Берлински ансамбл

С Википедије, слободне енциклопедије
Берлински ансамбл (позориште на Шифбауердаму)

Берлински ансамбл (нем. Berliner Ensemble) представља једну од најпознатијих позорница немачког главног града. Постала је позната кроз извођења дела њеног оснивача Бертолда Брехта и важи за једну од водећих бина на немачком говарном простору. Од 1954. је у позоришту на Шифбауердаму u округу Friedrich-Wilhelm-Stadt берлинског дистрикта Мите место одржавања Берлинског ансамбла.

Историја[уреди | уреди извор]

Берлински ансамбл раније

Оснивање Берлинског ансамбла у новембру 1949., кратко након оснивања ДДР-а , стоји у директној вези са Брехтовом потребом за новом делатношћу у Немачкој за њега и његову жену Хелене Вајгел, а и у тежњи политичара, културних инстанци и личности у совјетској окупационој зони и каснијем ДДР-у за изградњом једне запажене сцене у главном граду. Након горких искустава у Сједињеним америчким државама ( 30. октобра 1947. : Саслушанње испред комитета за неамеричке активности Представничког дома) и стриктнијег личног надгледања у Швајцарској Брехт је донео одлуку да се скраси на истоку Немачке и Берлина. Тамо је дочекан раширених руку. Његов и Хеленин план за оснивање ансамбла је подржали су Вилхелм Пик и Ото Гротевол. Политбиро јединствене социјалистичке партије Немачке је оснивање позоришта подржао са годишњим буџетом од 1,5 милиона марака. [1]Место одржавања требало је да буде Schiffbauerdamm. Ово место је већ свакако било заузето од стране ансамбла Фрица Вистена и ослободило се тек 1954. кад је овај могао да пређе у народну позорницу која је била уништена у рату и поново обновљена. Писац песама и каснији ДДР дисидент Волф Бирман почео је тамо 1950их као аситент режије.

Берлински ансамбл данас

Ансамбл се у суштини састојао од глумаца и сарадника који су 11. јануара 1949. учествовали на првој јавној презентацији са комадом Бертолда Брехта Мајка храброст и њена деца.[2] Ово извођење се одржало у немачком позоришту у Берлину. Од 19. марта 1954. играо је ансамбл у сопственој кући, у позоришту на Шифбауердаму.

Према једној Брехтовој идеји из 1953. су 1959. године основане различите ,,бригаде", које је требало да убрзају позоришне послове Берлинског ансамбла, између осталих то су ,, бригада за позоришну теорију" , ,,бригада студио" и ,, бригада рад са публиком". Рад ансамбла је суштински обележио Бертолд Брехт, који је као режисер и писац од куће направио ,,своје" позориште. Kao симбол Берлинског ансамбла важи Пикасова голубица мира. Она је била представљена на завеси позорнице. Због његовог огромног угледа је ансамбл често позиван на гостовања у земљи и иностранству, па је тако гостовао у Француској, Енглеској, Аустрији, Шведској и Италији. У сред припреме једног гостујућег путовања за Енглеску Бертолд Брехт је преминуо. Његово разумевање за епски театар и колективни рад је наставила његова удовица Хелене Вајгел која је од оснивања до њене смрти 1971. била његов интендант. Асистенти режије Манфред Веркверт , Петар Палицш, Изот Килијан, Бено Бесон, Јоахим Теншерт, учили су још код Бехта и сада су заједно са глумцима наставили његов рад. После Хелене Вајгер уследила је као интендант Рут Бергхаус, чији супруг композитор Паул Десау, који је написао музику за дело ,, Мајка храброст и њена деца". Њен покушај да уведе експериментални театар на позорницу наишао је на отпор ансамбла и публике, што ју је навело да се повуче.

Споменик Бертолду Брехту испред Берлинског ансамбла

1977. је Бергхаусову заменио Манфед Веркверт, који је водио кућу до 1991. У погледу оганизације су наредне године прошле мање успешно. Са увођењем комада ,,Брехтови акти" о Брхтовом шпијунирању од стране FBI-а је кућа након преуређења поново отворена 8. јануара 2000. године са интендантом Клаусом Пејманом, који је тамо до 2017. био интендант и акционар. Од сезоне 2017/18 је Оливер Резе ови интендант Берлинског ансамбла, који води кућу са водећим тимом, комеизмеђу осталих прпада и Михаел Талхајимер као режисер куће. За отварање Резеове прве сезоне инсценирао је Анту Ромеро Нунес ,,Калигулу" Алберта Камиа. Премијера је била 21. септембра 2017.

У окружењу Берлинског ансамбла раде многи познати и продуктивни уметници. Фотографкиња Рут Берлау фотографисала је позорнице, које су објављиване као узорак књиге. Сценограф Карл фон Апен је много година био синоним за захтевну сценографију и позоришне плакате. Зато су биле познате књиге Џона Хатфилда , Виланда Херцфелда у Карла Хајнца Дрешера.

Употреба речи Берлински ансамбл је испунила примену. Док је протеклих деценија позоришни ансамбл подразумевао заједницу глумаца и сарадника и даље се БЕ поистовећује са зградом позоришта. Позориште у коме игра Берлински ансамбл је позориште на Шифбауердаму. Позориште је власништво Илза-Холцапфел фондације коју је основао Ролф Хоххут. Фондција изнајмљује зграду земљишту Берлина. Позоришни ансамбл се данас води као капитално друштво у првној форми једног друштва са ограниченом одговорношћу. Акционар је Оливер Резе. Он има право коришћења некретнине.

На јесен 2019. је реновирана једна споредна зграда позоришта на Шифбауердаму. Тиме позориште добија први пут друго, потпуно опремљено место одржавања.[3]

Фебруара 2020. је нови интендант Оливер Резе избрисао са репертоара омиљену Оперу за три гроша у инсценaцији Роберта Вилсона.[4]

Интенданца[уреди | уреди извор]

Познати глумци ансамбла[уреди | уреди извор]

Тренутни чланови Берлинског ансамбла( избор)[5][уреди | уреди извор]

Извођења[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Mehrle 2019
  2. ^ Schumacher 1998, стр. 267
  3. ^ „Berliner Ensemble bekommt neue Spielstätte”. FAZ.NET (на језику: немачки). ISSN 0174-4909. Приступљено 2020-12-27. 
  4. ^ „Zum letzten Mal am Berliner Ensemble: Robert Wilsons Inszenierung der "Die Dreigroschenoper"”. www.rbb-online.de (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 13. 08. 2020. г. Приступљено 2020-12-27. 
  5. ^ „Das Ensemble | berliner-ensemble”. www.berliner-ensemble.de (на језику: немачки). Приступљено 2020-12-27. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Mehrle, Jens (2019). Gezielte Ungenauigkeit. Junge Welt. 
  • Schumacher, Ernst (1998). Leben Brechts. Leipzig: Reclam-Verlag. 
  • Кистоф Функе и Волфганг Јансен : Позориште на Шифбауердаму. Историја једне берлинске позорнице. Линкс издаваштво, Берлин 1992. ISBN 3-86153-047-3.
  • Фридрих Дикман: Плакат Берлинског ансамбла 1949- 1989. Европско издаваштво- Аншталт, Хамбург 1992. ISBN 3-434-50013-8.
  • Маргает Сетје-Ајлерс : Иза Кулиса. Причају жене Берлинског ансамбла. Нови живот, Берлин 2015. ISBN 978-3-355-01831-9.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Берлински_ансамбл&oldid=27677514”