Мирођија (лист)
 Насловна страна броја 19, 1893. | |
| Тип | хумористички часопис |
|---|---|
| Формат | 37 cm |
| Власник | Милан Касановић |
| Уредник | Паја Ненадовић-Црњак |
| Оснивање | 1.новембра 1891. |
| Језик | српски |
| Укидање | 22.април 1894. |
| Седиште | Вршац |
Мирођија : лист за за забаву, поуку и шалу је српски хумористички лист без илустрација. Лист је штампан у Вршцу. Први број је изашао 1. новембра 1891. године, а задњи број је штампан 22. априла 1894. године. Лист Мирођија је излазио редовно 3 године.[1]Ово је лист је био са политичким конотацијама.
Историјат[уреди | уреди извор]
Вршачки штампар Милан Касановић је покренуо лист за забаву, поуку и шалу под именом Мирођија. Као власник листа Касановић је за његово покретање обезбедио почетни капитал у нади да ће се лист касније сам издржавати од претплате. Покретањем листа Мирођија Срби у Војводини су поново добили свој хумористичко-сатирични лист, јер после гашења листа СтарМали (1889) није било оваквих издања. На тај начин је Вршац постао један од издавачких центара наше сатиричне штампе. Тако да је у време свога излажења Мирођија била једини хумористичко-сатиричан лист Срба у Војводини - радикалског смера. Мирођија је улазила у полемике са својим политичким противницима, а нарочито са члановима Либералне странке. Уз политичке, у листу су вођене и књижевне полемике, од којих су најзначајније оне са Јованом Дучићем и Николом Кашиковићем, уредником Босанске виле. У периоду од три године колико је излазила Мирођија је представила политичку и културну микроклиму једне епохе.[2]
О уредништву[уреди | уреди извор]
- Паја Ненадовић-Црњак је био новинар ванстраначког опредељења.
- Милан Касановић је био месни штампар у Вршцу и активни члан Радикалне странке. Због разних штампарских преступа, често је био кажњаван и осуђиван на временске казне затвора.
- Никола Рајковић је био сарадник и уредник Вршачког гласника. У одсуству Милана Касановића уређивао је и Мирођоју.[3]
Претпалата за лист[уреди | уреди извор]
Лист се финансирао од претплате, што је власнику и издавачима био циљ. Претплата је износила за годину дана 3 форинте, а појединачни бројеви 8 новчића. Скупљачима претплате у почетку је за 8 продатих даван 1 на дар, а касније када је лист запао у велике материјалне тешкоће, уредништво је објавило да скупљачима даје сваког шестог претплатника у новцу. Велики попуст су уживали учитељи, ђаци и ратари, тако што су претплату плаћали у пола цене.[2]
Периодичност излажења[уреди | уреди извор]
Лист је излазио три пута месечно, 1. 10. и 20. у месецу.[1]Мирођија је излазила на четири стране.
Место издавања и штампарија[уреди | уреди извор]
Лист је штампан у Вршцу, у Штампарији Косановићева штампарија.[1]Штампарија је била добро опремљена графичким машинама, типографским материјалом.[2]
Програм листа[уреди | уреди извор]
Главна одредба програма овог листа је била одбрана српства и православља. Око тих питања вртеле су се све рубрике у листу Мирођија.[2]
Рубрике[уреди | уреди извор]
- Текстови којима се бистри политика
- Полемике око Мирођије
- Однос према Змају и Костићу (Јован Јовановић Змај и Васа Костић)
- Женски и мушки свет
- Подлистак (листак)
- Илустрације, карикатуре, ребуси, огласи
- Одговори уредништва и администрације
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Мирођија, 1891, бр. 5, стр. 19 -
Мирођија, 1891, бр. 6, насловна страна -
Мирођија, 1892, бр. 30, стр. 120
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Кисић, Милица. „Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед.”. Дигитална Народна библиотека. Приступљено 14. 9. 2020.
- ^ а б в г Рошуљ, Жарко (1995). Час описа часописа. Београд: Институт за књижевност и уметност. стр. 15—72.
- ^ „Мирођија : лист за забаву, поуку и шалу”. COBISS. Архивирано из оригинала 17. 09. 2020. г. Приступљено 16. 9. 2020.