Ногинск
| Ногинск Богородск | |
|---|---|
 Богојављењска Катедрала | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Централни |
| Област | Московска област |
| Основан | 1389. |
| Статус града | 1781. |
| Стара имена | до 1506 — Рогожа до 1781 — Старый Рогожский Ям до 1930 — Богородск |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 99.762 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 55° 51′ С; 38° 26′ И / 55.85° С; 38.43° И |
| Временска зона | UTC+4 |
| Апс. висина | 145 m |
| Површина | 52,09[1] km2 |
.svg)  Ногинск Ногинск на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Владимир Хватов |
| Поштански број | 142400 |
| Позивни број | +7 49651 |
| ОКАТО код | 46239501 |
| Веб-сајт | |
| www.gorod-noginsk.ru | |
.png)
Ногинск (рус. Ногинск) град је у Русији у Московској области. Налази се на реци Кљазми, 68 километара источно од Москве. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 99.762 становника.
Велико је средиште текстилне индустрије. У њему су погони за прераду памука, свиле и вуне.
Основан је 1389. године као Рогожи, а град је касније назван Богородск, зато што је основан на дан Празника Покрова Пресвете Богородице.
Преименован је у Ногинск 1930. године према комунистичком текстилном руководитељу Виктору Павловичу Ногину.
Данас се користе оба назива за овај град. Већина градских привредних субјеката носи у имену Богородск:
- Богородскаја Пивоварња (од 1897)
- Богородскавтотранс, месни превозник
- Богородски Банке, месни банке
Изградња нове ауто-пута је у току. Нови ауто-пут ће у великој мери растеретити презагушену нижњеновгородски ауто-пут, коју углавном користе тешка возила за превоз терета на великим даљинама (ЕУ - Русија - Кина). Пројектована рута ће ићи јужније од постојећег пута, између нижњеновгородског и новосовихинског ауто-пута. Процењено време путовања између Москве је 20 минута.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 99.762 становника, 17.793 (15,14%) мање него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 81.004 | 94.522 | 103.735 | 118.750 | 123.020 | 117.555[2] | 100.072 |
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Храм Велика Госпојина -
Храм мученика Константина -
Капела Николе Мирликијског -
Капела сећања на Други светски рат -
Торгови центр «Богородски» -
Фонтане
.jpg)
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Росстат. Регионы России. Основные социально-экономические показатели городов. 2010 г.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
