Лепетани
Лепетани | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Црна Гора |
| Општина | Тиват |
| Становништво | |
| — (2011) | 194 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 27′ 56″ С; 18° 41′ 11″ И / 42.4656572° С; 18.686466° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Лепетани Лепетани на карти Црне Горе | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | TI |
| Веб-сајт | lepetane |
Лепетани су насеље у општини Тиват, у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 194 становника (према попису из 1991. било је 221 становника).
Географија[уреди | уреди извор]
Лепетани се налазе у заливу Бока которска на источној страни Верига, теснаца који повезује тиватски и которски залив.
Историја[уреди | уреди извор]
У средњем веку подручје Лепетана звало се „Крај Св. Ловијенца“ по цркви истога имена која се ту (на месту Плавда) налазила, а која је везана за легенду о браћи мученика (Андрије, Петра и Ловријенца), чије се мошти и данас чувају у дубровачкој катедрали под именом „Петиловренци“. Данашње насеље је добило име по надимку перашке породица „Лепетанус“ које су се ту имале своје летњиковце. Заселак Лепетана - Веће Брдо помиње се још 1439. године.
Све до прве половине XX века у Лепетанима је био чувени каменолом црвеног камена којим су поплочане многе терасе и тргови у насељима широм Бока которске. Лепетане је родно место познатог државника Лазара Томановића (1845 – 1932).
Данас се у Лепетанима налази трајектни прелаз (Лепетане – Каменари), који скраћује пут од Будве до Херцег Новог за око 22 km.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Лепетани живи 149 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (39,8 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 67 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 1 | 3 | ||
| 75—79 | 3 | 3 | ||
| 70—74 | 4 | 2 | ||
| 65—69 | 6 | 5 | ||
| 60—64 | 5 | 5 | ||
| 55—59 | 6 | 6 | ||
| 50—54 | 10 | 6 | ||
| 45—49 | 6 | 9 | ||
| 40—44 | 8 | 9 | ||
| 35—39 | 8 | 11 | ||
| 30—34 | 4 | 9 | ||
| 25—29 | 2 | 3 | ||
| 20—24 | 7 | 6 | ||
| 15—19 | 8 | 5 | ||
| 10—14 | 7 | 7 | ||
| 5—9 | 5 | 8 | ||
| 0—4 | 4 | 3 | ||
| Просек : | 9 | 2 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 78 | 25 | 47 | 4 | 2 | 0 |
| Женски | 82 | 20 | 50 | 11 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 160 | 45 | 97 | 15 | 3 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 36 | 0 | 0 | 0 | 1 |
| Женски | 28 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 64 | 0 | 0 | 0 | 1 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 4 | 0 | 2 | 2 | 7 |
| Женски | 1 | 0 | 7 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 5 | 0 | 9 | 2 | 7 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 14 | 0 | 2 |
| Женски | 0 | 1 | 6 | 4 | 6 |
| УКУПНО | 0 | 2 | 20 | 4 | 8 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 3 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 6 | 0 | 0 | 0 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
