Povredom izazvano gušenje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Povredom izazvano gušenje
SinonimiTraumatic asphyxia
Specijalnostiurgentna medicina

Povredom izazvano gušenje, traumatska asfiksija ili Perteov sindrom,[1] vrsta je mehaničkog gušenja tipično uzrokovana velikom kompresijskom silom na grudima[2] u kombinaciji sa dubokom inspiracijom na zatvorenom glotisu (Valsalva manevar).[3] Povećani grudni pritisak komprimira desnu pretkomoru, sprečavajući povratak krvi iz gornje šuplje vene, što rezultuje rupturom venula i kapilara lica i glave.[4][5] Traumatska asfiksija kao sindrom uzrokovan povredom grudnog koša ili gornjeg abdomena može biti pokazatelj teške povrede.[6]

Nakon ove povrede javlja se krvarenje konjunktive, otok lica i petehijalna krvarenja na licu i gornjem delu. grudi.[7]

Povredom izazvano gušenje zahteva hitnu medicinsku pomoć kako bi se korigovao venski povratni tok sa desne strane srca u vene vrata i mozga.[8]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Olivije je 1837. godine, dok je radio autopsije ljudi zgaženih u gomilama u Parizu, primetio kompleks kraniocervikalne cijanoze, subkonjunktivalnog krvarenja i cerebralnog vaskularnog napunjenosti i skovao termin „masque ecchymotic”“.[9]

Godine 1900, Perte je dao potpuniji opis ovog sindroma koji uključuje mentalnu tupost, hiperpireksiju, hemoptizu, tahipneju i kontuzionu pneumoniju.[9]

Od tada su drugi dalje definisali ovaj sindrom, dokumentujući petehije sluzokože, epistaksu, krvarenje iz jednjaka, hematemezu, mikroskopsku hematuriju, albuminuriju, paralizu mišića kičmene moždine, oštećenje perifernih nerava, amneziju i konvulzije, koji opisuju ono što je sada poznato kao povredom izazvano gušenje.[9]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Traumatska asfiksija, je klinički sindrom koji se javlja nakon iznenadne kompresijom trbuha ili grudnog koša (ili oboje) sa istovremeno zatvoreni glotisom.[10] Ovaj događaj izaziva brz porast intratorakalnog pritiska, koji se prenosi na sve vene koje dreniraju. u gornju šuplju venu bez ventila i praćen je ekstravazacijom krvi koja se javlja u koži gornje polovine tela, sklerama i možda u mozgu.[11]

Mozak takođe može biti oštećen hipoksijom tokom i nakon povrede.[6]

Patogeneza[uredi | uredi izvor]

Povredom izazvano gušenje, traumatska asfiksija ili Perteov sindrom nastaje usled teške povrede grudnog koša.[12] Prvo objašnjenje za nastanak sindroma ponudio je Tardije 1866. godine, kada je izjavio da su „tačkaste ekhimoze lica, vrata i grudnog koša uzrokovane naporom u kome se manifestovao otpor gušenju“.[12]

Povredom izazvano gušenje manifestuje se petehijama lica i gornjeg dela grudnog koša, subkonjunktivalnim krvarenjima, cijanozom vratae i povremeno neurološkim simptomima. Faktori koji su umešani u razvoj ovih upečatljivih fizičkih karakteristika uključuju torakoabdominalnu kompresiju nakon duboke inspiracije na zatvorenom glotisu, što dovodi do venske hipertenzije u cervikofacijalnom venskom sistemu bez ventila.[13]

Tipične patološke karakteristike traumatske asfiksije sastoje se od kraniofacijalne ljubičaste kongestije sa petehijalnim hemoragijama lica, vrata, gornjeg dela grudnog koša i konjunktiva.[14] Razlog zašto su cijanoza, petehija i edem ograničeni na gornji deo tela može biti taj što je donji deo tela zaštićen od povišenog venskog pritiska nizom ventila. Alternativno, povećan pritisak u disajnim putevima može da komprimuje ili obliterira donju šuplju venu da bi zaštitio donji deo tela.[15] Ishod traumatske asfiksije se poboljšava brzim obnavljanjem ventilacije i cirkulacije krvi dekompresijom grudnog koša i zamenom tečnosti.[16]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Kliničke karakteristike ovog poremećaja uključuju napade, dezorijentaciju, petehije u gornjoj polovini tela i konjuktiva, i respiratornu insuficijenciju.[17]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Pregledom pacijnta uočavaju se cijanotičnepromene boje kože ramena, rata i lica, jugularna distenzija, ispupčenje očnih jabučica i otok jezika i usana (kao posledica edema, uzrokovanog prekomernom akumulacijom krvi u venama glave i vrata i venskom zastojem).[18]

Uobičajene povrede uključuju kontuziju pluća, hemotoraks i pneumotoraks.[19][20]

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Povredom izazvano gušenje uvek treba imati u vidu kao moguću komplikaciju povreda grudnog koša i trbuha.[21]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Terapija je podržavajuća uključujući i pridružene povrede. Pravovremeni tretman sa pažnjom na ponovno uspostavljanje oksigenacije i perfuzije može rezultovati dobrim ishodom. Oporavak pacijenata zavisio je od težine povreda i prisustva povezanih povreda.[22]

Lečenje ovih slučajeva uključuje merenje gasova arterijske krvi, suplementaciju kiseonikom i intubaciju sa mehaničkom ventilacijom ako je potrebno.[23]

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Većina pacijenata se oporavlja bez komplikacija.

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Kod pojedince koji prežive početnu povredu izazvanu gušenjem od prignječenja, stope preživljavanja je visoka.[24]

Prognoza je dobra, ali produžena kompresija grudnog koša može dovesti do cerebralne anoksije i neuroloških posledica. Oporavak pacijenta zavisi od težine povrede, trajanja povrede i povezanih povreda.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Karamustafaoglu, Yekta Altemur; Yavasman, Ilkay; Tiryaki, Sevinc; Yoruk, Yener (25. 8. 2010). „Traumatic asphyxia”. International Journal of Emergency Medicine. 3 (4): 379—380. ISSN 1865-1372. PMC 3047851 Slobodan pristup. doi:10.1007/s12245-010-0204-x. 
  2. ^ Jones KW. Thoracic trauma. Surg Clin North Am 1980; 60(4):957-81. 2.
  3. ^ Senoglu, Mehmet; Senoglu, Nimet; Oksuz, Hafize; Ispir, Gokhan (2008-06-13). „Perthes Syndrome associated with intramedullary spinal cord hemorrhage in a 4-year-old child: a case report”. Cases Journal. 1 (1). ISSN 1757-1626. doi:10.1186/1757-1626-1-17. 
  4. ^ Gösling, T.; Schmidt, U.; Herzog, T.; Tscherne, H. (2001-02-23). „Das Perthes-Syndrom”. Der Unfallchirurg. 104 (2): 191—194. ISSN 0177-5537. doi:10.1007/s001130050713. 
  5. ^ Gösling, T.; Schmidt, U.; Herzog, T.; Tscherne, H. (2001-02-23). „Das Perthes-Syndrom”. Der Unfallchirurg. 104 (2): 191—194. ISSN 0177-5537. doi:10.1007/s001130050713. 
  6. ^ a b Dunne, J.R.; Shaked, G.; Golocovsky, M. (1996). „Traumatic asphyxia: an indicator of potentially severe injury in trauma”. Injury. 27 (10): 746—749. ISSN 0020-1383. doi:10.1016/s0020-1383(96)00113-1. 
  7. ^ Eken, Cenker; Yıgıt, Ozlem (2009). „Traumatic asphyxia: a rare syndrome in trauma patients”. International Journal of Emergency Medicine (na jeziku: engleski). 2 (4): 255—256. ISSN 1865-1372. PMC 2840592 Slobodan pristup. PMID 20436897. doi:10.1007/s12245-009-0115-x. 
  8. ^ Marx, John (2013). Rosen's Emergency Medicine - Concepts and Clinical Practice. Philadelphia: Saunders. str. 435. ISBN 978-1455706051. 
  9. ^ a b v Dunne, J.R.; Shaked, G.; Golocovsky, M. (1996). „Traumatic asphyxia: an indicator of potentially severe injury in trauma”. Injury (na jeziku: engleski). 27 (10): 746—749. doi:10.1016/S0020-1383(96)00113-1. 
  10. ^ Ghali, G.E.; Ellis, Edward (1989). „Traumatic asphyxia: Report of a case”. Journal of Oral and Maxillofacial Surgery. 47 (8): 867—870. ISSN 0278-2391. doi:10.1016/s0278-2391(89)80050-3. 
  11. ^ JONGEWAARD, WILLIAM R.; COGBILL, THOMAS H.; LANDERCASPER, JEFFREY (1992). „Neurologic Consequences of Traumatic Asphyxia”. The Journal of Trauma: Injury, Infection, and Critical Care. 32 (1): 28—31. ISSN 0022-5282. doi:10.1097/00005373-199201000-00006. 
  12. ^ a b Williams, James S.; Minken, Stanely L.; Adams, James T. (1968). „Traumatic Asphyxia—Reappraised:”. Annals of Surgery (na jeziku: engleski). 167 (3): 384—392. ISSN 0003-4932. doi:10.1097/00000658-196803000-00012. 
  13. ^ Goldstraw, P (2000). „General thoracic surgery – 5th edition, T. W. Shields, J. LoCicero III, R. B. Ponn (eds), 285 × 223 mm. Pp. 2443. Illustrated. 1999. Philadelphia, Pennsylvania: Lippincott, Williams & Wilkins. $259”. British Journal of Surgery. 87 (7): 973—973. ISSN 0007-1323. doi:10.1046/j.1365-2168.2000.01482-7.x. 
  14. ^ Byard, Roger W.; Wick, Regula; Simpson, Ellie; Gilbert, John D. (2006). „The pathological features and circumstances of death of lethal crush/traumatic asphyxia in adults—A 25-year study”. Forensic Science International (na jeziku: engleski). 159 (2-3): 200—205. doi:10.1016/j.forsciint.2005.08.003. 
  15. ^ Nishiyama, Tomoki; Yokoyama, Takeshi; Matsukawa, Takashi; Hanaoka, Kazuo (2000). „Continuous nicardipine infusion to control blood pressure after evacuation of acute cerebral hemorrhage”. Canadian Journal of Anesthesia/Journal canadien d'anesthésie (na jeziku: engleski). 47 (12): 1196—1201. ISSN 0832-610X. doi:10.1007/BF03019868. 
  16. ^ Williams JS, Minken SL, Adams JT. Traumatic asphyxia—reappraised. Ann Surg. 1968;167:384. doi:10.1097/00000658-196803000-00012
  17. ^ Meller JL, Little AG, Shermeta DW. Thoracic trauma in children. Pediatrics 1984;74(5):813-9.
  18. ^ Eken C, Yigit O. Traumatic asphyxia: a rare syndrome in trauma patients. Int J Emerg Med 2009;2(4):255-6.
  19. ^ Khandhar, Sandeep J.; Johnson, Scott B.; Calhoon, John H. (2007). „Overview of Thoracic Trauma in the United States”. Thoracic Surgery Clinics. 17 (1): 1—9. ISSN 1547-4127. doi:10.1016/j.thorsurg.2007.02.004. 
  20. ^ Oksuz, Hafize; Senoglu, Nimet; Zencirci, Beyazýt; Ezberci, Meral; Yuzbasioglu, Mehmet Fatih (2008-08-29). „Pneumothorax, pneumomediastinum, tracheo-esophageal fistula presenting with endotracheal intubation in post-cesarean period: A case report”. Cases Journal. 1 (1). ISSN 1757-1626. doi:10.1186/1757-1626-1-134. 
  21. ^ Barakat M, Belkhadir ZH, Belkrezia R, Faroudy M, Ababou A, Lazreq C, Sbihi A. Traumatic asphyxia or Perte’s syndrome. Six case reports. Ann Fr Anesth Rèanim. 2004;23:59–62. doi:10.1016/j.annfar.2003.10.011
  22. ^ Karamustafaoglu, Yekta Altemur; Yavasman, Ilkay; Tiryaki, Sevinc; Yoruk, Yener (2010). „Traumatic asphyxia”. International Journal of Emergency Medicine (na jeziku: engleski). 3 (4): 379—380. ISSN 1865-1372. doi:10.1007/s12245-010-0204-x. 
  23. ^ Ibarra, Pedro; Capan, Levon M.; Wahlander, Staffan; Sutin, Kenneth M. (1997). „Difficult Airway Management in a Patient with Traumatic Asphyxia:”. Anesthesia & Analgesia (na jeziku: engleski). 85 (1): 216—218. ISSN 0003-2999. doi:10.1097/00000539-199707000-00039. 
  24. ^ Bledsoe, Bryan E.; Berkeley, Ross. P.; Markus, Troy (2010). „Know the Signs and Symptoms of Traumatic Asphyxia”. JEMS. Arhivirano iz originala 31. 12. 2014. g. Pristupljeno 02. 02. 2024. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Повредом_изазвано_гушење&oldid=27783778”