Пређи на садржај

Немања Човић

С Википедије, слободне енциклопедије
Немања Човић
Лични подаци
Пуно име Немања Човић
Датум рођења (1991-06-18)18. јун 1991.(33 год.)
Место рођења Нови Сад, СФР Југославија
Висина 1,86 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Цемент Беочин
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2007—2008. Цемент Беочин 19 (5)
2008—2010. Пролетер Нови Сад 35 (11)
2010—2011. Парма 0 (0)
2011. Војводина 1 (0)
2011—2013. Спартак Суботица 32 (3)
2013. Доњи Срем 6 (0)
2014. Спартак Семеј 9 (3)
2014. Пролетер Нови Сад 11 (4)
2015. Шахтјор Солигорск 15 (3)
2016. Пролетер Нови Сад 4 (0)
2016. Минск 24 (8)
2017. Ламија 3 (1)
2017. Минск 22 (3)
2018—2019. Пролетер Нови Сад 48 (17)
2019—2022 Војводина 63 (16)
2022— Куншан 12 (6)
Репрезентативна каријера**
2010. Србија до 19 3 (1)
2012. Србија до 21 1 (1)
2021— Србија 2 (0)
* Датум актуелизовања: 12. август 2022.
** Датум актуелизовања: 31. јануар 2021.

Немања Човић (Нови Сад, 18. јун 1991) је српски фудбалер. Игра на позицији нападача.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Прве фудбалске кораке је направио у беочинском Цементу, за чији први тим је дебитовао са 16 година, док се клуб такмичио у Војвођанској лиги.[1] Током 2008. године је прешао у новосадски Пролетер, са којим у сезони 2008/09. осваја прво место у Српској лиги Војводине. Провео је у Пролетеру и први део такмичарске 2009/10. у Првој лиги Србије,[2] да би током зимског прелазног рока 2010. године отишао на пробу у италијанску Парму. На проби је задовољио челнике Парме, па је потписао уговор на четири и по године.[1]

Није добио прилику да дебитује за Парму,[3] па се већ у јулу 2011. вратио у Нови Сад и потписао за Војводину.[4] За Војводину је наступио у двомечу другог кола квалификација за Лигу Европе против лихтенштајнског Вадуца, као и у првом колу такмичарске 2011/12. у Суперлиги Србије. Након тога је прешао у суботички Спартак,[5] где је провео наредне две године. Током првог дела сезоне 2013/14. је наступао за тадашњег суперлигаша Доњи Срем из Пећинаца, а током 2014. је био у Казахстану где је играо за Спартак Семеј.[2]

У јесењем делу сезоне 2014/15. је поново носио дрес новосадског Пролетера,[2] а почетком 2015. прелази у белоруски Шахтјор из Солигорска. Исте године се вратио у Пролетер, а потом је имао иностране ангажмане у белоруском Минску (у два наврата) и грчком друголигашу Ламији.[2] Почетком 2018. по четврти пут постаје играч Пролетера. Са Пролетером је у сезони 2017/18. освојио прво место у Првој лиги Србије, чиме је изборен историјски пласман у Суперлигу Србије. Човић је у дресу Пролетера, током сезоне 2018/19, на 34 суперлигашке утакмице постигао десет голова.[2]

У јулу 2019. потписује уговор са Војводином.[6] Недуго по доласку је доживео тешку повреду, због које је пропустио цео јесењи део сезоне 2019/20.[7] Заиграо је за Војводину од пролећног дела шампионата.[8] Са Војводином је освојио Куп Србије за 2019/20.[9] По избору навијача, Човић је проглашен за најбољег играча Војводине за сезону 2020/21.[10] Напустио је Војводину у априлу 2022. године када је прешао у кинеског друголигаша Куншан.[11]

Репрезентативна

[уреди | уреди извор]

Човић је у јануару 2021. добио позив вршиоца дужности селектора, Илије Столице, за учешће на турнеји репрезентације Србије, састављене претежно од фудбалера из домаће Суперлиге.[12] Дебитовао је истог месеца на пријатељском сусрету са Доминиканском Републиком у Санто Домингу.[13] Наступио је и неколико дана касније, против Панаме, а након изласка Слободана Урошевића из игре понео је и капитенску траку.[14]

Статистика

[уреди | уреди извор]

Репрезентативна

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 31. јануара 2021.[15]
Србија
Године Наступа Голова
2021. 2 0
Укупно 2 0
Пролетер Нови Сад
Војводина

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Парма ме је купила после два тренинга”. Блиц. 5. 2. 2010. Приступљено 24. 6. 2020. 
  2. ^ а б в г д „Немања Човић”. Србија фудбал. Приступљено 24. 6. 2020. 
  3. ^ Stanković, Stefan (16. 1. 2021). „INTERVJU – Nemanja Čović: Verovao sam da mogu da igram za Mančester...”. mozzartsport.com. Приступљено 16. 1. 2021. 
  4. ^ „Немања Човић, ново лице у редовима новосадског суперлигаша”. ФК Војводина. 5. 7. 2011. Приступљено 24. 6. 2020. 
  5. ^ „Немања Човић ново појачање ФК "Спартак Златибор вода". Subotica.com. 1. 9. 2011. Приступљено 24. 6. 2020. 
  6. ^ „Потписао и Немања Човић!”. ФК Војводина. 2. 7. 2019. Архивирано из оригинала 15. 02. 2022. г. Приступљено 24. 6. 2020. 
  7. ^ „Човићу пукли предњи укрштени лигаменти”. Спортски журнал. 11. 7. 2019. Приступљено 24. 6. 2020. 
  8. ^ Све доживљавам као нови почетак“: Немања Човић, после шест месеци паузе, поново у тиму Војводине”. Вечерње новости. 11. 2. 2020. Приступљено 24. 6. 2020. 
  9. ^ „Српски Куп је наш!”. ФК Војводина, званична презентација. 24. 6. 2020. Архивирано из оригинала 24. 01. 2022. г. Приступљено 30. 10. 2020. 
  10. ^ „Немања Човић најбољи играч Војводине у минулој сезони”. ФК Војводина, званична презентација. 21. 6. 2021. Приступљено 12. 8. 2022. 
  11. ^ „Немања Човић прешао у кинески Куншан”. ФК Војводина, званична презентација. 5. 4. 2022. Приступљено 12. 8. 2022. 
  12. ^ „Илија Столица позвао 25 играча за северноамеричку турнеју”. Фудбалски савез Србије. 13. 1. 2021. Приступљено 26. 1. 2021. 
  13. ^ „Нула Србије и Доминиканске Републике”. Спортски журнал. 26. 1. 2021. Приступљено 26. 1. 2021. 
  14. ^ Cvetković, Ivan (29. 1. 2021). „Nova nula Srbije u Srednjoj Americi, Popović na visini zadatka!”. sportske.net. Приступљено 31. 1. 2021. 
  15. ^ „Nemanja Čović”. eu-football.info (на језику: енглески). Приступљено 26. 1. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]