Пређи на садржај

Констанца Француска, кнегиња Антиохије

С Википедије, слободне енциклопедије
Констанца Француска
Филип, Берта, Луј и Констанца
Лични подаци
Пуно имеКонстанца Француска
Датум рођења1078.
Датум смрти14. септембар 1126.(1126-09-14) (47/48 год.)
Породица
СупружникБоемунд Тарентски
ПотомствоБоемунд II од Антиохије
РодитељиФилип I Француски
Берта од Холандије
ДинастијаКапети
Кнегиња Антиохије
Период1106-1111
Претходникнема
НаследникАлиса Антиохијска

Констанца Француска (1078—14. септембар 1126) била је грофица Троа из свог првог брака и кнегиња Антиохије из свог другог брака.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Констанца је рођена 1078. године као ћерка Филипа I Француског и Берте Холандске. Њен брат био је Луј VI. Око 1093. године, Филип Француски удао је своју кћер за Ига I од Троа. Филипов циљ био је да на своју страну привуче моћну породицу Блоа у његовом спору против Фулка IV Анжујског коме је украо жену Бертраду од Монфорта. Међутим, Игов брат Стефан II од Блоа оженио је Аделу, ћерку Вилијама I Освајача. Они су наследили све поседе Блоа. Брак између Ига и Констанце више није био потребан Филипу. Након десет година је раскинут.

Констанцин други муж био је Боемунд Тарентски, син Роџера Гвискара и познати крсташ из Првог крсташког рата који је основао кнежевину Антиохију. Брак је склопљен на пролеће 1106. године. Боемунду је родила два сина: Боемунда II (будућег кнеза Антиохије) и Јована који је убрзо умро. Након пораза од Алексија I Комнина, Боемунд се повлачи и брзо умире (1111. године). Констанца је владала као регент у Апулији и Кампанији као ћерка краља Француске, али је утамничена од стране Гримолда Алферантеса који је себе прогласио господарем Барија. Ослобођена је 1120. године уз посредовање Роџера II Сицилијанског и папе, али је за узврат морала предати регентство над својим сином. Умрла је 14. септембра 1126. године. Исте године, Боемунд II постаје кнез Антиохије.

Констанцина унука, такође Констанца, постаће кнегиња Антиохије и родити: Марију Антиохијску, Боемунда III и Агнесу Антиохијску.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Иго Капет
 
 
 
 
 
 
 
8. Робер II Побожни
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Аделаида Аквитанска
 
 
 
 
 
 
 
4. Анри I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Вилијам I од Провансе
 
 
 
 
 
 
 
9. Констанца од Арла
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Adelaide of Anjou
 
 
 
 
 
 
 
2. Филип I Француски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Владимир I Велики
 
 
 
 
 
 
 
10. Јарослав Мудри
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Рогнеда од Полоцка
 
 
 
 
 
 
 
5. Ана Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Олаф Шетконунг
 
 
 
 
 
 
 
11. Ингегерд Олофсдотер
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Естрид од Бодрића
 
 
 
 
 
 
 
1. Констанца Француска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Arnulf, Count of Holland
 
 
 
 
 
 
 
12. Дирк III Холандски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Luitgard of Luxemburg
 
 
 
 
 
 
 
6. Флорис I Холандски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Отелинда од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Берта од Холандије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Бернард I, војвода Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
14. Бернард II, војвода Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Hildegard of Stade
 
 
 
 
 
 
 
7. Гертруда од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Henry, Count of Schweinfurt
 
 
 
 
 
 
 
15. Eilika of Schweinfurt
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Gerberga of Henneburg
 
 
 
 
 
 

Литература

[уреди | уреди извор]