Национални музеј антропологије
Национални музеј антропологије | |
---|---|
Оснивање | 1964 |
Локација | Мексико Сити Мексико |
Врста | национални музеј музеј |
Колекција | праисторија антика средњи век историја нумизматика епиграфска збирка етнолошка збирка историја уметности |
Број предмета | 600.000 [1] |
Посетиоци | 2.336.115 (2017)[2] |
Веб-сајт | www |
Национални музеј антропологије (шп. Museo Nacional de Antropología, MNA) је национални музеј Мексика и највећи и најпосећенији музеј у Мексику, лоциран у Мексико Ситију.[3] Музеј садржи значајан број археолошких и антрополошких артефаката из историје Мексика пре Колумбовог открића, попут уникатног астечког календара ("Сунчев камен") и астечких статуа.
Музеј, као и бројни национални и регионални музеји у Мексику, је под јурисдикцијом Националног института за антропологију и историју. Један је од неколико музеја које је отворио мексички председник Адолфо Лопез Матеос 1964. године.[4]
НМА садржи двадесет и три собе намењене за изложбени простор које обухватају површину од 79.700 метара квадратних.
Процене вредности музејске колекције варирају и постоје бројна становишта да је музеј „национално благо и симбол идентитета. Музеј је синтеза идеолошког, научног и политичког подвига.”[5] Појединци су критиковали што је астечка сала музеја у централном делу, коментаришући да се тиме представља погрешна слика.[6]
Историја
[уреди | уреди извор]Крајем 18. века, по налогу вицекраља Букаралија, предмети који су чинили део колекције Лоренца Ботуринија[7][8][9] - укључујући астечке скулптуре и Сунчев камен - смештени су на универзитет у Мексику, формирајући језгро збирке која би постала Национални музеј антропологије.
Дана 25. августа 1790. ботаничар Хосе Лонгинос Мартинез основао је кабинет знатижељника Мексика. Током 19. века, музеј су посетили међународно познати научници, попут Александра фон Хумболдта. Године 1825. први мексички председник, Гвадалупе Викторија, кога је саветовао историчар Лукас Аламан, основао је Национални мексички музеј као аутономну установу. Године 1865. цар Максимилијан преселио је музеј на некадашњу локацију Каза де Монеда
У 1906. музејска колекција је подељена због раста колекција, издвајањем колекције из домена природне историје у засебну зграду, што се поновило 1940. издвајањем засебног Музеја националне историје, док је остатак колекције преименован у Национални музеј антропологије, са фокусом на изворне америчке цивилизације.
Изградња савремене музејске зграде отпочела је у Фебруару 1963. Пројекат је водио архитекта Педро Рамирез Васкез са асистентима.[10] Комплетна изградња је завршена за 19 месеци.
Музеј је опљачкан 25. децембра 1985. о чему је снимљен филм „Museo".[11]
Изложбе
[уреди | уреди извор]Колекције музеја укључују астечки календар, монументалне фигуре из периода олмечке цивилизације,[12] благо Маја, свете предмете из Чичен Ице и савремене предмете из сеоског живота по Мексику.
Део сталне поставке укључује све преколумбијске цивилизације које су постојале на територији данашњег Мексика као и мексичких територија које су данас део југозападних Сједињених Америчких Држава.
Музеј такође има простор за гостујуће изложбе, које се углавном усмерене на велике светске културе, попут персијске, грчке, кинеске, египатске, руске и шпанске.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Репродукција храма перате змије
-
Диск из преколумбијског периода
-
Статуа астечке богиње љубави Чалчиуликве
-
Мурал човек-птица
-
Приказ и модел Теночтитлана, главног града Астека на којем је изграђен данашњи Мексико Ситиr
-
Астечка статуа
-
Астечка статуа богиње земље
-
Статуа астечког божанства уметности, игре и плеса
-
Лобања са тиркизом
-
Репличка астечког законика
-
Реплика укрса са перјем владара Монтезуме
-
Rељеф Тонина
-
Керамика из периода цивилизације Маја
-
Репродукција маузелоја владара мајанског града Паленка
-
Посмртна маска
-
Посмртна маска
-
Зепотечка маска која представља једно од божанства
-
Микстечка керамика
-
Артефакти микстечке цивилизације
-
Олмечка глава
-
Скулптура олмечког рвача
-
Репродукција скулптуре
-
Маска
-
Фигура играча пелоте
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Britannica. „National Museum of Anthropology”.
- ^ „Estadística de Visitantes” (на језику: шпански). INAH. Архивирано из оригинала 8. 7. 2012. г. Приступљено 25. 2. 2018.
- ^ "Plan Your Visit Архивирано 2017-02-10 на сајту Wayback Machine." Музеј је National Museum of Anthropology. Retrieved on April 12, 2016. "The Museum is located at Av. Paseo de la Reforma y Calzada Gandhi s/n, Col. Chapultepec Polanco. Delegación Miguel Hidalgo. C.P. 11560, México, D.F."
- ^ Arnaiz y Freg, Arturo. "Los Nuevos museos y las restauraciones realizados por el Presidente López Mateos." Artes De México, no. 179/180, 1974, pp. 62–67. JSTOR, www.jstor.org/stable/24317704 accessed 11 March 2019
- ^ Enrique Florescano, "The creation of the Museo Nacional de Antropología and its scientific, educational, and political purposes." In Nationalism: Critical Concepts in Political Science, Vol. IV p. 1257. John Hutchinson and Anthony D. Smith, eds. London and New York: Routledge 2000.
- ^ Octavio Paz, Posdata, Mexico: Siglo Veintiuno 1969, quoted in Florescano, "The creation of the Museo Nacional de Antropología", p. 1258, footnote 9.
- ^ "Boturini Benaducci, Lorenzo," Enciclopedia de México, v. 2. Mexico City, 1996, ISBN 1-56409-016-7.
- ^ Ballesteros Gailbrois, Manuel, Los papeles de don Lorenzo Boturini Benaducci, Madrid, 1947.
- ^ Bayle, Constantino, "El caballero Boturini y la fracasada coronación de la Virgen de Guadalupe en México", Estudios Eclesiásticos. Madrid, 1923.
- ^ Dillon, Sam (17. 4. 2013). „Pedro Ramírez Vázquez, Architect, Is Dead at 94”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 19. 7. 2020.
- ^ „Gael García Bernal in Mexico's Most Infamous Art Heist Film”. artnet News (на језику: енглески). 18. 4. 2017. Приступљено 19. 7. 2020.
- ^ Diehl, Richard A. (2004). The Olmecs : America's First Civilization. London: Thames and Hudson. стр. 9–25. ISBN 0-500-28503-9.
Литература
[уреди | уреди извор]- Aveleyra, Luis. "Plantación y metas del nuevo Museo Nacional de Antropología. Artes de México, época 1, año 12, no. 66-67: 12-18. Mexico 1965.
- Bernal, Ignacio. El Museo Nacional de Antropología de México. Mexico: Aguilar 1967.
- Castillo Lédon, Luis. El Museo Nacional de Arquelogía, Historia, y Etnografía. Mexico: Imprenta del Museo Nacional de Arquelogía, Historia, y Etnografía 1924.
- Fernández, Miguel Ángel. Historia de los Museos de México. Mexico: Fomento Cultural del Banco Nacional de México 1987.
- Florescano, Enrique. "The Creation of the Museo Nacional de Antropología of Mexico and its scientific, educational, and political purposes." In Nationalism: Critical Concepts in Political Science, edited by John Hutchinson and Anthony D. Smith. Vol. IV. pp. 1238-1259. London and New York: Routledge, 2000. Reprinted from Collecting the Pre-Columbian Past: A Symposium at Dumbarton Oaks 6th and 7th October 1990, Elizabeth Hill Boone (ed.), Washington, D.C.: Dumbarton Oaks Research Library and Collection, 1993, pp. 83-103.
- Galindo y Villa, Jesús. "Apertura de las clases de historia y arqueología." Boletín del Museo Nacional I: 22-28, Mexico 1911.
- Galindo y Villa, Jesús. "Museología. Los museos y su doble función educativa e instructiva." In Memorias de la Sociedad Científica Antonio Alzate 39:415-473. Mexico 1921.
- León y Gama, Antonio de Descripción histórica y cronológica de las Dos Piedras. Mexico: Instituto Nacional de Antropología 1990.
- Matos, Eduardo. Arqueología e indigenismo. Mexico: Instituto Nacional Indigenista, 1986.
- Matute, Alvaro. Lorenzo Boturini y el pensamiento histórico de Vico. Mexico: Universidad Nacional Autónoma de México 1976.
- Mendoza, Gumersindo and J. Sánchez, "Catálogo de las colecciones históricas y arqueológica del Museo Nacional de México." Anales del Museo Nacional pp. 445-486. Mexico 1882.
- Núñez y Domínguez, José, "Las clases del Museo Nacional." Boletín del Museo Nacional, segunda época: 215-218. Mexico 1932.
- Paz, Octavio. Posdata. Mexico: Siglo Veintiuno Editories 1969.
- Ramírez Vázquez, Pedro. "La arquitectura del Museo Nacional de Antropología". Artes de México, época 2, 12 (66-67): 19-32. Mexico: 1965.
- Villoro, Luis. Los grandes momentos del indigenismo. Mexico: Casa Chata 1979.
- Adams, Richard E.W. (1991). Prehistoric Mesoamerica (Revised изд.). Norman: University of Oklahoma Press. ISBN 0-8061-2304-4. OCLC 22593466.
- Bancroft, Hubert Howe (1876). The Native Races of the Pacific States of North America: Primitive history. 1876. 5. D. Appleton.
- Benson, Elizabeth P. (1996). „110. Votive Axe”. Ур.: Elizabeth P. Benson; Beatriz de la Fuente. Olmec Art of Ancient Mexico (To accompany an exhibition at the National Gallery of Art, Washington, 30 June to 20 October 1996 изд.). Washington, D.C.: National Gallery of Art. стр. 262—263. ISBN 0-89468-250-4. OCLC 34357584.
- Bernal, I; Coe, M; et al. (1973). The Iconography of Middle American sculpture. New York: The Metropolitan Museum of Art. (see index)
- Bruhns, Karen O.; Nancy L. Kelker; Ma. del Carmen Rodríguez Martínez; Ponciano Ortíz Ceballos; Michael D. Coe; Richard A. Diehl; Stephen D. Houston; Karl A. Taube; Alfredo Delgado Calderón (март 2007). „Did the Olmec Know How to Write?”. Science. Washington, D.C.: American Association for the Advancement of Science. 315 (5817): 1365—1366. ISSN 0036-8075. OCLC 206052590. PMID 17347426. S2CID 13481057. doi:10.1126/science.315.5817.1365b.
- Campbell, Lyle; Terrence Kaufman (1976). „A Linguistic Look at the Olmecs”. American Antiquity. Menasha, WI: Society for American Archaeology. 41 (1): 80—89. ISSN 0002-7316. JSTOR 279044. OCLC 1479302. S2CID 162230234. doi:10.2307/279044.
- Carlson, John B. (1975) "Lodestone Compass: Chinese or Olmec Primacy? Multidisciplinary Analysis of an Olmec Hematite Artifact from San Lorenzo, Veracruz, Mexico”, Science, New Series, 189 (4205) (5 September 1975), pp. 753–760 (753).
- Clark, John E. (2001). „Gulf Lowlands: South Region”. Ур.: Susan Toby Evans; David L. Webster. Archaeology of Ancient Mexico and Central America: an Encyclopedia. New York: Garland Publishing. стр. 340–344. ISBN 0-8153-0887-6. OCLC 45313588.
- Coe, Michael D. (1967). „San Lorenzo and the Olmec Civilization”. Ур.: Elizabeth P. Benson. Dumbarton Oaks Conference on the Olmec, October 28th and 29th, 1967. Washington D.C.: Dumbarton Oaks Research Library and Collection; Trustees for Harvard University. стр. 41—72. OCLC 52523439. Архивирано из оригинала (PDF online reproduction) 08. 11. 2011. г. Приступљено 13. 07. 2023.
- Coe, Michael D. (1968). America's First Civilization: Discovering the Olmec. New York: The Smithsonian Library.
- Coe, Michael D.; Rex Koontz (2002). Mexico: from the Olmecs to the Aztecs (5th edition, revised and enlarged изд.). London and New York: Thames & Hudson. ISBN 0-500-28346-X. OCLC 50131575.
- Covarrubias, Miguel (1977) [1946]. „Olmec Art or the Art of La Venta”. Ур.: Alana Cordy-Collins; Jean Stern. Pre-Columbian Art History: Selected Readings. Превод: Robert Pirazzini (Reprint of original paper изд.). Palo Alto, CA: Peek Publications. стр. 1–34. ISBN 0-917962-41-9. OCLC 3843930.
- Covarrubias, Miguel (1957). Indian Art of Mexico and Central America (Color plates and line drawings by the author изд.). New York: Alfred A. Knopf. OCLC 171974.
- Cyphers, Ann (1996). „2. San Lorenzo Monument 4 – Colossal Head”. Ур.: Elizabeth P. Benson; Beatriz de la Fuente. Olmec Art of Ancient Mexico (To accompany an exhibition at the National Gallery of Art, Washington, 30 June to 20 October 1996 изд.). Washington D.C.: National Gallery of Art. стр. 156. ISBN 0-89468-250-4. OCLC 34357584.
- Cyphers, Ann (1999). „From Stone to Symbols: Olmec Art in Social Context at San Lorenzo Tenochtitlán” (PDF). Ур.: David C. Grove; Rosemary A. Joyce. Social patterns in pre-classic Mesoamerica: a symposium at Dumbarton Oaks, 9 and 10 October 1993 (PDF online e-text reproduction). Washington D.C.: Dumbarton Oaks Research Library and Collection and Trustees for Harvard University. стр. 155–181. ISBN 0-88402-252-8. OCLC 39229716.
- Davies, Nigel (1982). The Ancient Kingdoms of Mexico. Pelican Books series. Harmondsworth, England: Penguin Books. ISBN 0-14-022232-4. OCLC 11212208.
- Diehl, Richard (2004). The Olmecs: America's First Civilization. Ancient peoples and places series. London: Thames & Hudson. ISBN 0-500-02119-8. OCLC 56746987.
- Filloy Nadal, Laura (2001). „Rubber and Rubber Balls in Mesoamerica”. Ур.: E. Michael Whittington. The Sport of Life and Death: The Mesoamerican Ballgame (Published in conjunction with an exhibition of the same name organized by the Mint Museum of Art, Charlotte, NC. изд.). New York: Thames & Hudson. стр. 20–31. ISBN 0-500-05108-9. OCLC 49029226.