Пређи на садржај

Михајло Михајлов

С Википедије, слободне енциклопедије
Михајло Михајлов
Михајло Михајлов, 1965. године
Датум рођења(1934-09-26)26. септембар 1934.
Место рођењаПанчевоКраљевина Југославија
Датум смрти7. март 2010.(2010-03-07) (75 год.)
Место смртиБеоградСрбија

Михајло Михајлов (рус. Михаил Николаевич Михайлов; Панчево, 26. септембар 1934Београд, 7. март 2010) био је српски књижевник, академик и публициста.

Био је најпознатији противник титоизма након Милована Ђиласа због чега је укупно провео седам година у затвору. Једини је дисидент коме је одузето југословенско држављанство.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у породици руских емиграната. Његовом оцу Николају је било седамнаест а мајци седам година када су 1921. године са врангелском емиграцијом дошли у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Руски језик му је био матерњи а он и сестре су практично у школи научили српски језик.

Завршио је гимназију у Сарајеву и дипломирао је на Загребачком свеучилишту (подружница Задар) на катедри за компаративну књижевност, 1959. године.[2] После завршетка постдипломских студија 1961. године, служио је војску годину дана до 1962. у Требињу.

Гроб Михајлова у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду

Први пут је ухапшен 1965. године после објављивања дела есеја „Лето московско” у београдском часопису „Дело”. Након тога, почео је да објављује текстове и у страним штампама, због чега је 1966. осуђен на три и по године затвора. Поново је осуђен 1974. због објављивања у новинама „Њујорк тајмс” и „Њујорк ривју оф букс”, и затворен је до 1977. године. Емигрирао је у Сједињене Америчке Државе 1978. године, где је између осталог радио као предавач[2] и где је држављанство стекао 1985. године.[3] Од 1985. до 1994. године, сарађивао је са Радио Слободном Европом.[1]

У Београд се вратио 2001. где је живео до своје смрти 7. марта 2010. године.[4] Сахрањен је 13. марта 2010. у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]