Краснодарска Покрајина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Краснодарска Покрајина
Краснодарский край
Положај Краснодарске Покрајине
Застава Краснодарске Покрајине
Застава
Грб Краснодарске Покрајине
Грб
Држава  Русија
Федерални округ Јужни
Главни град Краснодар
Службени језик руски
Површина 75.485 km2
Становништво (2017)
 — Број ст. 5.570.945
 — Густина ст. 73,80 ст/km2
Валута руска рубља
 — ISO 3166-2 RU-KDA
Временска зона UTC+3 (Московско време)
Ауто код 23, 93, 123
Званични веб-сајт

Краснодарски крај (рус. Краснодарский край), незванично познат и само као Кубањ (рус. Куба́нь) конститутивни је субјект[1] Руске Федерације и један од девет федералних субјеката са статусом покрајине (рус. край). Налази се на крајњем југозападу европског дела Русије на подручју Јужног федералног округа.

Краснодарска покрајина се налази на крајњем југозападу европског дела Русије, у геополитичкој области познатој као Северни Кавказ. Излази на обале Црног и Азовског мора и један је од тек 4 субјекта Федерације који има излаз на ове акваторије, док су на југу покрајине високи врхови Великог Кавказа. Река Кубањ која протиче централним делом покрајине дели Краснодарски крај на равничарски север и планински југ. Граничи се са три федералне републике, Кримом на западу, Карачајево-Черкезијом на југоистоку и Адигејом која се у виду енклаве налази унутар јужних делова покрајинске територије, Ростосвком облашћу на северу и Ставропољским крајем на истоку. Јужна граница покрајине је уједно и део међународне границе између Руске Федерације и дефакто независне Републике Апхазије (односно Републике Грузије која Апхазију сматра делом своје територије). Са површином од 75.485 км2 налази се на 41. месту.

Према проценама националне статистичке службе за 2017. на подручју Краснодарске покрајине живело је 5.570.000 становника или у просеку 73,80 ст/км², и по том параметру ово је треће најнасељеније подручје у Русији, одмах иза Москве и Московске области. Према статистичким подацима из исте године тек нешто више од половине укупне популације покрајине живи у градским центрима. Главни и највећи град покрајине је Краснодар са око 880.000 становника, а више од сто хиљада становника имају и градови Сочи (411.000), Новоросијск (270.000) и Армавир. Град Сочи је 2014. био домаћин Зимских олимпијских игара. Покрајина је административно подељена на 37 другостепених општинских рејона (рус. муниципальные районы) и на 7 градских округа (рус. городские округа).

Као административна јединица Совјетског Савеза Краснодарска покрајина је основана 13. септембра 1937. од делова дотадашње Азовско-црноморске покрајине. Туризам је једна од најважнијих привредних делатности у покрајини, и то купалишни туризам у приморском подручју и зимски у унутрашњости на планинском подручју. Најважнији туристички центри су Сочи, Геленџик и Анапа. Новоросијск је једна од најважнијих руских поморских лука, а у покрајини су стациониране луке руске црноморске флоте

Етимологија[уреди]

Покрајина носи име по административном центру Краснодару. Град је основан 1793. године и до 1920. се звао Јекатиринодар, што би значило Јекатеринин поклон (по царици Катарини, за чије владавине је основан град). Доласком комуниста на власт у Русији, име града је промењено у красно -што значи црвен и дар -поклон, што би за име града значило „Црвени поклон“.

Географија[уреди]

Топографска бланко мапа Краснодарске Покрајине

Краснодарска Покрајина се налази на крајњем југозападу Руске Федерације, односно у јужном и западном делу географске регије Северног Кавказа и припада Јужном федералном округу. Покрајина обухвата територију површине 75.485 км², што чини 0,44% од укупне површине Русије, и по том параметру Краснодарска Покрајина се налази на 41. месту међу 85 субјеката Федерације. Око 5,11% покрајинске територије отпада на унутрашње воде. Покрајинска територија је прилично компактна целина, па је тако максимална дужина у правцу север-југ 327 километара, однсоно у смеру запад-исток око 360 километара.

Покрајина се на северу граничи са Ростовском облашћу, на истоку је Ставропољска Покрајина, а на југоистоку Карачајево-Черкеска Република. Јужни део покрајинске границе уз реку Псоу уједно је и међународна граница између Руске Федерације и Републике Апхазије коју Русија признаје као независну земљу (Грузија Апхазију сматра покрајином у свом саставу). Уски Керчки пролаз, у најужем делу ширине око 4,5 км, раздваја Краснодарску Покрајину од Кримског полуострва, односно од руске Републике Крим. Унутар јужног дела покрајинске територије у виду енклаве сместила се руска аутономна Република Адигеја. На западу и северозападу Краснодарска Покрајина излази на обале Црног, односно Азовског мора, а укупна дужина морске обале је 740 километара. Укупна дужина копнених граница покрајине је око 800 километара. Покрајинска територија је 45. паралелом подељена на две готово једнаке половине.

Рељеф[уреди]

Језеро Абрау
Планинско подручје око Апшеронска

Река Кубањ која тече преко централних делова Краснодарске Покрајине у смеру исток-запад дели покрајину на две главне географске регије, равничарску на северу и планинску на југу. Северни, равничарски, део покрајине који чини 2/3 њене укупне територије обухвата подручје простране Кубањско-приазовске низије која је део знатно пространије Понтијско-каспијске степе која се протеже све од Румуније до Урала. Кубањско-приазовска низија представља пространу, ниску и плављењу подложну алувијалну раван спуштену између Азовског мора и долине Кубања. Низија је благо нагнута у правцу северозапада и постепено се спушта идући ка Азовској обали. Највиша тачка низије лежи на надморској висини од 156 метара. Уз леву обалу Кубања простире се Прикубањска равница, терасаста алувијална раван јако рашчлањена дубоким речним долинама и са јако израженим терасама чије висине достижу и до 200 метра. Најнижи део покрајинске територије налази се на крајњем западу, на Таманском полуострву, где се река Кубањ улива у Азовско море пространим делтастим ушћем. Таманско полуострво је специфично по својим активним и угашеним блатним вулканима којих на полуострву има око тридесетак. Највећи међу њима је Голубички блатни вулкан, пречника око стотињак метара и висине до 2 метра.[2] На северу је Јејско полуострво.

Јужним деловима покрајине доминира планински рељеф који чини северна подгорина Великог Кавказа и Кавказ. Највиши делови покрајине налазе се уз границу са Апхазијом, а највиши врх је планина Цахвоа са висином од 3.345 метара. Преко три хиљаде метара висине имају и планине Агепста и Псеашхо (оба врха са висином од 3.256 м). Уз границу са Адигејом је и планина Велики Тхач чији највиши врх лежи на надморској висини од 2.369 метара. На планини Фишт (2.867 м) налази се најзападнији глечер Великог Кавказа. Источни делови покрајине налазе се у подгорини Ставропољског побрђа са просечним надморским висинама од око 300 метара.

Хидрографске карактеристике[уреди]

Хидрографска слика Краснодарске Покрајине је изразито богата и разноврсна. Најважнија река у покрајини је Кубањ која тече централним делом Краснодарске Покрајине у смеру исток-запад у у дужини од 662 километра (од укупних 870 км). Кубањ се улива у Азовско море пространом и доста замочвареном речном делтом површине око 4.300 км2, а која почиње на 116. км њеног тока узводно од ушћа. Дужина обалне линије у подручју делте је 280 км, од чега је око 160 км Азовска, а преосталих 120 километара Црноморска обала. На тај начин Кубањ је јединствена река у свету која се улива у два мора. Укупан проток Кубања на ушћу је 11 км3 на годишњем нивоу. Све најважније притоке на подручју Краснодарског краја у Кубањ се уливају на његовој левој обали, а најзначајније међу њима су Уруп (231 км), Лаба (347 км), Белаја (273 км), Пшиш, Псекупс, Апчас, Афипс и Адагум. На централном делу тока Кубања налази се вештачко Краснодарско језеро површине 420 км2.

Реке у северном, низијском делу покрајине имају типичан равничарски карактер и припадају Азовском сливу. Највеће међу њима су Јеја (311 км) са притокама Кугојејом и Сосиком, Бејсуг (243 км), Кирпили (202 км) и Челбас (288 км). Реке које отичу директно ка Црном мору су знатно краћих токова, а највеће међу њима су Мзимта (89 км), Шахе (59 км), Псоу (53 км) и Сочи (45 км).

Широм покрајине се налазе бројна мања језера, углавном крашког или глацијалног порекла, док се уз Азовску обалу налазе бројна слана лиманска језера. Укупна површина Кубањских лимана (рус. Кубанские лиманы) је око 1.300 км2, а највећи међу њима је Бејсушки лиман површине 272 км2. Од осталих језера издвајају се Абрау, смештено на истоименом полуострву свега неколико километара од црноморске обале, Ханско језеро, језеро Кардивач и друга.

На територији Краснодарске Покрајине налази се и велики Азовско-кубањски слатководни басен на чијем подручју се налазе значајнији извори термоминералних вода.

Азовска обала је доста ниска, замочварена, пространа и јако разуђена, док је црноморска обала знатно ужа и у њеном непосредном залеђу налазе се високи планински врхунци Великог Кавказа који је попут зидова штите од продора хладних ветрова из унутрашњости. Црноморска обала Русије протеже се од границе са Апхазијом и Адлера на југу до Таманског полуострва на северу.

Река Мзимта 
Детаљ са Црноморске обале 
Блатни вулкан Голубицкаја 
Планина Псеашхо 
Богатирска пећина 

Клима[уреди]

Временска зона[уреди]

Map of Russia - Moscow time zone.svg

Целокупна територија Краснодарске Покрајине налази се у временској зони која се по међународним стандардима за мерење времена означава као Московско време, односно Moscow Time Zone (MSK/MSD). У односу на координисано универзално време Московско време има вредност од УТЦ+3. Иако се подручје на крајњем западу покрајине, од Анапе до Керчког мореуза географски налази у временској зони UTC+2 и тај део се због своје мале површине из практичних разлога налази у истој временској зони као и остатак покрајине.

Становништво[уреди]

Кретање броја становника
1989. 2002. 2010.
5.113.148 5.125.221 5.226.647

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]