Повредом изазвано гушење

С Википедије, слободне енциклопедије
Повредом изазвано гушење
СинонимиTraumatic asphyxia
Специјалностиургентна медицина

Повредом изазвано гушење, трауматска асфиксија или Пертеов синдром,[1] врста је механичког гушења типично узрокована великом компресијском силом на грудима[2] у комбинацији са дубоком инспирацијом на затвореном глотису (Валсалвa маневар).[3] Повећани грудни притисак компримира десну преткомору, спречавајући повратак крви из горње шупље вене, што резултује руптуром венула и капилара лица и главе.[4][5] Трауматска асфиксија као синдром узрокован повредом грудног коша или горњег абдомена може бити показатељ тешке повреде.[6]

Након ове повреде јавља се крварење коњунктиве, оток лица и петехијална крварења на лицу и горњем делу. груди.[7]

Повредом изазвано гушење захтева хитну медицинску помоћ како би се кориговао венски повратни ток са десне стране срца у вене врата и мозга.[8]

Историја[уреди | уреди извор]

Оливије је 1837. године, док је радио аутопсије људи згажених у гомилама у Паризу, приметио комплекс краниоцервикалне цијанозе, субкоњунктивалног крварења и церебралног васкуларног напуњености и сковао термин „masque ecchymotic”“.[9]

Године 1900, Перте је дао потпунији опис овог синдрома који укључује менталну тупост, хиперпирексију, хемоптизу, тахипнеју и контузиону пнеумонију.[9]

Од тада су други даље дефинисали овај синдром, документујући петехије слузокоже, епистаксу, крварење из једњака, хематемезу, микроскопску хематурију, албуминурију, парализу мишића кичмене мождине, оштећење периферних нерава, амнезију и конвулзије, који описују оно што је сада познато као повредом изазвано гушење.[9]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Трауматска асфиксија, је клинички синдром који се јавља након изненадне компресијом трбуха или грудног коша (или обоје) са истовремено затворени глотисом.[10] Овај догађај изазива брз пораст интраторакалног притиска, који се преноси на све вене које дренирају. у горњу шупљу вену без вентила и праћен је екстравазацијом крви која се јавља у кожи горње половине тела, склерама и можда у мозгу.[11]

Мозак такође може бити оштећен хипоксијом током и након повреде.[6]

Патогенеза[уреди | уреди извор]

Повредом изазвано гушење, трауматска асфиксија или Пертеов синдром настаје услед тешке повреде грудног коша.[12] Прво објашњење за настанак синдрома понудио је Тардије 1866. године, када је изјавио да су „тачкасте екхимозе лица, врата и грудног коша узроковане напором у коме се манифестовао отпор гушењу“.[12]

Повредом изазвано гушење манифестује се петехијама лица и горњег дела грудног коша, субкоњунктивалним крварењима, цијанозом вратае и повремено неуролошким симптомима. Фактори који су умешани у развој ових упечатљивих физичких карактеристика укључују торакоабдоминалну компресију након дубоке инспирације на затвореном глотису, што доводи до венске хипертензије у цервикофацијалном венском систему без вентила.[13]

Типичне патолошке карактеристике трауматске асфиксије састоје се од краниофацијалне љубичасте конгестије са петехијалним хеморагијама лица, врата, горњег дела грудног коша и коњунктива.[14] Разлог зашто су цијаноза, петехија и едем ограничени на горњи део тела може бити тај што је доњи део тела заштићен од повишеног венског притиска низом вентила. Алтернативно, повећан притисак у дисајним путевима може да компримује или облитерира доњу шупљу вену да би заштитио доњи део тела.[15] Исход трауматске асфиксије се побољшава брзим обнављањем вентилације и циркулације крви декомпресијом грудног коша и заменом течности.[16]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Клиничке карактеристике овог поремећаја укључују нападе, дезоријентацију, петехије у горњој половини тела и коњуктива, и респираторну инсуфицијенцију.[17]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Прегледом пацијнта уочавају се цијанотичнепромене боје коже рамена, рата и лица, југуларна дистензија, испупчење очних јабучица и оток језика и усана (као последица едема, узрокованог прекомерном акумулацијом крви у венама главе и врата и венском застојем).[18]

Уобичајене повреде укључују контузију плућа, хемоторакс и пнеумоторакс.[19][20]

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

Повредом изазвано гушење увек треба имати у виду као могућу компликацију повреда грудног коша и трбуха.[21]

Терапија[уреди | уреди извор]

Терапија је подржавајућа укључујући и придружене повреде. Правовремени третман са пажњом на поновно успостављање оксигенације и перфузије може резултовати добрим исходом. Опоравак пацијената зависио је од тежине повреда и присуства повезаних повреда.[22]

Лечење ових случајева укључује мерење гасова артеријске крви, суплементацију кисеоником и интубацију са механичком вентилацијом ако је потребно.[23]

Компликације[уреди | уреди извор]

Већина пацијената се опоравља без компликација.

Прогноза[уреди | уреди извор]

Код појединце који преживе почетну повреду изазвану гушењем од пригњечења, стопе преживљавања је висока.[24]

Прогноза је добра, али продужена компресија грудног коша може довести до церебралне аноксије и неуролошких последица. Опоравак пацијента зависи од тежине повреде, трајања повреде и повезаних повреда.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Karamustafaoglu, Yekta Altemur; Yavasman, Ilkay; Tiryaki, Sevinc; Yoruk, Yener (25. 8. 2010). „Traumatic asphyxia”. International Journal of Emergency Medicine. 3 (4): 379—380. ISSN 1865-1372. PMC 3047851 Слободан приступ. doi:10.1007/s12245-010-0204-x. 
  2. ^ Jones KW. Thoracic trauma. Surg Clin North Am 1980; 60(4):957-81. 2.
  3. ^ Senoglu, Mehmet; Senoglu, Nimet; Oksuz, Hafize; Ispir, Gokhan (2008-06-13). „Perthes Syndrome associated with intramedullary spinal cord hemorrhage in a 4-year-old child: a case report”. Cases Journal. 1 (1). ISSN 1757-1626. doi:10.1186/1757-1626-1-17. 
  4. ^ Gösling, T.; Schmidt, U.; Herzog, T.; Tscherne, H. (2001-02-23). „Das Perthes-Syndrom”. Der Unfallchirurg. 104 (2): 191—194. ISSN 0177-5537. doi:10.1007/s001130050713. 
  5. ^ Gösling, T.; Schmidt, U.; Herzog, T.; Tscherne, H. (2001-02-23). „Das Perthes-Syndrom”. Der Unfallchirurg. 104 (2): 191—194. ISSN 0177-5537. doi:10.1007/s001130050713. 
  6. ^ а б Dunne, J.R.; Shaked, G.; Golocovsky, M. (1996). „Traumatic asphyxia: an indicator of potentially severe injury in trauma”. Injury. 27 (10): 746—749. ISSN 0020-1383. doi:10.1016/s0020-1383(96)00113-1. 
  7. ^ Eken, Cenker; Yıgıt, Ozlem (2009). „Traumatic asphyxia: a rare syndrome in trauma patients”. International Journal of Emergency Medicine (на језику: енглески). 2 (4): 255—256. ISSN 1865-1372. PMC 2840592 Слободан приступ. PMID 20436897. doi:10.1007/s12245-009-0115-x. 
  8. ^ Marx, John (2013). Rosen's Emergency Medicine - Concepts and Clinical Practice. Philadelphia: Saunders. стр. 435. ISBN 978-1455706051. 
  9. ^ а б в Dunne, J.R.; Shaked, G.; Golocovsky, M. (1996). „Traumatic asphyxia: an indicator of potentially severe injury in trauma”. Injury (на језику: енглески). 27 (10): 746—749. doi:10.1016/S0020-1383(96)00113-1. 
  10. ^ Ghali, G.E.; Ellis, Edward (1989). „Traumatic asphyxia: Report of a case”. Journal of Oral and Maxillofacial Surgery. 47 (8): 867—870. ISSN 0278-2391. doi:10.1016/s0278-2391(89)80050-3. 
  11. ^ JONGEWAARD, WILLIAM R.; COGBILL, THOMAS H.; LANDERCASPER, JEFFREY (1992). „Neurologic Consequences of Traumatic Asphyxia”. The Journal of Trauma: Injury, Infection, and Critical Care. 32 (1): 28—31. ISSN 0022-5282. doi:10.1097/00005373-199201000-00006. 
  12. ^ а б Williams, James S.; Minken, Stanely L.; Adams, James T. (1968). „Traumatic Asphyxia—Reappraised:”. Annals of Surgery (на језику: енглески). 167 (3): 384—392. ISSN 0003-4932. doi:10.1097/00000658-196803000-00012. 
  13. ^ Goldstraw, P (2000). „General thoracic surgery – 5th edition, T. W. Shields, J. LoCicero III, R. B. Ponn (eds), 285 × 223 mm. Pp. 2443. Illustrated. 1999. Philadelphia, Pennsylvania: Lippincott, Williams & Wilkins. $259”. British Journal of Surgery. 87 (7): 973—973. ISSN 0007-1323. doi:10.1046/j.1365-2168.2000.01482-7.x. 
  14. ^ Byard, Roger W.; Wick, Regula; Simpson, Ellie; Gilbert, John D. (2006). „The pathological features and circumstances of death of lethal crush/traumatic asphyxia in adults—A 25-year study”. Forensic Science International (на језику: енглески). 159 (2-3): 200—205. doi:10.1016/j.forsciint.2005.08.003. 
  15. ^ Nishiyama, Tomoki; Yokoyama, Takeshi; Matsukawa, Takashi; Hanaoka, Kazuo (2000). „Continuous nicardipine infusion to control blood pressure after evacuation of acute cerebral hemorrhage”. Canadian Journal of Anesthesia/Journal canadien d'anesthésie (на језику: енглески). 47 (12): 1196—1201. ISSN 0832-610X. doi:10.1007/BF03019868. 
  16. ^ Williams JS, Minken SL, Adams JT. Traumatic asphyxia—reappraised. Ann Surg. 1968;167:384. doi: 10.1097/00000658-196803000-00012
  17. ^ Meller JL, Little AG, Shermeta DW. Thoracic trauma in children. Pediatrics 1984;74(5):813-9.
  18. ^ Eken C, Yigit O. Traumatic asphyxia: a rare syndrome in trauma patients. Int J Emerg Med 2009;2(4):255-6.
  19. ^ Khandhar, Sandeep J.; Johnson, Scott B.; Calhoon, John H. (2007). „Overview of Thoracic Trauma in the United States”. Thoracic Surgery Clinics. 17 (1): 1—9. ISSN 1547-4127. doi:10.1016/j.thorsurg.2007.02.004. 
  20. ^ Oksuz, Hafize; Senoglu, Nimet; Zencirci, Beyazýt; Ezberci, Meral; Yuzbasioglu, Mehmet Fatih (2008-08-29). „Pneumothorax, pneumomediastinum, tracheo-esophageal fistula presenting with endotracheal intubation in post-cesarean period: A case report”. Cases Journal. 1 (1). ISSN 1757-1626. doi:10.1186/1757-1626-1-134. 
  21. ^ Barakat M, Belkhadir ZH, Belkrezia R, Faroudy M, Ababou A, Lazreq C, Sbihi A. Traumatic asphyxia or Perte’s syndrome. Six case reports. Ann Fr Anesth Rèanim. 2004;23:59–62. doi: 10.1016/j.annfar.2003.10.011
  22. ^ Karamustafaoglu, Yekta Altemur; Yavasman, Ilkay; Tiryaki, Sevinc; Yoruk, Yener (2010). „Traumatic asphyxia”. International Journal of Emergency Medicine (на језику: енглески). 3 (4): 379—380. ISSN 1865-1372. doi:10.1007/s12245-010-0204-x. 
  23. ^ Ibarra, Pedro; Capan, Levon M.; Wahlander, Staffan; Sutin, Kenneth M. (1997). „Difficult Airway Management in a Patient with Traumatic Asphyxia:”. Anesthesia & Analgesia (на језику: енглески). 85 (1): 216—218. ISSN 0003-2999. doi:10.1097/00000539-199707000-00039. 
  24. ^ Bledsoe, Bryan E.; Berkeley, Ross. P.; Markus, Troy (2010). „Know the Signs and Symptoms of Traumatic Asphyxia”. JEMS. Архивирано из оригинала 31. 12. 2014. г. Приступљено 02. 02. 2024. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Повредом_изазвано_гушење&oldid=27442991”