Меритеријум
| Меритеријум | |
|---|---|
| |
| Рестаурација из 1920. године | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Proboscidea |
| Породица: | †Moeritheriidae C.W. Andrews, 1906 |
| Род: | †Moeritherium C.W. Andrews, 1901 |
| Врсте | |
| |
Меритеријум (лат. Moeritherium) је изумрли род сурлаша, који је припадао моногенеричној породици Moeritheriidae. Меритеријум је добио име по египтском језеру Ми-ур или Мер-ур (староегипатско име), то јест Меридовом језеру (старогрчко име). Први пут га је открио 1911. године немачки зоолог Макс Шлосер.
Опис[уреди | уреди извор]
Меритеријум је био мочварна (семиакватична) животиња, облог тела, кратких, здепастих ногу, која је живела пре 37-35 милиона година.[1] Обликом тела и начином живота подсећао је на свиње, тапире и патуљасте нилске коње, што је последица конвергентне еволуције.
Меритеријум је био дугачак скоро 2 метра, висок 70 центиметара и био тежак 235 килограма.[2] Облик његових зуба упућује на закључак да се хранио меканом воденом вегетацијом.
Облик његове лобање упућује на то да иако није имао сурлу сличну слоновој, вероватно је имао широку савитљиву горњу усну сличну тапировој, која му је служила за хватање водене вегетације. Други секутићи су личили на мале кљове и изгледом су више личили на зубе нилског коња него на кљове данашњег слона.[3][4]
Станиште[уреди | уреди извор]
Меритеријум је живео у Еоценском периоду пре 45 милиона година у северној и источној Африци.
Исхрана[уреди | уреди извор]
Меритеријум се хранио опалим лишћем, високом и ниском травом.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Скелет меритеријума у једном јапанском музеју. -
Два меритеријума. -
Реконструкција меритеријума. -
Лобања меритеријума. -
Лобања меритеријума (профил). -
Меритеријум и животиње њему сличне. -
Висина меритеријумa у поређењу са висином човека
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Koehl, D. 2006 The genus Moeritherium, ancestor of elephants. Приступљено 6. 12. 2006.
- ^ Larramendi, A. (2016). „Shoulder height, body mass and shape of proboscideans” (PDF). Acta Palaeontologica Polonica. 61. doi:10.4202/app.00136.2014.
- ^ Palmer, D., ур. (1999). The Marshall Illustrated Encyclopedia of Dinosaurs and Prehistoric Animals. London: Marshall Editions. стр. 238. ISBN 978-1-84028-152-1.
- ^ Savage, RJG; Long, MR (1986). Mammal Evolution: an illustrated guide. New York: Facts on File. стр. 147. ISBN 978-0-8160-1194-0.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
