Краснодарска Покрајина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Краснодарска Покрајина
Краснодарский край
Положај Краснодарске Покрајине
Застава Краснодарске Покрајине
Застава
Грб Краснодарске Покрајине
Грб
Држава  Русија
Федерални округ Јужни
Главни град Краснодар
Службени језик руски
Површина 75.485 km2
Становништво (2017)
 — Број ст. 5.570.945
 — Густина ст. 73,80 ст/km2
Валута руска рубља
 — ISO 3166-2 RU-KDA
Временска зона UTC+3 (Московско време)
Ауто код 23, 93, 123
Званични веб-сајт

Краснодарски крај (рус. Краснодарский край), незванично познат и само као Кубањ (рус. Куба́нь) конститутивни је субјект[1] Руске Федерације и један од девет федералних субјеката са статусом покрајине (рус. край). Налази се на крајњем југозападу европског дела Русије на подручју Јужног федералног округа.

Краснодарска покрајина се налази на крајњем југозападу европског дела Русије, у геополитичкој области познатој као Северни Кавказ. Излази на обале Црног и Азовског мора и један је од тек 4 субјекта Федерације који има излаз на ове акваторије, док су на југу покрајине високи врхови Великог Кавказа. Река Кубањ која протиче централним делом покрајине дели Краснодарски крај на равничарски север и планински југ. Граничи се са три федералне републике, Кримом на западу, Карачајево-Черкезијом на југоистоку и Адигејом која се у виду енклаве налази унутар јужних делова покрајинске територије, Ростосвком облашћу на северу и Ставропољским крајем на истоку. Јужна граница покрајине је уједно и део међународне границе између Руске Федерације и дефакто независне Републике Апхазије (односно Републике Грузије која Апхазију сматра делом своје територије). Са површином од 75.485 км2 налази се на 41. месту.

Према проценама националне статистичке службе за 2017. на подручју Краснодарске покрајине живело је 5.570.000 становника или у просеку 73,80 ст/км², и по том параметру ово је треће најнасељеније подручје у Русији, одмах иза Москве и Московске области. Према статистичким подацима из исте године тек нешто више од половине укупне популације покрајине живи у градским центрима. Главни и највећи град покрајине је Краснодар са око 880.000 становника, а више од сто хиљада становника имају и градови Сочи (411.000), Новоросијск (270.000) и Армавир. Град Сочи је 2014. био домаћин Зимских олимпијских игара. Покрајина је административно подељена на 37 другостепених општинских рејона (рус. муниципальные районы) и на 7 градских округа (рус. городские округа).

Као административна јединица Совјетског Савеза Краснодарска покрајина је основана 13. септембра 1937. од делова дотадашње Азовско-црноморске покрајине. Туризам је једна од најважнијих привредних делатности у покрајини, и то купалишни туризам у приморском подручју и зимски у унутрашњости на планинском подручју. Најважнији туристички центри су Сочи, Геленџик и Анапа. Новоросијск је једна од најважнијих руских поморских лука, а у покрајини су стациониране луке руске црноморске флоте

Етимологија[уреди]

Покрајина носи име по административном центру Краснодару. Град је основан 1793. године и до 1920. се звао Јекатиринодар, што би значило Јекатеринин поклон (по царици Катарини, за чије владавине је основан град). Доласком комуниста на власт у Русији, име града је промењено у красно -што значи црвен и дар -поклон, што би за име града значило „Црвени поклон“.

Географија[уреди]

Топографска бланко мапа Краснодарске Покрајине

Краснодарска Покрајина се налази на крајњем југозападу Руске Федерације, односно у јужном и западном делу географске регије Северног Кавказа и припада Јужном федералном округу. Покрајина обухвата територију површине 75.485 км², што чини 0,44% од укупне површине Русије, и по том параметру Краснодарска Покрајина се налази на 41. месту међу 85 субјеката Федерације. Око 5,11% покрајинске територије отпада на унутрашње воде. Покрајинска територија је прилично компактна целина, па је тако максимална дужина у правцу север-југ 327 километара, однсоно у смеру запад-исток око 360 километара.

Покрајина се на северу граничи са Ростовском облашћу, на истоку је Ставропољска Покрајина, а на југоистоку Карачајево-Черкеска Република. Јужни део покрајинске границе уз реку Псоу уједно је и међународна граница између Руске Федерације и Републике Апхазије коју Русија признаје као независну земљу (Грузија Апхазију сматра покрајином у свом саставу). Уски Керчки пролаз, у најужем делу ширине око 4,5 км, раздваја Краснодарску Покрајину од Кримског полуострва, односно од руске Републике Крим. Унутар јужног дела покрајинске територије у виду енклаве сместила се руска аутономна Република Адигеја. На западу и северозападу Краснодарска Покрајина излази на обале Црног, односно Азовског мора, а укупна дужина морске обале је 740 километара. Укупна дужина копнених граница покрајине је око 800 километара. Покрајинска територија је 45. паралелом подељена на две готово једнаке половине.

Рељеф[уреди]

Језеро Абрау
Планинско подручје око Апшеронска

Река Кубањ која тече преко централних делова Краснодарске Покрајине у смеру исток-запад дели покрајину на две главне географске регије, равничарску на северу и планинску на југу. Северни, равничарски, део покрајине који чини 2/3 њене укупне територије обухвата подручје простране Кубањско-приазовске низије која је део знатно пространије Понтијско-каспијске степе која се протеже све од Румуније до Урала. Кубањско-приазовска низија представља пространу, ниску и плављењу подложну алувијалну раван спуштену између Азовског мора и долине Кубања. Низија је благо нагнута у правцу северозапада и постепено се спушта идући ка Азовској обали. Највиша тачка низије лежи на надморској висини од 156 метара. Уз леву обалу Кубања простире се Прикубањска равница, терасаста алувијална раван јако рашчлањена дубоким речним долинама и са јако израженим терасама чије висине достижу и до 200 метра. Најнижи део покрајинске територије налази се на крајњем западу, на Таманском полуострву, где се река Кубањ улива у Азовско море пространим делтастим ушћем. Таманско полуострво је специфично по својим активним и угашеним блатним вулканима којих на полуострву има око тридесетак. Највећи међу њима је Голубички блатни вулкан, пречника око стотињак метара и висине до 2 метра.[2] На северу је Јејско полуострво.

Јужним деловима покрајине доминира планински рељеф који чини северна подгорина Великог Кавказа и Кавказ. Највиши делови покрајине налазе се уз границу са Апхазијом, а највиши врх је планина Цахвоа са висином од 3.345 метара. Преко три хиљаде метара висине имају и планине Агепста и Псеашхо (оба врха са висином од 3.256 м). Уз границу са Адигејом је и планина Велики Тхач чији највиши врх лежи на надморској висини од 2.369 метара. На планини Фишт (2.867 м) налази се најзападнији глечер Великог Кавказа. Источни делови покрајине налазе се у подгорини Ставропољског побрђа са просечним надморским висинама од око 300 метара.

Хидрографске карактеристике[уреди]

Хидрографска слика Краснодарске Покрајине је изразито богата и разноврсна. Најважнија река у покрајини је Кубањ која тече централним делом Краснодарске Покрајине у смеру исток-запад у у дужини од 662 километра (од укупних 870 км). Кубањ се улива у Азовско море пространом и доста замочвареном речном делтом површине око 4.300 км2, а која почиње на 116. км њеног тока узводно од ушћа. Дужина обалне линије у подручју делте је 280 км, од чега је око 160 км Азовска, а преосталих 120 километара Црноморска обала. На тај начин Кубањ је јединствена река у свету која се улива у два мора. Укупан проток Кубања на ушћу је 11 км3 на годишњем нивоу. Све најважније притоке на подручју Краснодарског краја у Кубањ се уливају на његовој левој обали, а најзначајније међу њима су Уруп (231 км), Лаба (347 км), Белаја (273 км), Пшиш, Псекупс, Апчас, Афипс и Адагум. На централном делу тока Кубања налази се вештачко Краснодарско језеро површине 420 км2.

Реке у северном, низијском делу покрајине имају типичан равничарски карактер и припадају Азовском сливу. Највеће међу њима су Јеја (311 км) са притокама Кугојејом и Сосиком, Бејсуг (243 км), Кирпили (202 км) и Челбас (288 км). Реке које отичу директно ка Црном мору су знатно краћих токова, а највеће међу њима су Мзимта (89 км), Шахе (59 км), Псоу (53 км) и Сочи (45 км).

Широм покрајине се налазе бројна мања језера, углавном крашког или глацијалног порекла, док се уз Азовску обалу налазе бројна слана лиманска језера. Укупна површина Кубањских лимана (рус. Кубанские лиманы) је око 1.300 км2, а највећи међу њима је Бејсушки лиман површине 272 км2. Од осталих језера издвајају се Абрау, смештено на истоименом полуострву свега неколико километара од црноморске обале, Ханско језеро, језеро Кардивач и друга.

На територији Краснодарске Покрајине налази се и велики Азовско-кубањски слатководни басен на чијем подручју се налазе значајнији извори термоминералних вода.

Азовска обала је доста ниска, замочварена, пространа и јако разуђена, док је црноморска обала знатно ужа и у њеном непосредном залеђу налазе се високи планински врхунци Великог Кавказа који је попут зидова штите од продора хладних ветрова из унутрашњости. Црноморска обала Русије протеже се од границе са Апхазијом и Адлера на југу до Таманског полуострва на северу.

Река Мзимта 
Детаљ са Црноморске обале 
Блатни вулкан Голубицкаја 
Планина Псеашхо 
Богатирска пећина 

Клима[уреди]

Временска зона[уреди]

Map of Russia - Moscow time zone.svg

Целокупна територија Краснодарске Покрајине налази се у временској зони која се по међународним стандардима за мерење времена означава као Московско време, односно Moscow Time Zone (MSK/MSD). У односу на координисано универзално време Московско време има вредност од УТЦ+3. Иако се подручје на крајњем западу покрајине, од Анапе до Керчког мореуза географски налази у временској зони UTC+2 и тај део се због своје мале површине из практичних разлога налази у истој временској зони као и остатак покрајине.

Демографија[уреди]

Према подацима националне статистичке службе Руске Федерације за 2017. на територији Краснодарске покрајине живело је 5.570.945 становника, односно у просеку 73,80 становника по квадратном километру.[3] Краснодарски крај је по броју становника треће најнасељеније подручје на територији Федерације, одмах после града Москве и Московске области. Процентални удео градске популације у укупној популацији Покрајине доста је нижи у односу на национални просек и износи око 54,6% (национални просек је 74,27%).[3] Краснодарска покрајина је један од ретких субјеката Руске Федерације који бележи константан раст популације, а један од најважнијих разлога популационог раста су и економске миграције из суседних слабије развијених подручја, те из Украјине, Јерменије и Грузије.

Кретање броја становника
1897. 1926. 1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2017.
1.918.881 2.934.000 Раст 2.889.000 Пад 3.762.499* Раст 4.509.807* Раст 4.814.835* Раст 5.113.148* [4] Раст 5.125.221 [5] Раст 5.226.647 [6] Раст 5.570.945 [3] Раст

Напомена: На пописима у периоду између 1959. и 1990. у укупну бројку становника у Покрајини урачунати су и становници тадашње Адигејске аутономне области (данас Република Адигеја) која се налазила у саставу Краснодарског краја.

Иако на територији Краснодарског краја живе бројне етничке заједнице, основу популације у Покрајини чине етнички Руси чији је удео у укупној популацији нешто испод 90%. Занимљиво је да је значајан део рускојезичне популације, посебно у северним и западним деловима, украјинског порекла, односно реч је о руским Козацима досељеним на ово подручје током последња три века. Најбројнији мањински народ су Јермени који углавном насељавају јужне делове Покрајине, те Украјинци насељени у северним и приобалним регионима.

Народ Попис 1939. Попис 2002. Попис 2010.
Руси 2.754.027 (86,80%) 4.436.272 (86,78%) 4.522.962 (88,25%)
− од тога Козаци 17.500 (0,3%) 5.300 (0,1%)
Јермени 60.501 (1,90%) 274.566 (5,37%) 281.680 (5,50%)
Украјинци 149.874 (4,72%) 131.774 (2,58%) 83.746 (1,63%)
Грци 42.568 (1,34%) 26.540 (0,52%) 22.595 (0,44%)
Белоруси 26.260 (0,51%) 16.890 (0,33%)
Татари 25.589 (0,50%) 24.840 (0,48%)
Грузини 20.500 (0,40%) 17.826 (0,35%)
Немци 34.287 (1,028%) 18.469 (0,36%) 12.171 (0,24%)
Адигејци 64.177 (2,02%) 15.821 (0,31%) 13.834 (0,27%)
Турци 13.496 (0,26%) 8.527 (0,17%)
Азери 11.944 (0,23%) 10.165 (0,20%)
Роми 10.873 (0,21%) 12.920 (0,25%)
Курди 5.022 (0,10%) 5.899 (0,12%)
Черкези 4.446 (0,09%) 5.258 (0,10%)
Молдавци 6.537 (0,13%) 5.258 (0,10%)
Осетини 4.133 (0,08%) 4.537 (0,09%)
неопредељени и остали 67.240 (2,11%) 21.656 (0,43%) 110.852 (2,12%)

На територији Краснодарске покрајине постоји укупно 26 званичних градова, од чега су њих 15 градови покрајинске субординације, 12 полуурбаних варошица (рус. посёлков городского типа) и 1.725 сеоских насеља (села, засеоци, станице). Главни и највећи град Покрајине је Краснодар (880.000), а више од сто хиљада становника имају још и градови Сочи (411.500), Новоросијск (271.000) и Армавир (191.000).

Списак највећих градове Краснодарског краја (2017. год.)
Град Становника Град Становника
View of Rosneft Building and Kubanonabenrezhnaya Street, Krasnodar, December 2015.jpg
Краснодар
RIAN archive 166989 Sochi.jpg
Сочи
Памятник адмиралу П.М. Лазареву (г.Новороссийск).JPG
Новоросијск
1. Краснодар (Краснодар) 881.476 13. Кримск (Крымск) 57.254
2. Сочи (Сочи) 411.524 14. Тимашјовск (Тимашёвск) 52.527
3. Новоросијск (Новороссийск) 270.774 15. Белореченск (Белореченск) 52.264
4. Армавир (Армавир) 190.871 16. Кургањинск (Курганинск) 48.964
5. Јејск (Ейск) 84.259 17. Каневскаја (Каневская) 44.386
6. Кропоткин (Кропоткин) 79.152 18. Уст-Лабинск (Усть-Лабинск) 41.348
7. Анапа (Анапа) 75.375 19. Кореновск (Кореновск) 41.823
8. Славјанск на Кубану (Славянск-на-Кубани) 66.014 20. Апшеронск (Апшеронск) 40.239
9. Геленџик (Геленджик) 74.887 21. Темрјук (Темрюк) 40.108
10. Туапсе (Туапсе) 62.841 22. Лењинградскаја (Ленинградская) 36.940
11. Лабинск (Лабинск) 60.889 23. Абинск (Абинск) 37.749
12. Тихорецк (Тихорецк) 58.982 24. Новокубанск (Новокубанск) 35.437


Административна подела[уреди]

Према закону Краснодарског краја од 2009. године „О административно-територијалном устројству покрајине”, Краснодарски крај је административно подељен на 37 општинских рејона и седам градских округа. Рејони, односно градски окрузи, даље су подељени на нижестепене општинске јединице којих је према подацима из јануара 2016. укупно било 389. Од укупно 26 званичних градова у покрајини, њих 15 је са статусом покрајинске субординације, а на целој територији покрајине налазило се укупно 1.717 насељених места.[7][8][9]


на
карти
Назив админ. јединице ОКАТО код Становника Админ. центар
Градови покрајинске субординације и градски окрузи
I Краснодарски ГО 03401 972.952 Краснодар
II Анапски ГО 03403 75.375 Анапа
III Армавирски ГО 03405 209.405 Армавир
IV Белореченск 03406 52.264 Белореченск
V Геленџички ГО 03408 115.464 Геленџик
VI Горјачкокључки ГО 03409 65.045 Горјачи Кључ
VII Јејск 03411 84.259 Јејск
VIII Кропоткин 03414 79.152 Кропоткин
IX Кримск 03415 57.254 Кримск
X Лабинск 03417 60.889 Лабинск
XI Новоросијски ГО 03420 330.504 Новоросијск
XII Славјанск на Кубану 03423 66.014 Славјанск на Кубану
XIII Град Сочи 03426 492.601 Сочи
XIV Тихорецк 03429 58.982 Тихорецк
XV Туапсе 03432 62.841 Туапсе
Општински рејони
1 Абински 03201 96.854 Абинск
2 Апшеронски 03205 101.303 Апшеронск
3 Белоглински 03207 30.570 Бела Глина
4 Белореченски 03208 108.729 Белореченск
5 Брјуховечки 03210 50.907 Брјуховецка
6 Виселковски 03212 59.239 Виселки
7 Гуљкевичски 03213 99.202 Гуљкевичи
8 Дински 03214 141.442 Динскаја
9 Јејски 03216 135.483 Јејск
10 Кавкаски 03218 123.096 Кропоткин
11 Калињински 03219 51.135 Калињинскаја
12 Каневски 03220 103.713 Каневскаја
13 Кореновски 03221 86.480 Кореновск
14 Красноармејски 03223 104.756 Полтавскаја
15 Криловски 03224 35.933 Криловскаја
16 Кримски 03225 133.659 Кримск
17 Кургањински 03227 105.464 Кургањинск
18 Кушчјовски 03228 65.836 Кушчјовскаја
19 Лабински 03230 98.545 Лабинск
20 Лењинградски 03232 63.735 Лењинградскаја
21 Мостовски 03233 70.468 Мостовској
22 Новокубански 03234 87.332 Новокубанск
23 Новопокровски 03235 42.901 Новопокровскаја
24 Отрадњенски 03237 64.014 Отраднаја
25 Павловски 03239 66.892 Павловскаја
26 Приморско-Ахтарски 03241 59.425 Приморско-Ахтарск
27 Северски 03243 118.973 Северскаја
28 Славјански 03245 132.468 Славјанск на Кубану
29 Староминшки 03247 40.877 Староминскаја
30 Тбилишки 03249 48.692 Тбилискаја
31 Темрјучки 03251 124.077 Темрјук
32 Тимашјовски 03253 111.544 Тимашјовск
33 Тихоречки 03254 118.302 Тихорецк
34 Туапсинский 03255 130.272 Туапсе
35 Успењски 03256 40.807 Успенскоје
36 Устлабински 03257 109.617 Уст-Лабинск
37 Шчербиновски 03259 36.109 Старошчербиновскаја

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Конституция Российской Федерации . 
  2. В Азовском море извержение вулкана шокировало людей (видео)
  3. 3,0 3,1 3,2 „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. 
  4. Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  6. Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  7. Закон Краснодарского края от 2 июля 2009 г. № 1765-КЗ «Об административно-территориальном устройстве Краснодарского края и порядке его изменения»
  8. ]Города и районы края // Официальный сайт администрации Краснодарского края
  9. Реестр наименований географических объектов на территорию Краснодарского края по состоянию на 26.01.2017 // Государственный каталог географических названий (Росреестр)

Спољашње везе[уреди]