубљењу окруженом високим планинским врховима планинског система Великог Кавказа (Лојуб 2.970 м на западу, Циндишха 3.140 м на северу и југу и Кутехеку на југоистоку) на надморској висини од 1.838 m. Са севера кроз уску котлину у језеро се улива река Горња Мзимта која свој ток почиње нешто северније у језеру Горњи Кардивач на надморској висини од 2.472 метра, у зони изнад снежне границе. Највећа отока је река Мзимта која из језера истиче на његовом југозападном делу, и која се након 89 км тока улива у Црно море код града Сочија. Максимална дужина језера је око 520 m, ширина до 360 m, са највећом дубином од 17 m.

Језеро је глацијалног порекла и настало је на месту где је чеона морена два глечера која су се спуштала са околних планина формирала терминални басен. У прошлости језеро је било знатно већих димензија, али је због интензивне ерозије велики део његових вода отекао ка Црном мору.[1]

Језеро се налази у склопу Западног Кавказа који се од 1999. налази на Унесковој листи светске баштине.[2]

У језеру не обитавају рибље врсте пошто 15 високи водопад који се налази на реци Мзимта спречава поточне пастрмке из реке да се населе у водама језера.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]