Павел Шпилевски
| Павел Шпилевски | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Павел Михајлович Шпилевски |
| Датум рођења | 12. новембар 1823. |
| Место рођења | село Шипиловичи, Руска Империја, данас Белорусија |
| Датум смрти | 29. октобар 1861. (37 год.) |
| Место смрти | Санкт Петербург,  Руска Империја |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Белоруске пословице |
Павел Михајлович Шпилевски (блр. Павел Міхайлавіч Шпілеўскі; рус. Па́вел Миха́йлович Шпиле́вский; село Шипиловичи Минске губерније, данас Љубањски рејон Минске области, 12. новембар 1823 – Санкт Петербург, Руска Империја, 29. октобар 1861) био је руски и белоруски етнограф, књижевник, публициста, књижевни и позоришни критичар и промотер народног културног наслеђа Белоруса. Године 1847. завршио је богословеске студије на Петербуршкој богословији. Након завршених студија 5 година је радио као професор књижевности у Варшави, а потом прелази у Санкт Петербург где ради на Педагошком факултету.
Посебно се интересовао за митологију, фолклор и народно стваралаштво Белорусије, а први рад везан за народну белоруску митологију објавио је 1846. године под псеудонимом П. Древљански. Године 1850. објавио је историјски рад „Изасланство Лава Сепеге у Москви“ (рус. «Описание посольства Льва Сапеги в Московию»), а три године касније и митолошко дело „Вукодлаци у белоруским народним веровањима“ (рус. «Исследование о вовкалаках на основании белорусских поверий»). У најзначајнија дела убрајају се монографија „Белоруске пословице“ коју је објавио 1853, те путопис „Путовања по Полесју и по Белоруском крају“.
Иако је Шпилевски писао искључиво на руском језику, у његовим радовима јасно се види субјективан и националистички приступ у односу Белоруса према осталим народима на том подручју. Белорусе је сматрао најстаријим словенским племеном. Постојање многих митолошких бића која помиње у својим радовима нема позадину у стварним фолклорним карактеристикама Белоруса, и многи савремени критичари сматрају његова деа везана за митологију као фантастику без стварног упоришта.[1][2]
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Белоруска народна предања (рус. Белорусские народные предания) – објављено 1846. под псеудонимом П. Древљански
- Белоруска народна веровања (рус. Белорусские народные поверья) – објављено 1846. под псеудонимом П. Древљански
- Белоруска народна веровања књига трећа – објављено 1852.
- Изасланство Лава Сепеге у Москви (рус. «Описание посольства Льва Сапеги в Московию») – Санкт Петербург 1850. године
- Зборник белоруских веровања (рус. «Белорусские поверья» – Санкт Петербург 1850—1852.
- Белорусија у стварности и веровањима (рус. «Белоруссия в характерических описаниях и фантастических поверьях») – Санкт Петербург 1853.
- Вукодлаци у белоруским народним веровањима (рус. «Исследование о вовколаках на основании белорусских поверий») – Санкт Петербург 1853.
- Путовања по Полесју и по Белоруском крају (рус. «Путешествие по Полесью и Белорусскому краю») – Санкт Петербург 1853, Минск 1993. и 2003.
- Белоруске пословице (рус. «Белорусские пословицы») – Санкт Петербург 1853.
- Археолошки налази (рус. «Археологические находки») – Санкт Петербург 1857.
- Дожинка, белоруски обичаји. Драмски прикази (рус. «Дожинка, белорусский обычай. Сценическое представление») – Санкт Петербург 1857.
- Западноруски есеји (рус. «Западнорусские очерки») – Санкт Петербург 1858.
- Циганчићи (рус. «Цыганёнок», приче за децу) – Санкт Петербург 1855.
- Његови рукописи Речник белоруског говора (рус. «Словарь белорусского наречия»), Кратка граматика белоруског говора (рус. «Краткая грамматика белорусского наречия») и Белешке једног Белоруса о белоруском језику (рус. «Заметки белорусца о белорусском языке») никада нису званично објављени.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Топорков А. О «Белорусских народных преданиях» и их авторе}-
- ^ -{Левкиевская Е. Е. Механизмы создания мифологических фантомов в «Белорусских народных преданиях» П. Древлянского
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Шпилевский, Павел Михайлович // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
- Троцкий В. Шпилевский, Павел Михайлович // Большая биографическая энциклопедия.
Препоручена литература
[уреди | уреди извор]- «Рукописи, которых не было. Подделки в области славянского фольклора» // Составители: Т. Г. Иванова, Л. П. Лаптева, А. Л. Топорков. — М.: Ладомир, 2002.
- Памяць: Гіст.-дакум. хроніка Мінска. — У 4 кн. Кн. 1-я. — Минск: БЕЛТА, 2001. —. ISBN 985-6302-33-1.
- Шпилевский, П. М. Путешествие по Полесью и белорусскому краю / П. М. Шпилевский; предисл., состав. С. А. Кузняева. — 2-е изд. — Минск: Полымя, 2004. — 251 с. —. ISBN 985-01-0487-2.
- Шпілеўскі, П. М. Беларусь у абрадах і казках / П. М. Шпілеўскі; пер. на бел. мову А. Вашчанкі. — Мінск: Літаратура і Мастацтва, 2010. — 304 с. —. ISBN 978-985-6941-92-7.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
