Карлос де Сигвенза и Гонгора

С Википедије, слободне енциклопедије
Карлос де Сигвенза и Гонгора
Карлос де Сигвенза и Гонгора
Лични подаци
Датум рођења(1645-08-14)14. август 1645.
Место рођењаМексико Сити, Шпанија Нова Шпанија
Датум смрти22. август 1700.(1700-08-22) (55 год.)
Место смртиМексико Сити, Шпанија Нова Шпанија

Карлос де Сигвенза и Гонгора (шп. Carlos de Sigüenza y Góngora; Мексико Сити, 14. август 1645. — Мексико Сити, 22. август 1700) био је један од првих великих интелектуалаца рођених у шпанском вицекраљевству Нова Шпанија. Ерудита и писац, био је на високим академским позицијама, те обављао многе послове везане за колонијалну власт. Био је један од првих људи, током шпанске владавине, који су радили археолошка истраживања око пирамиде Сунца у Теотивакану.[1][2][3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Карлос де Сигвенза и Гонгора је рођен у Мексико Ситију 1645. године. Студирао је математику и астрономију под вођством свог оца, који је радио као чувар шпанске краљевске породице.

Сигвенза се 17. августа 1660. године придружио Дружби Исусовој, положио заклетву у једноставном облику 15. августа 1662. године у Тепоцатлану. Тај црквени ред је напустио између 1667. и 1669. године. Дана 20. јула 1672. године именован је за шефа Катедре за математику и науку на Универзитету у Мексику, те рукоположен за свештеника следеће године. Био је свештеник у болници „Љубав Божја“ (шп. Amor de Dios) од 1682. године до смрти. У вицекраљевству је био познат као човек од науке; такође, био је песник, писац, историчар, филозоф, картограф и космограф. Био је толико познат и тражен, да је француски краљ Луј XIV покушао да га одведе у Париз.

Своју прву песму је објавио 1662, а алманах је објавио 1671. године. Године 1693, објављује El Mercurio Volante, прве новине у Новој Шпанији.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Oriental planeta evangélica, epopeya sacropanegyrica al apostol grande de las Indias S. Francisco Xavier (1662).
  • Primavera indiana, poema sacrohistórico, idea de María Santíssima de Guadalupe (1662).
  • Las Glorias de Queretaro (1668) (poem).
  • Teatro de virtudes políticas que constituyen a un Príncipe (1680).
  • Glorias de Querétaro en la Nueva Congregación Eclesiástica de María Santíssima de Guadalupe... y el sumptuoso templo (1680).
  • Libra astronomica (1681).
  • Manifiesto philosóphico contra los cometas despojados del imperio que tenían sobre los tímidos (1681).
  • Triunfo parthénico que en glorias de María Santíssima... celebró la... Academia Mexicana (1683).
  • Parayso Occidental, plantado y cultivado en su magnífico Real Convento de Jesüs María de México (1684).
  • Piedad heroica de Don Hernando Cortés, Marqués del Valle (1689).
  • Infortunios que Alonso Ramírez natural de la ciudad de S. Juan de Puerto Rico padeció... en poder de ingleses piratas (1690).
  • Libra astronómica y philosóphica en que...examina... lo que a [Sigüenza's] Manifiesto... contra los Cometas... opuso el R.P. Eusebio Francisco Kino (1691).
  • Relación de lo sucedido a la armada de Barloventoen la isla de Santo Domingo con la quelna del Guarico (1691).
  • Trofeo de la justicia española en el castigo de la alevosía francesa (1691).
  • Descripción del seno de Santa María de Galve, alias Panzacola, de la Mobila y del Río Mississippi (1693).
  • Elogio fúnebre de Sor Juana Inés de la Cruz (1695).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Acceso a túnel teotihuacano, al descubierto”. Архивирано из оригинала 07. 09. 2012. г. Приступљено 23. 10. 2012. 
  2. ^ Vázquez León 2003.
  3. ^ Alcina Franch 1988.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Alcina Franch, José (1988). El descubrimiento científico de América. Anthropos. ISBN 978-84-7658-093-6. 
  • López-Lázaro, Fabio (2011). The Misfortunes of Alonso Ramirez: The True Adventures of a Spanish American with 17th Century Pirates. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-74389-2. 
  • Orozco Linares, Fernando (1985). Gobernantes de México. México: Panorama Editorial. ISBN 978-968-38-0260-6. 
  • Solchaga Zamudio, Noé; Solchaga Peña, Luisa A. (1992). Efemérides Mexicanas. Mexico City: Editorial Avante. 
  • Vázquez León, Luis (2003). El Leviatán arqueológico : Antropologia de una tradicion cientifica en Mexico. CIESAS. ISBN 978-970-701-387-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]