Корисник:Milica4320/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Ружа темнерамента (енг. Temperament-Rose) је дијаграм који повезује дванаест различитих боја са људским карактерним особинама. Боје су груписане по темпераментима – колерик (црвена, жута, наранџаста), сангвиник (жута, зелена), флегматик (плава, љубичаста), меланхолик (љубичаста, црвена).

Психологија боја (енг. color psychology) је грана маркетинга која се бави проучавањем боја и њиховог утицаја на људске емоције и понашање. [1] Карл Јунг се, услед заслуга у истраживању утицаја боја на људско понашање, сматра зачетником ове области маркетинга. [2] Боје поседују способност да изазову различите емоције код људи и нехотице утичу на њихову перцепцију. Показало се да боје могу да побољшају ефикасност плацебо ефекта. [3] Због тога се у фармацији најчешће користе црвене и наранџасте пилуле као стимуланси. Како ће одређена боја утицати на појединца зависи од његове културе, пола и старости. На пример, хетеросексуални мушкарци тврде да боја одеће може да повећа женску привлачност (посебно издвајају црвену боју), док хетеросексуалне жене негирају да боја одеће може да утиче на њихову појачану привлачност. [4]

Знања о психологији боја се нашироко употребљавају у маркетингу и брендингу. Маркетари су уочили утицај боја на купчеве емоције и перцепције о њиховим проиводима и услугама. [1] Избор боје за лого компаније је врло важан зато што су истраживања показала да купци стварају слику о производима компаније на основу њиховог првог утиска који су створили о бренду. [5] Стога је употреба праве боје битна и за излоге у радњама. Истраживања су показала да је црвена боја одговорна за непланирану и спонтану куповину, док се плава боја везује за смирену и рационалну куповину. [6] Комбинација црвене и жуте боје иазива глад и често је употребљавају ресторани, посебно ресторани брзе хране као што су Мек Доналдс и Бургер Кинг. [7] Овај феномен се наива теоријом „сенфа и кечапа”. [8] Принципи психологије боја се користе у још безброј различитих сфера рада, а неке од њих су медицинске терапије, веб дизајн, дизајн игара, итд.

Историја[уреди | уреди извор]

Пре него што је психологија боја постала област знања, боје су се пре 2000. године п. н. е. користиле као метод лечења. [9] Стари Египћани су документовали лечење бојама у својим терапијијама обојене собе и терапијом сунчеве светлости. Хуангди Неиђинг, један од најстаријих медицинских докумената, говори о дијагнозама и бојама које се користе у терапијији њихових излечења. [9]

Карл Јунг је повезан са иновативним почетним фазама проучавања психологије боја у 20. веку. Јунга се занимао за својства и значења боја, као и њихов потенцијал за употребу у психотерапији. Његове студије и списи о симболици боја покривају широк спектар тема које се протежу од мандала па све до Пиксаових дела. [10] Наставком свог проучавања боја, њиховог ефекта у раличитим културама и испитивањем мандала које су креирали његови пацијенти, Јунг је покушао да развије језик чије би шифре биле боје. [10]

Модел психологије боја[уреди | уреди извор]

Општи модел психологије боја ослања се на шест основних принципа: [6]

  1. Боја може имати одређено значење
  2. Значење боје заснива се на наученом или биолошки урођеном значењу
  3. Особа која опажа аутоматски врши процену боје
  4. Процес евалуације подстиче понашање које је дефинасано бојама
  5. Боја по аутоматизму врши свој утицај
  6. Значење и ефекат које боја има имају везе са објашњеним контекстом

Утицај боја на перцепцију[уреди | уреди извор]

Истраживачи сматрају да је трихроматски вид боја помогао у еволуцији примата тако што је омогућио бољу перцепцију емоција и осећања других, што се показало веома корисним при сложеној друштвеној интеракцији. [11] Поред употребе боја у друштвеним односима, оне имају утицаје на више аспеката наше перцепције.

Укус[уреди | уреди извор]

Различите боје истог пића стварају привидно различите укусе. [12]

Боја хране и пића утиче на то како ће људи перцепирати њихов укус. [12] Поред боје хране, на човека утичу и боје које су доминантне у његовом видном пољу док је конзумира. [12] Људи могу погрешити и помислити да пиће са укусом трешње, које је обојено зеленом бојом, има укус лимете и то само зато што је боја пића зелене боје. Такође, како M&M бомбоне долазе у различитим бојама људима ће механички бомбона браон боје имати израженији чоколадни укус од бомбоне зелене боје. [12] Ова релација је узрокована нашим опажањем боја, посебно када узмемо у обзир и очекивања која су повезана са нашом културом. У истраживању спроведеном у Великој Британији учесницима је дато пиће тамно браон боје, где су испитаници из Европе очекивали Кока Колу, док су испитаници са Тајвана очекивали пиће са укусом грожђа (које је врло полуларно на њиховом подневљу). [12] Сваки од испитаника очекивао је укус пића на основу оног пића које се најчешће конзумира у њиховој култури.

Време[уреди | уреди извор]

Недавни резултати истраживања показали су да је очекивано трајање црвеног екрана дуже у односу на екран плаве боје. [13] Резултати истраживања су рефлектовала и полне разлике: мушкарци су, за разлику од жена, преценили трајање црвеног екрана. Поред тога, реакције на црвени екран биле су брже у односу на плави екран. У истраживању, у коме је учествовало 150 људи, делу испитаника који се налазио у просторији плаве боје време је пролазило брже (минут је просечно трајао 11 секунди краће) у односу на други део испитаника који се налазио у просторији црвене боје. [14]

Осветљеност[уреди | уреди извор]

Осветљеност, као и боја, утиче на то како ће људи видети своју околину. [15] Раличите врсте извора светлости утичу на објекте тако што визуелно мењају боју њихове површине. Нијансе боја које видимо под сунчевом светлошћу могу да се разликују од оних које видимо под светлошћу сијалице са жичаном нити (волфрамове сијалице): светлије боје могу изгледати више наранџасте или „браонкасте“, док тамније боје могу изгледати још тамније. [15] Објекти са уједначеним извором светлости могу допринети бољем утиску о тродимензионалном облику. [15] Боја објекта може да утиче на то да ли нам се чини да је он у покрету или не. Конкретно, теже је одредити путању објекта који се назали под директним извором светлости која није уједначена у односу на уједначен извор светлости. [15]

Плаво осветљење чини да се људи осећају опуштено и то је навело многобројне земље да уведу уличну расвету плаве боје како би смањиле стопу убивства. [16] Град Глазов је 2000. године увео плаву уличну расвету и убрзо је објавио да је број криминалних дела у тим областима смањен. [17][18] Железничка станица у Јапану је у октобру 2009. године поставила је плаво осветљење на свим својим станицама како би смањила број покушаја самоубивства [19], међутим ефекат ове промене је доведен у питање.

Пилула топле боје (црвена) и хладне боје (плаве).

Лекови[уреди | уреди извор]

Боја плацебо лекова одређује њихову ефикасности. [20] У медицини се зато пилуле топлих боја (црвене, жуте, итд.) користе као стимуланси, док се пилуле хладних боја (плаве, љубичасте, итд.) користе као антидепресиви. [3] Верује се да је овај утисак последица пацијентових очекивања, а не директан ефекат саме боје. [20]

Веза између боја и емоција[уреди | уреди извор]

На који начин ће појединац реаговати на различите боје зависи од особе до особе. [21] У америчкој студији из 2003. године, плава боја је најчешћи избор појединца са чак 35%, затим следе зелена (16%), љубичаста (10%) и црвена (10%). [21] Верује се да је на избор плаве и зелене боје утицала природна склоности према стаништима наших предака, што је објашњено и у еволуционој естетици. [22] Наранџаста, жута и браон боја су најмање популарне боје. [23]

Једна од теорија која говори о наклоности човека према једној боји назива се теорија еколошке валенце (ЕВТ) коју су предложили Степен Палмер и Керен Склос. [24] Ова теорија тврди да људи имају тенденцију да воле или не воле боје на основу њихове повезаности са другим објектима или ситуацијама према којима осећају јаке емоције. На пример, ако неко плаву боју повезује са чистом водом велика је вероватноћа да ће волети плаву боју. Са друге стране, људи који смеђу боју повезују са поквареном храном врло вероватно је неће преферирати. [23]

Одабир боје може да зависи и од температуре окружења у којем се појединац налазии. [25] Људи којима је хладно често бирају топле боје (као што су црвена или жута), док људи којима је вруће често бирају хладне боје (попут плаве или зелене). [6] Хладне боје привлаче интровертне особе, док се ектровертне особе чешће одлучују за топлије боје. [25]

Психолог Ендру Елиот тестирао како боја одеће особу може да учини привлачнијом. Открио је да ако мушкарци и жене обуку нешто црвене боје постижу већу вероватноћу да привуку пажњу супротног пола. [26]

Употреба боја у маркетингу[уреди | уреди извор]

Недавно маркетиншко истраживање показало је да одређена боја може да помогне у изградњи идентитета бренда. [27] Како одређена боја утиче на човека зависи од неколико фактора као што су прошла искуства, култура, религија, природа окружења, пол итд. Приликом доношења одлуке о боји која ће представити бренд најпре је потребно одредити циљну групу. Боју треба пажљиво одабрати тако да буде у складу са кључном поруком и емоцијама које треба да изазову код циљне групе. [28] Компанија Викторија Сикрет користила је боје (розе и црну) како би креирала свој нови идентитет који ће се допасти њиховој циљној групи (девојке од 18 до 30 година). [29]

Потрошачи обично доносе прву процену о производу у првих 90 секунди, где је чак од 62% до 90% те пресуде је засновано на боји. [30] Људи често лого виде као огледало компаније и несвесно почињу да памте компанију на основу боје њиховогг логотипа. [31] Истраживања су показала да боја производа може да утиче на то који производ ће потрошач одабрати и већина резулатата показује да потрошаче привлаче они производи који имају боје које се сматрају подразумеваним за тај тип производа. [32]

Значење боја[уреди | уреди извор]

Сматра се да различите боје побуђују различите емоције код људи. [25] Тако црвене нијансе доводе до осећаја узбуђења, док се плави нијансе често повезују са осећајем опуштености. [25] Изазване емоције код обе нијансе (и црвене и плаве) су пријатне и боје ће изазвати позитивна осећања..

Црвена Жута Зелена Плава Розе Љубичаста Наранџаста Браон Црна Бела
Моћ [33] Срећа [23] Здравље [34] Мушкост [35] Женственост [36] Ауторитет [34] Топлина [35] Грубост [37] Софистицираност [37] Искреност [34]
Љубав [33][38] Љубомора [23] Добар укус [23] Поузданост [36] Софистицираност [37] Моћ [34] Узбуђење [35] Једноставност [37] Туга [37] Срећа [38]
Брзина [33] Мањи квалитет [23] Природа [23] Квалитет [23] Искреност Луксуз [38] Радост [38] Квалитет [34] Чистоћа [34]
Љутња [33] Енергија [38] Новац [34] Чистоћа [38] Љубав [33] Креативност [38] Страх [37] Мир [38]
Узбуђење [33] Сигурност [38] Интелект [38] Елеганција [38]
Круг боја

Комбиновање боја[уреди | уреди извор]

У истраживању које је спровела компанија Најк испитаници су имали задатак да дизајнирају своје идеалне патике. [39] Већина испитаника је за боју својих патика одабрала оне које су биле једна поред друге на кругу боја, као што су плава и тамно плава. Само мали део испитаника је желео да њихове патике буду у контрасним бојама, као што су зелена и црвена. Такође, готово сви испитаници су употребили свега две до три боје за своје патике. Истраживање је сугерисало компанијама да треба да смање број различитих боја које употребљавају за свој производ и да поред тога користе боје које су сличних нијанси, одн. боје које су близу једна друге на кругу боја. [39]

На прометној улици у Бангкоку знак ресторана обојен је црвеном и жутом бојом како би привукао пажњу пролазника.

Привлачење пажње[уреди | уреди извор]

Боја се користи као средство привлачења пажње потрошача – што ће се по аутоматизму одразити на његово понашање приликом куповине. [40] Потрошачи памте боје и користе их када треба да идентификују познате артикле. При оснивању нове компаније или производњи новог производи требало би да се размотри коришћење различитих боја. Међутим, ако компанија мења изглед производа, али производ задржава истим, требало би задржати исту шему боја која је већ позната потрошачима. [40]

Пажња се привлачи подсвесно, пре него што људи могу свесно да размисле о нечему. [41] Истраживање које се бавило електроенцефалографилојом (ЕЕГ) открило је активност одређеног дела мозга испитаника када му је омиљена боја присутна у окружењу, чак и када он није свесно био фокусиран на њу. [41] Када гледају различите боје на екрану, људи се фокусирају или на своју омиљену боју или на боју која се више истиче. Ово имплицира да производи могу привући нечију пажњу на основу боје, пре него што особа вољно погледа производ.[41]

Боја у продавницама[уреди | уреди извор]

Излог у коме доминирају топле боје.

Боје се не користе само за привлачење пажње купаца при куповини производа, већ и за излоге продавница. Боја продавнице, поред боје производа, утиче на понашање потрошача при куповини. [42] Истраживања су показала да људе привлаче екрани топлих боја, међутим, они су екране хладних боја оценили као повољније. [42] Ово имплицира да су излози у продавницама топлих боја прикладнији за спонтане и непланиране куповине, док хладне боје излога продавница утичу на куповину где се много планира и размишља о куповини. Плава боја, која спада у хладне боје, сматра се да изазива веће куповне намере од наранџасте, топле боје. [43] Међутим, сви негативни ефекти наранџасте су неутралисани када је наранџаста боја продавнице била упарена са благим осветљењем, што показује да боја продавнице и осветљење заправо најбоље делују у заједно. Ово је посебно релевантно у тржним центрима где потенцијални потрошачи улазе у продавнице које им привлаче пажњу, без претходног планирања. [42]

Боја продавнице и њено осветљење може имати снажан утицај на потрошача, па тако изгледа да време пролази спорије ако смо под плавим осветљењем у односу на црвено. [43] Коцкарнице у потпуности користе ово сазнање тако што користе боје како би навели људе да проведу више времена, а самим тим и више новца. [43]

Терапија бојама[уреди | уреди извор]

Терапеут Фелисити Коџо са пацијентом током арт терапије.

Терапија уметношћу[уреди | уреди извор]

Терапија уметношћу је сродна област примењене психологије. [44] Долази из психоаналитичких теорија које су тврдиле да се наше емоције и искустава не морају изразити само речима, већ и бојама. [44] Психологија боја може бити од користи уметничким терапеутима када процењују шта одређене боје значе клијентима који их користе за креирање уметничких дела. [44] Чак и када пацијент не употребљава неку боју може бити важан детаљ у уметничкој терапији, зато људи који се боре са депресијом обично користе мање боја када сликају. [44]

У терапији се предлаже да се пацијент фокусира на употребу боја, а не на крајњи резултат који ће направити, јер се тако може избећи анксиозност пацијента око сликања „добре“ слике и више се фокусирати на то шта боје које су користили значе за њих. [44]

Хромотерапија[уреди | уреди извор]

Хромотерапија је метода лечења бојама где је свака боја прилагођена за лечење различитих дијагноза. [45] Терапија се користи за лечење физиолошких и психијатријских стања, као што су депресија и хипертензија.

Индивидуалне разлике[уреди | уреди извор]

Розе секција за девојчице у продавници играчака.

Пол[уреди | уреди извор]

Дечије играчке често се класификују као играчке „за дечаке” или „за девојчице” искључиво на основу боје. [46] У студији о ефектима боја на перцепцију, одраслим учесницима су приказане замућене слике дечијих играчака, где је једина видљива карактеристика била боја играчке. [46] Учесници су према свом нахођењу разврстали играчке у играчке за девојчице и дечаке само на основу видљиве боје слике. [46] [47] Реултати су показали да су играчке црвене и црне боје углавном класификоване као играчке „само за дечаке“, а играчке пастелних боја, попут розе и љубичасте, класификоване као играчке за девојчице. [47]

Разлике у подели боја према половима се могу видети и међу одраслима. [48] Мушкарци и жене се нису сложили око тога које боје треба класификовати као мушке и женске, зато што обично преферирају различите боје приликом куповине, међутим, показало се да су црна, бела и сива, као тонови или нијансе, позитивније примљена од стране мушкараца него жена. [30]

Компанија Лего користи ружичасту боју како би посебно рекламирала сетове девојчицама, док се за класификацију играчака за девојчице и дечаке на сајту Дизни продавнице користи розе и плава боју, као асоцијацију за сваки пол. [47]

Узраст[уреди | уреди извор]

Дечије играчке, за млађе старосне групе, често се продају на основу боја, али како се старосна група повећава боја производа постаје мање битна. [46] У Сједињеним Државама је уобичајено да се девојчице повезују са ружичастом, а дечаци са плавом бојом и ова разлика је код мале деце научена разлика, а не урођена. [49] Код одраслих се јавња наклоност према плавој бији, код деце доминира жута боја вероватно због њених асоцијација на срећу. [36] Нешто старија деца, која су развила осећај за омиљену боју, често имају тенденцију да бирају предмете који су у тој боји. [50]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Color Psychology”. Color Psychology (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  2. ^ Huaixiang, Tan (2010), CHARACTER COSTUME DESIGN CREATION (2 изд.), Routledge, ISBN 978-0-08-095407-3, doi:10.4324/9780080954073-12/character-costume-design-creation-tan-huaixiang, Приступљено 2022-05-14 
  3. ^ а б Craen, Anton J. M. de; Roos, Pieter J.; Vries, A. Leonard de; Kleijnen, Jos (1996-12-21). „Effect of colour of drugs: systematic review of perceived effect of drugs and of their effectiveness”. BMJ (на језику: енглески). 313 (7072): 1624—1626. ISSN 0959-8138. PMID 8991013. doi:10.1136/bmj.313.7072.1624. 
  4. ^ Alter, Adam (2013-03-21). „There Is One Color You Need To Wear on Your Dating Profile”. Slate Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  5. ^ Faber, Birren (1961). Colour Psychology & Colour Therapy. The Citadel Press. ISBN 0806506539. 
  6. ^ а б в Whitfield T. W., Whiltshire T. J. (1990). Color psychology: A critical review. Genetic, Social, and General Psychology Monographs. 
  7. ^ „Why You Feel Hungry When You See The Color Red”. So Yummy (на језику: енглески). 2019-01-14. Приступљено 2022-05-14. 
  8. ^ Findlay, Paul (2018-09-12). „The ketchup and mustard theory of advertising, AKA learning to taste your brand”. Mumbrella (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  9. ^ а б „Colour History”. Colour Therapy Healing (на језику: енглески). 2016-04-01. Приступљено 2022-05-14. 
  10. ^ а б Riley, Charles (1995). Color Codes: Modern Theories of Color in Philosophy, Painting and Architecture, Literature, Music, and Psychology. Hanover: University Press of New England. 
  11. ^ Elliot, Andrew J.; Maier, Markus A. (2014-01-03). „Color Psychology: Effects of Perceiving Color on Psychological Functioning in Humans”. Annual Review of Psychology. 65 (1): 95—120. ISSN 0066-4308. doi:10.1146/annurev-psych-010213-115035. 
  12. ^ а б в г д Shankar, Maya U.; Levitan, Carmel A.; Prescott, John; Spence, Charles (2009-06-01). „The Influence of Color and Label Information on Flavor Perception”. Chemosensory Perception (на језику: енглески). 2 (2): 53—58. ISSN 1936-5810. doi:10.1007/s12078-009-9046-4. 
  13. ^ Shibasaki, Masahiro; Masataka, Nobuo (2014-07-31). „The color red distorts time perception for men, but not for women”. Scientific Reports (на језику: енглески). 4 (1): 5899. ISSN 2045-2322. doi:10.1038/srep05899. 
  14. ^ Do You See What I See (на језику: енглески), Приступљено 2022-05-14 
  15. ^ а б в г Shevell, Steven K.; Kingdom, Frederick A. A. (2008-01-01). „Color in Complex Scenes”. Annual Review of Psychology. 59 (1): 143—166. ISSN 0066-4308. doi:10.1146/annurev.psych.59.103006.093619. 
  16. ^ Baraniuk, Chris. „Can blue lights prevent suicide at train stations?”. www.bbc.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  17. ^ „Nation & World | Blue streetlights believed to prevent suicides, street crime | Seattle Times Newspaper”. web.archive.org. 2010-09-13. Приступљено 2022-05-14. 
  18. ^ „PhysOrg Mobile: Blue streetlights may prevent crime, suicide”. web.archive.org. 2009-12-08. Приступљено 2022-05-14. 
  19. ^ „Can Blue-Colored Light Prevent Suicide?”. web.archive.org. 2017-12-15. Приступљено 2022-05-14. 
  20. ^ а б „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Приступљено 2022-05-14. 
  21. ^ а б „Creative Latitude: Articles”. web.archive.org. 2016-03-11. Приступљено 2022-05-14. 
  22. ^ Dutton, Denis (2003). Aesthetics and Evolutionary Psychology. Oxford University Press. 
  23. ^ а б в г д ђ е ж „Colour Assignment - By Joe Hallock”. www.joehallock.com. Приступљено 2022-05-14. 
  24. ^ Stephen, Palmer (11. 05. 2010). „An ecological valence theory of human color preference”. National Library of Medicine. 
  25. ^ а б в г Lichtlé, Marie-Christine (2007-01-01). „The effect of an advertisement’s colour on emotions evoked by attitude towards the ad”. International Journal of Advertising. 26 (1): 37—62. ISSN 0265-0487. doi:10.1080/02650487.2007.11072995. 
  26. ^ Alter, Adam (2013-03-21). „There Is One Color You Need To Wear on Your Dating Profile”. Slate Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  27. ^ Labrecque, Lauren I.; Milne, George R. (2012-09-01). „Exciting red and competent blue: the importance of color in marketing”. Journal of the Academy of Marketing Science (на језику: енглески). 40 (5): 711—727. ISSN 1552-7824. doi:10.1007/s11747-010-0245-y. 
  28. ^ „Connecting With Color”. www.lyquix.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  29. ^ Labrecque, Lauren I.; Milne, George R. (2012-09-01). „Exciting red and competent blue: the importance of color in marketing”. Journal of the Academy of Marketing Science (на језику: енглески). 40 (5): 711—727. ISSN 1552-7824. doi:10.1007/s11747-010-0245-y. 
  30. ^ а б Singh, Satyendra (2006-01-01). „Impact of color on marketing”. Management Decision. 44 (6): 783—789. ISSN 0025-1747. doi:10.1108/00251740610673332. 
  31. ^ Bottomley, Paul A.; Doyle, John R. (2006). „The interactive effects of colors and products on perceptions of brand logo appropriateness”. Marketing Theory (на језику: енглески). 6 (1): 63—83. ISSN 1470-5931. doi:10.1177/1470593106061263. 
  32. ^ Fernández-Vázquez, Rocío; Stinco, Carla M.; Meléndez-Martínez, Antonio J.; Heredia, Francisco J.; Vicario, Isabel M. (2011). „VISUAL AND INSTRUMENTAL EVALUATION OF ORANGE JUICE COLOR: A CONSUMERS' PREFERENCE STUDY: ORANGE JUICE COLOR EVALUATION”. Journal of Sensory Studies (на језику: енглески). 26 (6): 436—444. doi:10.1111/j.1745-459X.2011.00360.x. 
  33. ^ а б в г д ђ „Red Color”. HANORACE PERSONALIZATE | TRICOURI SIMPLE SI PERSONALIZATE (на језику: румунски). 2021-06-12. Приступљено 2022-05-14. 
  34. ^ а б в г д ђ е Kauppinen-Räisänen, Hannele; Jauffret, Marie-Nathalie (2018-01-01). „Using colour semiotics to explore colour meanings”. Qualitative Market Research: An International Journal. 21 (1): 101—117. ISSN 1352-2752. doi:10.1108/QMR-03-2016-0033. 
  35. ^ а б в Labrecque, Lauren I.; Milne, George R. (2012-09-01). „Exciting red and competent blue: the importance of color in marketing”. Journal of the Academy of Marketing Science (на језику: енглески). 40 (5): 711—727. ISSN 1552-7824. doi:10.1007/s11747-010-0245-y. 
  36. ^ а б в Aslam, Mubeen M. (2005-01-01). „Are you selling the right colour? A cross-cultural review of colour as a marketing cue”. Faculty of Commerce - Papers (Archive): 1—14. 
  37. ^ а б в г д ђ Elliot, Andrew J. (2015). „Color and psychological functioning: a review of theoretical and empirical work”. Frontiers in Psychology. 6. ISSN 1664-1078. doi:10.3389/fpsyg.2015.00368/full. 
  38. ^ а б в г д ђ е ж з и ј „10 boja i njihovo značenje – 10naj” (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-14. 
  39. ^ а б Skorinko, Jeanine L.; Kemmer, Suzanne; Hebl, Michelle R.; Lane, David M., A Rose by Any Other Name...: Color-Naming Influences on Decision Making, Приступљено 2022-05-14 
  40. ^ а б Kauppinen‐Räisänen, Hannele; Luomala, Harri T. (2010-01-01). „Exploring consumers' product‐specific colour meanings”. Qualitative Market Research: An International Journal. 13 (3): 287—308. ISSN 1352-2752. doi:10.1108/13522751011053644. 
  41. ^ а б в Kawasaki, Masahiro; Yamaguchi, Yoko (2012-01-02). „Effects of subjective preference of colors on attention-related occipital theta oscillations”. NeuroImage. Neuroergonomics: The human brain in action and at work (на језику: енглески). 59 (1): 808—814. ISSN 1053-8119. doi:10.1016/j.neuroimage.2011.07.042. 
  42. ^ а б в Bellizzi, JA (1983). The effects of color in store design. Journal of Retailing. 
  43. ^ а б в Singh, Satyendra (2006-01-01). „Impact of color on marketing”. Management Decision. 44 (6): 783—789. ISSN 0025-1747. doi:10.1108/00251740610673332. 
  44. ^ а б в г д Withrow, Rebecca L. (2004). „The Use of Color in Art Therapy”. The Journal of Humanistic Counseling, Education and Development (на језику: енглески). 43 (1): 33—40. doi:10.1002/j.2164-490X.2004.tb00040.x. 
  45. ^ Azeemi, Samina T. Yousuf; Rafiq, Hafiz M; Ismail, Iram; Kazmi, Syeda Rabab; Azeemi, Ameena (2019-10-01). „The mechanistic basis of chromotherapy: Current knowledge and future perspectives”. Complementary Therapies in Medicine (на језику: енглески). 46: 217—222. ISSN 0965-2299. doi:10.1016/j.ctim.2019.08.025. 
  46. ^ а б в г „The impact of color on ratings of "girl" and "boy" toys.”. web.archive.org. 2016-10-06. Приступљено 2022-05-14. 
  47. ^ а б в Auster, Carol J.; Mansbach, Claire S. (2012-10-01). „The Gender Marketing of Toys: An Analysis of Color and Type of Toy on the Disney Store Website”. Sex Roles (на језику: енглески). 67 (7): 375—388. ISSN 1573-2762. doi:10.1007/s11199-012-0177-8. 
  48. ^ Ou, Li-Chen; Luo, M. Ronnier; Woodcock, Andrie; Wright, Angela (2004). „A study of colour emotion and colour preference. Part I: Colour emotions for single colours”. Color Research & Application (на језику: енглески). 29 (3): 232—240. ISSN 0361-2317. doi:10.1002/col.20010. 
  49. ^ LoBue, Vanessa; DeLoache, Judy S. (2011). „Pretty in pink: The early development of gender-stereotyped colour preferences: Children's colour preferences”. British Journal of Developmental Psychology (на језику: енглески). 29 (3): 656—667. doi:10.1111/j.2044-835X.2011.02027.x. 
  50. ^ Gollety, Mathilde; Guichard, Nathalie (2011-01-01). „The dilemma of flavor and color in the choice of packaging by children”. Young Consumers. 12 (1): 82—90. ISSN 1747-3616. doi:10.1108/17473611111114803. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Фабер Бирен, (1961), „Color psychology and color therapy”, The Citadel Press
  • Дутон Денис, (2003), „Aesthetics and Evolutionary Psychology”, Oxford University Press
  • Игор Зјакић, Марин Милковић, (2010), „Психологија боја”

Спољашње везе[уреди | уреди извор]