Повредом изазвано гушење
Повредом изазвано гушење | |
---|---|
Синоними | Traumatic asphyxia |
Специјалности | ургентна медицина |
Повредом изазвано гушење, трауматска асфиксија или Пертеов синдром,[1] врста је механичког гушења типично узрокована великом компресијском силом на грудима[2] у комбинацији са дубоком инспирацијом на затвореном глотису (Валсалвa маневар).[3] Повећани грудни притисак компримира десну преткомору, спречавајући повратак крви из горње шупље вене, што резултује руптуром венула и капилара лица и главе.[4][5] Трауматска асфиксија као синдром узрокован повредом грудног коша или горњег абдомена може бити показатељ тешке повреде.[6]
Након ове повреде јавља се крварење коњунктиве, оток лица и петехијална крварења на лицу и горњем делу. груди.[7]
Повредом изазвано гушење захтева хитну медицинску помоћ како би се кориговао венски повратни ток са десне стране срца у вене врата и мозга.[8]
Историја
[уреди | уреди извор]Оливије је 1837. године, док је радио аутопсије људи згажених у гомилама у Паризу, приметио комплекс краниоцервикалне цијанозе, субкоњунктивалног крварења и церебралног васкуларног напуњености и сковао термин „masque ecchymotic”“.[9]
Године 1900, Перте је дао потпунији опис овог синдрома који укључује менталну тупост, хиперпирексију, хемоптизу, тахипнеју и контузиону пнеумонију.[9]
Од тада су други даље дефинисали овај синдром, документујући петехије слузокоже, епистаксу, крварење из једњака, хематемезу, микроскопску хематурију, албуминурију, парализу мишића кичмене мождине, оштећење периферних нерава, амнезију и конвулзије, који описују оно што је сада познато као повредом изазвано гушење.[9]
Етиологија
[уреди | уреди извор]Трауматска асфиксија, је клинички синдром који се јавља након изненадне компресијом трбуха или грудног коша (или обоје) са истовремено затворени глотисом.[10] Овај догађај изазива брз пораст интраторакалног притиска, који се преноси на све вене које дренирају. у горњу шупљу вену без вентила и праћен је екстравазацијом крви која се јавља у кожи горње половине тела, склерама и можда у мозгу.[11]
Мозак такође може бити оштећен хипоксијом током и након повреде.[6]
Патогенеза
[уреди | уреди извор]Повредом изазвано гушење, трауматска асфиксија или Пертеов синдром настаје услед тешке повреде грудног коша.[12] Прво објашњење за настанак синдрома понудио је Тардије 1866. године, када је изјавио да су „тачкасте екхимозе лица, врата и грудног коша узроковане напором у коме се манифестовао отпор гушењу“.[12]
Повредом изазвано гушење манифестује се петехијама лица и горњег дела грудног коша, субкоњунктивалним крварењима, цијанозом вратае и повремено неуролошким симптомима. Фактори који су умешани у развој ових упечатљивих физичких карактеристика укључују торакоабдоминалну компресију након дубоке инспирације на затвореном глотису, што доводи до венске хипертензије у цервикофацијалном венском систему без вентила.[13]
Типичне патолошке карактеристике трауматске асфиксије састоје се од краниофацијалне љубичасте конгестије са петехијалним хеморагијама лица, врата, горњег дела грудног коша и коњунктива.[14] Разлог зашто су цијаноза, петехија и едем ограничени на горњи део тела може бити тај што је доњи део тела заштићен од повишеног венског притиска низом вентила. Алтернативно, повећан притисак у дисајним путевима може да компримује или облитерира доњу шупљу вену да би заштитио доњи део тела.[15] Исход трауматске асфиксије се побољшава брзим обнављањем вентилације и циркулације крви декомпресијом грудног коша и заменом течности.[16]
Клиничка слика
[уреди | уреди извор]Клиничке карактеристике овог поремећаја укључују нападе, дезоријентацију, петехије у горњој половини тела и коњуктива, и респираторну инсуфицијенцију.[17]
Дијагноза
[уреди | уреди извор]Прегледом пацијнта уочавају се цијанотичнепромене боје коже рамена, рата и лица, југуларна дистензија, испупчење очних јабучица и оток језика и усана (као последица едема, узрокованог прекомерном акумулацијом крви у венама главе и врата и венском застојем).[18]
Уобичајене повреде укључују контузију плућа, хемоторакс и пнеумоторакс.[19][20]
Диференцијална дијагноза
[уреди | уреди извор]Повредом изазвано гушење увек треба имати у виду као могућу компликацију повреда грудног коша и трбуха.[21]
Терапија
[уреди | уреди извор]Терапија је подржавајућа укључујући и придружене повреде. Правовремени третман са пажњом на поновно успостављање оксигенације и перфузије може резултовати добрим исходом. Опоравак пацијената зависио је од тежине повреда и присуства повезаних повреда.[22]
Лечење ових случајева укључује мерење гасова артеријске крви, суплементацију кисеоником и интубацију са механичком вентилацијом ако је потребно.[23]
Компликације
[уреди | уреди извор]Већина пацијената се опоравља без компликација.[1]
Прогноза
[уреди | уреди извор]Код појединце који преживе почетну повреду изазвану гушењем од пригњечења, стопе преживљавања је висока.[24]
Прогноза је добра, али продужена компресија грудног коша може довести до церебралне аноксије и неуролошких последица. Опоравак пацијента зависи од тежине повреде, трајања повреде и повезаних повреда.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Karamustafaoglu, Yekta Altemur; Yavasman, Ilkay; Tiryaki, Sevinc; Yoruk, Yener (25. 8. 2010). „Traumatic asphyxia”. International Journal of Emergency Medicine. 3 (4): 379—380. ISSN 1865-1372. PMC 3047851 . doi:10.1007/s12245-010-0204-x.
- ^ Jones, K. W. (1980). „Thoracic trauma”. Surgical Clinics of North America. 60 (4): 957—81.. 2.
- ^ Senoglu, Mehmet; Senoglu, Nimet; Oksuz, Hafize; Ispir, Gokhan (2008-06-13). „Perthes Syndrome associated with intramedullary spinal cord hemorrhage in a 4-year-old child: a case report”. Cases Journal. 1 (1). ISSN 1757-1626. doi:10.1186/1757-1626-1-17.
- ^ Gösling, T.; Schmidt, U.; Herzog, T.; Tscherne, H. (2001-02-23). „Das Perthes-Syndrom”. Der Unfallchirurg. 104 (2): 191—194. ISSN 0177-5537. doi:10.1007/s001130050713.
- ^ Gösling, T.; Schmidt, U.; Herzog, T.; Tscherne, H. (2001-02-23). „Das Perthes-Syndrom”. Der Unfallchirurg. 104 (2): 191—194. ISSN 0177-5537. doi:10.1007/s001130050713.
- ^ а б Dunne, J.R.; Shaked, G.; Golocovsky, M. (1996). „Traumatic asphyxia: an indicator of potentially severe injury in trauma”. Injury. 27 (10): 746—749. ISSN 0020-1383. doi:10.1016/s0020-1383(96)00113-1.
- ^ Eken, Cenker; Yıgıt, Ozlem (2009). „Traumatic asphyxia: a rare syndrome in trauma patients”. International Journal of Emergency Medicine (на језику: енглески). 2 (4): 255—256. ISSN 1865-1372. PMC 2840592 . PMID 20436897. doi:10.1007/s12245-009-0115-x.
- ^ Marx, John (2013). Rosen's Emergency Medicine - Concepts and Clinical Practice. Philadelphia: Saunders. стр. 435. ISBN 978-1455706051.
- ^ а б в Dunne, J.R.; Shaked, G.; Golocovsky, M. (1996). „Traumatic asphyxia: an indicator of potentially severe injury in trauma”. Injury (на језику: енглески). 27 (10): 746—749. doi:10.1016/S0020-1383(96)00113-1.
- ^ Ghali, G.E.; Ellis, Edward (1989). „Traumatic asphyxia: Report of a case”. Journal of Oral and Maxillofacial Surgery. 47 (8): 867—870. ISSN 0278-2391. doi:10.1016/s0278-2391(89)80050-3.
- ^ JONGEWAARD, WILLIAM R.; COGBILL, THOMAS H.; LANDERCASPER, JEFFREY (1992). „Neurologic Consequences of Traumatic Asphyxia”. The Journal of Trauma: Injury, Infection, and Critical Care. 32 (1): 28—31. ISSN 0022-5282. doi:10.1097/00005373-199201000-00006.
- ^ а б Williams, James S.; Minken, Stanely L.; Adams, James T. (1968). „Traumatic Asphyxia—Reappraised:”. Annals of Surgery (на језику: енглески). 167 (3): 384—392. ISSN 0003-4932. doi:10.1097/00000658-196803000-00012.
- ^ Goldstraw, P (2000). „General thoracic surgery – 5th edition, T. W. Shields, J. LoCicero III, R. B. Ponn (eds), 285 × 223 mm. Pp. 2443. Illustrated. 1999. Philadelphia, Pennsylvania: Lippincott, Williams & Wilkins. $259”. British Journal of Surgery. 87 (7): 973—973. ISSN 0007-1323. doi:10.1046/j.1365-2168.2000.01482-7.x.
- ^ Byard, Roger W.; Wick, Regula; Simpson, Ellie; Gilbert, John D. (2006). „The pathological features and circumstances of death of lethal crush/traumatic asphyxia in adults—A 25-year study”. Forensic Science International (на језику: енглески). 159 (2-3): 200—205. doi:10.1016/j.forsciint.2005.08.003.
- ^ Nishiyama, Tomoki; Yokoyama, Takeshi; Matsukawa, Takashi; Hanaoka, Kazuo (2000). „Continuous nicardipine infusion to control blood pressure after evacuation of acute cerebral hemorrhage”. Canadian Journal of Anesthesia/Journal canadien d'anesthésie (на језику: енглески). 47 (12): 1196—1201. ISSN 0832-610X. doi:10.1007/BF03019868.
- ^ Williams, James S.; Minken, Stanely L.; Adams, James T. (1968). „Traumatic Asphyxia—Reappraised”. Annals of Surgery. 167 (3): 384—392. PMC 1387068 . PMID 5638523. doi:10.1097/00000658-196803000-00012.
- ^ Meller, J. L.; Little, A. G.; Shermeta, D. W. (1984). „Thoracic trauma in children”. Pediatrics. 74 (5): 813—9.
- ^ Eken, C.; Yigit, O. (2009). „Traumatic asphyxia: a rare syndrome in trauma patients”. International Journal of Emergency Medicine. 2 (4): 255—6. PMC 2840592 . PMID 20436897. doi:10.1007/s12245-009-0115-x.
- ^ Khandhar, Sandeep J.; Johnson, Scott B.; Calhoon, John H. (2007). „Overview of Thoracic Trauma in the United States”. Thoracic Surgery Clinics. 17 (1): 1—9. ISSN 1547-4127. doi:10.1016/j.thorsurg.2007.02.004.
- ^ Oksuz, Hafize; Senoglu, Nimet; Zencirci, Beyazýt; Ezberci, Meral; Yuzbasioglu, Mehmet Fatih (2008-08-29). „Pneumothorax, pneumomediastinum, tracheo-esophageal fistula presenting with endotracheal intubation in post-cesarean period: A case report”. Cases Journal. 1 (1). ISSN 1757-1626. doi:10.1186/1757-1626-1-134.
- ^ Barakat, M.; Belkhadir, Z.H; Belkrezia, R.; Faroudy, M.; Ababou, A.; Lazreq, C.; Sbihi, A. (2004). „Syndrome d'asphyxie traumatique ou syndrome de Perthes. À propos de six cas”. Annales Françaises d'Anesthésie et de Réanimation. 23 (1): 59—62. PMID 14980325. doi:10.1016/j.annfar.2003.10.011.
- ^ Karamustafaoglu, Yekta Altemur; Yavasman, Ilkay; Tiryaki, Sevinc; Yoruk, Yener (2010). „Traumatic asphyxia”. International Journal of Emergency Medicine (на језику: енглески). 3 (4): 379—380. ISSN 1865-1372. doi:10.1007/s12245-010-0204-x.
- ^ Ibarra, Pedro; Capan, Levon M.; Wahlander, Staffan; Sutin, Kenneth M. (1997). „Difficult Airway Management in a Patient with Traumatic Asphyxia:”. Anesthesia & Analgesia (на језику: енглески). 85 (1): 216—218. ISSN 0003-2999. doi:10.1097/00000539-199707000-00039.
- ^ Bledsoe, Bryan E.; Berkeley, Ross. P.; Markus, Troy (2010). „Know the Signs and Symptoms of Traumatic Asphyxia”. JEMS. Архивирано из оригинала 31. 12. 2014. г. Приступљено 02. 02. 2024.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |