Пређи на садржај

Никола Несторовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Несторовић
Лични подаци
Датум рођења(1868-04-15)15. април 1868.
Место рођењаПожаревац, Кнежевина Србија
Датум смрти18. фебруар 1957.(1957-02-18) (88 год.)
Место смртиБеоград, ФНР Југославија

Никола Несторовић (Пожаревац, 15. април 1868Београд, 18. фебруар 1957) био је српски архитекта и универзитетски професор.

Биографија

[уреди | уреди извор]

У Пожаревцу је завршио основну школу и нижу гимназију. После се преселио у Београд, где је матурирао у Реалној гимназији, после чега је уписао Технички факултет Велике школе. Дипломирао је 1890. године, и запослио се као подинжењер у Министарству грађевина. Послат је на рад у Пожаревцу, где је обављао послове на обележавању шума и на регулацији тока реке Мораве.

У Београд се вратио 1893. године, са захтевом за стипендију студија архитектуре у иностранству. Није добио стипендију, али је добио плаћено одсуство и тај период је искористио и отишао на Техничку високу школу у Берлин. Студирање је завршио 1896. и наког годину дана је положио и државни испит. Вратио се у Београд и у Министарству грађевина је радио до 1905. године. Већ 1898. је постао хонорарни професор Техничког факултета. За сталног ванредног професора изабран је 1905. а за редовног 1919. године. После пензионисања је остао на Факултету као хонорарни наставник, све до Другог светског рата.

До данас је познато да је пројектовао шездесетосам објеката, углавном јавне, пословне и стамбене намене, док се у домену сакралне архитектуре опробао на два пројекта, односно конкурсна рада. Стваралачка делатност од три деценије и велика продуктивност, омогућили су свеобухватно сагледавање, не само пројектантског опуса аутора, него и српске архитектуре тог периода и појединих њених најзначајнијих примера, чији је управо Несторовић аутор. Образован у духу академизма, а савремен у схватањима, током целог стваралачког рада кретао се између академских постулата и савремених сецесијских тежњи, под утицајем средине у којој је стварао. На почетку каријере канони академизма су му послужили као сигурни и проверени ослонац, да би кроз сарадњу са архитектом Андром Стевановићем, остварио већу сигурност и слободу у индивидуалнијем уметничком изразу.[1]

Једно од његових дела је Зграда „Путника” на Теразијама, подигнута 1914. за потребе банке Николе Бошковића.[2]

Његов отац је био трговац и председник Пожаревачке општине, а син архитекта Богдан Несторовић.

Значајнија архитектонска дела

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/4960?show=full
  2. ^ Алексић, Д.; Мучибабић, Д. (21. 7. 2019). „Зграда „Путника” постаје хотел”. Политика. Приступљено 22. 7. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Дивна Ђурић-Замоло; Градитељи Београда 1815-1914

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]