Лагос
| Лагос Lagos, Eko akete, Lasgidi[1] | |
|---|---|
Лагос | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Нигерија |
| Савезна држава | Лагос |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2018. | 16.437.435 |
| — густина | 16.444,01 ст./km2 |
| Агломерација (2018.) | 21.000.000 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 6° 27′ 11″ С; 3° 23′ 45″ И / 6.453056° С; 3.395833° И |
| Апс. висина | 34 m |
| Површина | 999,6 km2 |
  Лагос Лагос на карти Нигерије | |
| Веб-сајт | |
| www.lagosstate.gov.ng | |
Лагос {енгл. Lagos; јор. Èkó) је најнасељенији град у Нигерији, као и један од највећих у Африци. До децембра 1991. био је главни град Нигерије, пре одлуке Владе да главни град постане Абуџа који се налази у средишту државе. Један је од најбрже растућих градова на свету,[2][3][4] Лагос је један од значајнијих финансијских центара у Африци; овај мегаград има највиши БДП,[5] и исто тако је домаћин једне од највећих и напрометнијих лука на континенту.[6][7][8]
Лагос је у почетку настао као лучки град који се развио на групи острва, која су спојена у данашње области са локалном управом (ЛГА) острво Лагос, Ети-Оса, Амуво-Одофин и Апапа; острва су раздвојена воденим токовима, који су део југозападног дела Лагошке лагуне. Она су заштићена од Атлантског океана баријерним острвима и дугим пешчаним косинама као што је Бар плажа, које се протежу и до 100 km источно и западно од ушћа. Услед брзе урбанизације, град се проширио западно од лагуне те обухвата данашње области Лагос Мејнленд, Ајероми-Ифелодун и Сурулере. То је довело до класификације Лагоса у две главне класе - Острво, која је била иницијални град Лагос, пре експанзије у област познату као Мејнленд.[9] Овом градском облашћу је директно управљала федерална влада путем Лагпшког градског већа, до креирања Лагошке државе 1967. године. Након тога је дошло до поделе града Лагос у садашњих седам локалних управних области (ЛГА), и додавања других градова (који сад сачињавају 13 ЛГА) из ондашњег Западног региона, чиме је формирана држава.[10]
Лагос, је престоница Нигерије од времена његове амалгамације 1914, и постао је престоница државе Лагос након њеног формирања. Међутим, главни град државе је касније премештен у Икеџу 1976. године, док је федерални главни град премештен у Абуџу in 1991. Независно од тога Лагос је још увек значајан град. У данашње време се такође назива „метрополитанским Лагосом”, и званично је познат као „Лагошка метрополитанска област”[11][12][13] која је урбана агломерација или конурбација.[14]
Тачан број становника метрополитанског Лагоса је споран; По федералном попису из 2006, конурбација је имала око 8 милиона људи.[15] међутим, ту цифру је оспорила влада државе Лагос, која је објавила своје сопствене податке о популацији, по којима метрополитанска област Лагоса има око 16 милиона становнка.[note 1] Године 2015, незванични подаци о популацији ширег метрополитанског Лагоса, чиме су обухваћени, Лагос и његове околне области, неке од којих се пружају у Огун, индицирају да има око 21 милиона становника.[16][10][18][19]
Географија
[уреди | уреди извор]![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Површина града износи 999,6 km².[16][5]
Клима
[уреди | уреди извор]Лагос има тропско саванску климу (Aw) према Кепеновој класификацији клима, пошто постоји знатна разлика у количини преципитације између влажне и суве сезоне. Влажна сезона почиње у априлу и завршава се у октобру, док сува сезона почиње у новембру и завршава се у марту. Највлажнији месец је јун са укупном количином падавина од 315,5 mm (12,42 in), док је најсувљи месец јануар са тоталном преципитацијом од 13,2 mm (0,52 in).
Како је град лоциран у близини екватора, температура је константна без значајних разлика између најтоплијих и најхладнијих месеци. Најтоплији месец је март са просечном температуром од 28,5 °C (83,3 °F), док је најхладнији месец август са просечном температуром 25,0 °C (77,0 °F).
| Клима Лагос (Међународни аеродром Муртала Мухамед) 1961–1990, екстреми: 1886–садашњост | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 40,0 (104) |
37,1 (98,8) |
37,0 (98,6) |
39,6 (103,3) |
37,0 (98,6) |
37,6 (99,7) |
33,2 (91,8) |
33,0 (91,4) |
33,2 (91,8) |
33,7 (92,7) |
39,9 (103,8) |
36,4 (97,5) |
40,0 (104) |
| Максимум, °C (°F) | 32,2 (90) |
33,2 (91,8) |
32,9 (91,2) |
32,2 (90) |
30,9 (87,6) |
29,3 (84,7) |
28,2 (82,8) |
28,3 (82,9) |
28,9 (84) |
30,3 (86,5) |
31,4 (88,5) |
31,8 (89,2) |
30,8 (87,4) |
| Просек, °C (°F) | 27,3 (81,1) |
28,4 (83,1) |
28,5 (83,3) |
28,0 (82,4) |
27,0 (80,6) |
25,6 (78,1) |
25,2 (77,4) |
25,0 (77) |
25,5 (77,9) |
26,4 (79,5) |
27,2 (81) |
27,2 (81) |
26,8 (80,2) |
| Минимум, °C (°F) | 22,4 (72,3) |
23,7 (74,7) |
24,1 (75,4) |
23,7 (74,7) |
23,2 (73,8) |
21,9 (71,4) |
22,3 (72,1) |
21,8 (71,2) |
22,1 (71,8) |
22,4 (72,3) |
23,0 (73,4) |
22,5 (72,5) |
22,8 (73) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 12,6 (54,7) |
16,1 (61) |
14,0 (57,2) |
14,9 (58,8) |
20,0 (68) |
21,2 (70,2) |
15,0 (59) |
19,0 (66,2) |
13,0 (55,4) |
17,9 (64,2) |
11,1 (52) |
11,6 (52,9) |
11,1 (52) |
| Количина падавина, mm (in) | 13,2 (0,52) |
40,6 (1,598) |
84,3 (3,319) |
146,3 (5,76) |
202,4 (7,969) |
315,5 (12,421) |
243,0 (9,567) |
121,7 (4,791) |
160,0 (6,299) |
125,1 (4,925) |
39,7 (1,563) |
14,8 (0,583) |
1.506,6 (59,315) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 1,5 | 2,8 | 6,6 | 9,0 | 12,5 | 16,2 | 13,2 | 11,6 | 12,7 | 11,2 | 4,9 | 2,1 | 104,3 |
| Релативна влажност, % | 81 | 79 | 76 | 82 | 84 | 87 | 87 | 85 | 86 | 87 | 84 | 82 | 83 |
| Сунчани сати — месечни просек | 164,3 | 168,0 | 173,6 | 180,0 | 176,7 | 114,0 | 99,2 | 108,5 | 114,0 | 167,4 | 186,0 | 192,2 | 1.843,9 |
| Извор #1: Deutscher Wetterdienst (влажност, 1952–1967),[20] NOAA (сунчаност)[21] | |||||||||||||
| Извор #2: Meteo Climat (рекордно највише и најниже вредности)[22] | |||||||||||||
Историја
[уреди | уреди извор] | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Град је био у почетку насеобина народа Јоруба. Током своје историје био је и место насељавања многих ратних племена а једно време је био и под владавином Краљевине Бенин.
Први морепловац који је посетио подручје био је португалски истраживач Ruy de Sequeira 1472. године. Он је подручје око града назвао Lago de Curamo. Постоје две верзије објашњења овог назива. Прва је да на португалском овај назив заиста има значење (језера). Друга верзија је да је добио име по градићу у Португалу који се зове Лагос и који је у то време био полазиште свих експедиција које су ишле дуж афричке обале.
Од 1704-1851. Лагос је служио као главни центар за трговину робљем.
Лагос је формално постала британска колонија 1861. Ово је имало двоструки ефекат обуставу трговања робљем и контролу над трговином.
Темељи модерне Нигерије су били постављени 1886. године. Године 1914 основан је протекторат и тиме је Лагос постао главни град државе. Велико економски напредак и насељавање становништва град је имао шездесетих и седамдесетих година 20. века. Главни разлог је био Грађански рат у Нигерији.
Лагос је био главни град Нигерије од 1914. до 1991;након тога то постаје Абуџа која је специјално изграђена за ту намену.
Град је и дан данас комерцијално средиште државе. Након што је функција главног града пребачена из Лагоса у Абуџу, Лагос није више ни средиште Државе Лагос, већ је то Икеџа, северније од Лагоса. Иначе, та држава је једна од најмањих, али зато једна од најразвијенијих савезних држава Нигерије.
Становништво
[уреди | уреди извор] | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| 2006. |
|---|
| 7.937.932 |
Привреда
[уреди | уреди извор] | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај
[уреди | уреди извор] | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Архитектура
[уреди | уреди извор]Лагос има највише зграде у Нигерији. Архитектонски стилови у Лагосу су различити и крећу се од тропских, народних до колонијалних европских и ултрамодерних зграда или мешавине. Архитектура бразилског стила коју су донели Креоли евидентна је у зградама као што су Вотер хаус и Шита беј џамија, између осталих.[23][24][25] Небодери и већина високих зграда су првенствено концентрисани на острвима.[26] Задњих година, влада државе Лагос је реновирала постојеће паркове и зелене површине, са дугорочним планом за даље проширење. Многе зграде доброг квалитета постоје у граду.[27][28][29][30][31]
Међународни односи
[уреди | уреди извор]Лагос је побратимљен са:[32]
Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „18th National Sports Festival: Lagos unveils Logo, mascot and website”. Premium Times. Abuja, Nigeria. 18. 6. 2012. Приступљено 2. 10. 2012.
- ^ Hartley et al. 2012, стр. 47.
- ^ Anheier, Isar & Hanussek 2012.
- ^ Campbell, John (2012). „This Is Africa's New Biggest City: Lagos, Nigeria, Population 21 Million”. The Atlantic. Washington DC. Приступљено 23. 9. 2012.
- ^ а б „Lagos and Its Potentials for Economic Growth”. 2. 7. 2015. Приступљено 26. 10. 2015.
- ^ „Africa's biggest shipping ports”. Businesstech. 8. 3. 2015. Приступљено 26. 10. 2015.
- ^ Rajewski 1998.
- ^ Lees, Shin & Morales 2015, стр. 315
- ^ „CASE STUDY OF LAGOS” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 27. 11. 2015.
- ^ а б „Lagos State Information”. National Bureau of Statistics. Архивирано из оригинала 9. 11. 2015. г. Приступљено 25. 10. 2015.
- ^ „A Flood-Free Lagos: The Regional Imperative”. Приступљено 27. 11. 2015.
- ^ Olukoju, Ayodeji (1996). „The Travails of Migrant and Wage Labour in the Lagos Metropolitan Area in the Inter-War Years”. Labour History Review. Liverpool University Press. 61: 49—70. doi:10.3828/lhr.61.1.49.
- ^ „Lagos Metropolitan Area: Scope and scale of the shelter problem”. Приступљено 27. 11. 2015.
- ^ „Population - Lagos State”. Lagos State Government. Архивирано из оригинала 18. 10. 2015. г. Приступљено 27. 11. 2015.
- ^ „2006 Population Census” (PDF). National Bureau of Statistics of Nigeria. мај 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 6. 2011. г. Приступљено 14. 9. 2010.
- ^ а б в „Metro Lagos (Nigeria): Local Government Areas”. City Population. 21. 3. 2015. Приступљено 26. 10. 2015.
- ^ „Population-Lagos State”. Lagos State Government. Архивирано из оригинала 18. 10. 2015. г. Приступљено 21. 2. 2016.
- ^ „Population”. Lagos State Government. 2011. Архивирано из оригинала 18. 10. 2015. г. Приступљено 3. 11. 2012.
- ^ The Sustainable City VII: Urban Regeneration and Sustainability. 2012.
- ^ „Klimatafel von Lagos-Ikeja (Flugh.) / Nigeria” (PDF). Federal Ministry of Transport and Digital Infrastructure. Приступљено 7. 7. 2016.
- ^
- „Lagos Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 7. 7. 2016.
- ^
- „Station Murtala” (на језику: French). Meteo Climat. Приступљено 7. 7. 2016.
- ^ Herskovits, Melville J. (2013-11-05). The Human Factor in Changing Africa. Routledge. стр. 118. ISBN 978-1-136-5296-10.
- ^ Brook, James (1987). „Brazilian Houses In Nigeria Are A Legacy Of Thousands Of Freed Slaves”. New York: Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 16. 08. 2017. г. Приступљено 30. 5. 2017.
- ^ „Five Architectural Wonders of Lagos”. The Guardian. Архивирано из оригинала 21. 05. 2017. г. Приступљено 30. 5. 2017.
- ^ Bakare, Tonye (15. 5. 2016). „Open House Lagos opens a new vista in Lagos architecture”. The Guardian. Приступљено 27. 8. 2017.
- ^ Blij, Harm de; Muller, Peter O. (1998-03-24). Geography, Update: Realms, Regions, and Concepts. Wiley. стр. 349. ISBN 9780471291121.
- ^ Immerwahr, Daniel. The Politics of Architecture and Urbanism in Postcolonial Lagos, 1960-1986. Journal of African Cultural Studies (Теза). 19. Taylor & Francis, Ltd. стр. 165—186. Архивирано из оригинала 05. 08. 2020. г. Приступљено 01. 10. 2017.
- ^ „A cursory look at the colonial roots of Lagos, Nigeria”. Google Arts and culture (The Centenary Project). 2014. Приступљено 30. 5. 2017.
- ^ „THE RISE OF FUTURE CITIES IN SUB-SAHARAN AFRICA”. Cityscape. Приступљено 30. 5. 2017.
- ^ Akin George - November 29, 2016. „Rising Residential Towers In Lagos: Changing The Megacity Skyline”. Independent. Архивирано из оригинала 16. 08. 2017. г. Приступљено 30. 5. 2017.
- ^ а б в „Lagos, Nigeria”. Washington DC, USA: SisterCities International. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 28. 3. 2015.
- ^ „The Kokomo Tribune from Kokomo, Indiana · Page 21” (PDF). The Kokomo Tribune. Kokomo, Indiana. 25. 11. 1991. стр. 21. Приступљено 28. 3. 2015 — преко Newspapers.com (Lindon, UT, USA).
Литература
[уреди | уреди извор]- The Sustainable City VII: Urban Regeneration and Sustainability. 2012.
- Rajewski, Brian (1998). Africa, Volume 1 of Cities of the world : a compilation of current information on cultural, geographical, and political conditions in the countries and cities of six continents, based on the Department of State's "post reports". Gale Research International, Limited. ISBN 9780810376922.
- Lees, Loretta; Shin, Hyun Bang; Morales, Ernesto López (2015). Global Gentrifications: Uneven Development and Displacement. Policy Press. стр. 315. ISBN 978-1-447-3134-89.
- Anheier, Helmut K.; Isar, Yudhishthir Raj (2012). Cultures and Globalization: Cities, Cultural Policy and Governance. SAGE. стр. 118. ISBN 9781446258507.
- Hartley, John; Potts, Jason; Flew, Terry; Cunningham, Stuart; Keane, Michael; Banks, John (2012). Key Concepts in Creative Industries. SAGE. стр. 47. ISBN 978-1-446-2028-90.
- African Cities Driving the NEPAD Initiative. UN-HABITAT. 2006. стр. 202. ISBN 9789211318159.
- Williams, Lizzie. Bradt Travel Guides (3rd изд.). Paperback. стр. 87. ISBN 978-1-8416-2397-9. Приступљено 26. 7. 2014.
- Demographia (2015). Demographia World Urban Areas (PDF) (11th изд.). Приступљено 2. 3. 2015.
- Leithead, Alastair (August 2017). The city that won't stop growing: How can Lagos cope with its spiralling population?, BBC
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- State Judiciary
- "Лагос", серијал 72+, Ал Џазира Балканс, 23. 2. 2024. (Јутјуб)
| Државне | |
|---|---|
| Географске | |
| Остале | |
