Олга Грјазнова
| олга грјазнова | |
|---|---|
 Олга Грјазнова представља њен нови роман ,, Правне нејасноће једног брака" на Ерлангеншком песничком фестивалу 2014. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Олга Олеговна Грјазнова |
| Датум рођења | 14. новембар 1984. |
| Место рођења | Баку, Азербејџанска Совјетска Социјалистичка Република Совјетски Савез  Азербејџанска ССР |
| Професија | књижевница |
| Одликовања | ,,Аделберт фон Чамисо" награда |
Олга Грјазнова (* 14. новембар 1984. у Бакуу, Азербејџанска Совјетска Социјалистичка Република , Совјетски Савез, руски:Ольга Олеговна Грязнова) је немачка списатељица.
Живот[уреди | уреди извор]
Олга Грјазнова је рођена у Бакуу, Азербејџану, у једној руско-јеврејској породици. Њен отац је тамо радио као адвокат, а мајка као музичарка. 1996. породица се преселила у Хесен, где је Грјазнова са 11 година научила немачки језик и завршила школу у Фридбергу. Од 2005. студирала је најпре историју уметности и славистику у Гетингену. Онда се пребацила на немачки институт за књижевност Лајпциг на курс ,,књижевно писање" где је 2010. године завпшила основне студије. Након студијских боравака у Пољској, Русији (институт за књижевност Максим Горки) и Израелу Грјазнова је студирала науку о плесу[1] на слободном универзитету у Берлину.
Члан је ПЕН центра Немачка и Гете института.[2]
Олга Грјазнова живи у Берлину и удата је за глумца сиријског порекла Ayhamа Majidа Aghу. Са њим има два детета.
Kњижевна каријера[уреди | уреди извор]
Грјазнова је 2007. била учесница ,, Klagenfurter Literaturkurs"-a . 2008. године постаје стипендиста фондације ,,Rosa-Luxemburg". 2010. је посетила радионицу писања ,,Jürgen-Ponto". Исте године добија и драматуршку награду интернационалног позоришног пројекта аутора ,,Wiener Wortstätten" за дебитантски комад ,, Саосећајни Немац". 2011. године Грјазнова добија стипендију фондације,,Роберт Бош" , а 2012. и стипендију ,,Херман Ленц".
Дебитантски роман ,, Рус је неко ко воли брезе" који се појавио 2012. године је одмах изазвао пажњу и био похваљен у разним фељтонима.[3] 2014. се појавио њен роман ,,Правне нејасноће једног брака", за који је добила стипендију Берлинског сената. Оба романа су драматизована у позоришту Максим Горки. 2016. је седам месеци била стипендисткиња културне академије ,,Tarabya".[4] 2017. се u издавачкој кући ,,Aufbau-Verlag" појавио роман ,, Бог није стидљив" и прославио 2020. премијеру у Берлинском ансамблу.[5] 2020. појавио се њен четврти роман ,, Изгубљени син"[6] за који је поново добила ,,Берлинску стипендију сената и стипендију Роберт Бош фондације". У културној емисији ,,ttt" (titel, thesen, temperamente, српски: наслов, тезе, темпераменти) је речено: ,, Импресивно је како прецизно и последично Олга Грјазнова прича ову причу". ,,Изгубљени син"- сјајан и узбудљив роман, пун мудрости.[7]
Дела[уреди | уреди извор]
- ,,Рус је неко ко воли брезе". Роман. Ханзер, Минхен 2012., ISBN 978-3-446-23854-1, дтв, Минхен 2013, ISBN 978-3-423-14246-5.
- ,, Правне нејасноће једног брака". Роман. Ханзер, Минхен 2014., ISBN 978-3-446-24598-3, дтв, Минхен 2016, ISBN 978-3-423-14490-2.
Олга Грјазнова - ,, Бог није стидљив". Роман. Конструкција , Берлин 2017. , ISBN 978-3-351-03665-2.
- ,, Привилегије ". U: Fatma Aydemir, Hengameh Yaghoobifarah (уредник): ,, Ваша домовина је наш кошмар". Издаваштво ,,Улштајн пет", Берлин 2019, ISBN 978-3-961010-36-3.
- ,,Изгубљени син". Роман. Конструкција, Берлин 2020, ISBN 978-3-351-03783-3.
Аудио књиге[уреди | уреди извор]
- ,, Рус је неко ко воли брезе", Хамбург 2012., ISBN 978-3-89903-364-9.
- ,, Правне нејасноће једног брака", Хамбург 2014., ISBN 978-3-89903-842-2.
Награде и одликовања[уреди | уреди извор]
- 2011: Стипендија ,,Роберт Бош" фондације
- 2012: ;;Ана Зегерс" награда
- 2012: награда ,,Клаус Михаел Кине"[8]
- 2012: стипендија ,,Херман Ленц"
- 2013: градски чиновник у Рио де Жанеиру
- 2014: радна стипендија за писце културне администрације Берлинског сената[9]
- 2014: Писац у резиденцији у Амстердаму на позив холандскe фондације за књижевност
- 2014: Боравишна стипендија у кући књижевности у Ленцбургу, Швајцарска
- 2015: ,,Чамисо" награда за унапређење
- 2016: Боравишна стипендија културне академије ,,Тарабја"
- 2018: Писац у резиденцији на универзитету у Оксфорду и на универзитету у Варвику
- 2019: радна стипендија за писце културне администрације Берлинског сената и стипендија фондације ,,Роберт Бош"
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Књижевност од и о Олги Грјазновој у каталогу националне немачке библиотеке
- ,,Рус је онај који воли брезе" интервју са Олгом Грјазновом (4. мај 2012)
- Кратка биографија и рецензије о делима Олге Грјазнове код онлајн културног магазина perlentaucher.de
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Чланак у новинама ,,Рупрехт"” (PDF).
- ^ „Književno veče i razgovor: Čitalačka jesen: Olga Grjaznova - Goethe-Institut Serbien”. @GI_weltweit (на језику: српски). Приступљено 2020-12-20.
- ^ „Olga Grjasnowa: Der Russe ist einer, der Birken liebt. Roman”. www.perlentaucher.de (на језику: немачки). Приступљено 2020-12-20.
- ^ Tarabya, Kulturakademie. „Kulturakademie Tarabya | Olga Grjasnowa”. kulturakademie-tarabya.de (на језику: немачки). Приступљено 2020-12-20.
- ^ „Gott ist nicht schüchtern | berliner-ensemble”. www.berliner-ensemble.de (на језику: немачки). Приступљено 2020-12-20.
- ^ „Der verlorene Sohn”. www.aufbau-verlag.de (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20.
- ^ „Video: Olga Grjasnowa im Porträt - ttt – titel, thesen, temperamente - ARD | Das Erste”. www.daserste.de (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 08. 10. 2020. г. Приступљено 2020-12-20.
- ^ „Klaus-Michael Kühne-Preis an Olga Grjasnowa | BuchMarkt”. buchmarkt.de (на језику: немачки). 2012-09-21. Архивирано из оригинала 18. 01. 2021. г. Приступљено 2020-12-20.
- ^ „Arbeitsstipendien für Schriftstellerinnen und Schriftsteller 2014 vergeben”. www.berlin.de (на језику: немачки). 2017-01-04. Приступљено 2020-12-20.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
