Паул Бадер
Паул Бадер | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||
Датум рођења | 20. јул 1883. | ||||||||||
Место рођења | Лар, Немачко царство | ||||||||||
Датум смрти | 28. фебруар 1971.87 год.) ( | ||||||||||
Место смрти | Емендинген, Западна Немачка | ||||||||||
Војна каријера | |||||||||||
Служба | 1903—44 | ||||||||||
Војска | Хер (Вермахт) | ||||||||||
Чин | генерал артиљерије | ||||||||||
Одликовања | Гвоздени крст | ||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||
| |||||||||||
Паул Бадер (нем. Paul Bader; Лар, 20. јул 1883 — Емендинген, 28. фебруар 1971) је био генерал Вермахта током Другог свјетског рата. Заповедао је 2. моторизираном пешадијском дивизијом у ратним походима на Пољску и Француску, потом је служио као заповедник корпуса, и војни управник Србије. Током боравка на окупираним просторима Југославије, јединице под његовим заповедништвом ангажовале су се у неколико великих анти-партизанских операција, подједнако на подручјима Независне Државе Хрватске и Србије под немачком окупацијом.[тражи се извор]
Други светски рат у Југославији
[уреди | уреди извор]25. маја 1941. године, по окупацији Југославије, генерал Бадер је прешао у Београд, где је постао заповедник 65. више команде за посебну намену, у рангу корпуса. Под вишом командом биле су четири дивизије:
Прве три биле су распоређене на територији Србије, док је 718. дивизија распоређена као помоћ снагама НДХ на њеној територији.
Након мало више од месец дана што је постао командант корпуса, Бадер је достигао највише звање своје војне каријере, постајући генерал артиљерије 1. јула. Током лета и јесени 1941. године Бадеров основни задатак је био борба против устанка у Србији. Као командант више команде, Паул Бадер је постао заменик војног команданта Србије. Од 11. децембра 1941 је постао командант свих јединица Вермахта у Србији и главни руководилац операција против партизана.[тражи се извор]
Почетком априла 1942. године, услед јачања партизанских борби у Босни, Оперативни штаб Бадерове борбене групе је преместио своје седиште из Београда у Сарајево. Непосредно по партизанском заузимању источне Босне, од 8. априла до 14. јуна уследила је здружена осовинска операција Трио, прва анти-устаничка операција већег обима у НДХ, позната као Трећа непријатељска офанзива. Током операције Бадер је привремено преузео команду над делом италијанских и хрватских снага, чистећи подручје од партизанских јединица.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Artillery General Paul Bader Архивирано на сајту Wayback Machine (22. август 2012), Приступљено 22. 4. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Hoare, Marko Attila (2007). The History of Bosnia: From the Middle Ages to the Present Day. London: Saqi. ISBN 978-0-86356-953-1.
- Pavlowitch, Stevan K. (2007). Hitler's New Disorder: The Second World War in Yugoslavia. New York: Columbia University Press. ISBN 978-1-85065-895-5.
- Patzwall, Klaus D.; Scherzer, Veit (2001). Das Deutsche Kreuz 1941 – 1945 Geschichte und Inhaber Band II [The German Cross 1941 – 1945 History and Recipients Volume 2] (на језику: German). Norderstedt, Germany: Verlag Klaus D. Patzwall. ISBN 978-3-931533-45-8.
- Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks. 1. San Francisco: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9.
- Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2.
- Milosavljević, Olivera (2006). Potisnuta istina - kolaboracija u Srbiji 1941—1944. (PDF). Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. ISBN 978-86-7208-129-9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Bader Paul, General of Artillery (generals.dk)
- Artillery General Paul Bader (militaryheadgear.com)