Mandejci — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{аски}} |
|||
'''Мандејци''' (познатији и као "Сабејци" и "хришћани светог Јована") су народ [[Семити|Семитског]] језичног рода насељен у [[Иран]]у (Хузестан) и нарочито у [[Irak]]u ([[Basra]]). Познати су и по својој религији [[мандаизам|мандаизму]]. |
'''Мандејци''' (познатији и као "Сабејци" и "хришћани светог Јована") су народ [[Семити|Семитског]] језичног рода насељен у [[Иран]]у (Хузестан) и нарочито у [[Irak]]u ([[Basra]]). Познати су и по својој религији [[мандаизам|мандаизму]]. |
||
Верзија на датум 7. децембар 2014. у 02:05
Мандејци (познатији и као "Сабејци" и "хришћани светог Јована") су народ Семитског језичног рода насељен у Ирану (Хузестан) и нарочито у Iraku (Basra). Познати су и по својој религији мандаизму.
Вера
Назив "мандаизам" је настао од речи: mandā - знање. Манда (арапски: مندى) је такође и место обожавања за мандејце. Манда мора да буде изграђена поред реке како би се извршила масбата (крштење) јер вода је суштински елемент у мандејској вери.
Јахја ибн Зекерјја, међу хришћанима познат као Јован Крститељ, у мандаизму има посебан статус, виши него у хришћанству и исламу. Mandejci ukazuju Jahji najviše poštovanje smatrajući ga jednim od najvećih učitelja i jedinim istinskim mesijom (hristom), zbog čega su poznati kao hrišćani svetog Jovana. Oni ga, međutim, ne smatraju osnivačem svoje religije, koju prate nazad do Adama. Mandejci neke priznaju a neke odbacuju od starozavetnih proroka. Oni odbacuju Abrahama i Mojsija kao lažne proroke, a pravi proroci su im Adam, njegovi sinovi Hibil (Abel) i Šitil (Seth), i njegov unuk Anuš (Enos), kao i Nuh (Noa), njegov sin Sam (Sem) i njegov sin Ram (Aram).[1] Za Jovana kažu da je došao u vreme Pilata, lečio bolesne, dao vid slepima, i podizao mrtve.[2] Mandejci Isusa smatraju "lažnim mesijom" (mšiha kdaba) koji je izopačio učenje koje mu je poverio Jovan.[3][4] Mandejci sebe smatraju nastavljačima Jovanovog učenja, a Reka Jordan je središnja tema njihovog učenja o krštenju.[5]
Oko 1290, dominikanac iz Toskane, Ricoldo da Montecroce, bio je u Mesopotamiji, gde se susreo mandejce. Opisao ih je kao ljude koji preziru Abrahama, obožavaju Jovana, "žive samo u blizini reka u pustinji, i koji se peru danju i noću, da ne budu osuđeni od Boga."[6]
Jezik
Mandejski jezik (ima 3 dijalekta) pripada aramejskoj skupini semitskih jezika, ali danas dosta njih govori i drugim jezicima. U Huzistanu u Iranu govore perzijski, u Iraku arapski. Nešto ih živi i u SAD-u i Australiji (300 u Sydneyju 1995.) Ostali nazivi za njih su Nazorejci.
Vidi još
Reference
- ^ Lupieri, Edmondo (2001). The Mandaeans: The Last Gnostics. Grand Rapids, MI: Eerdmans, pg. 116.
- ^ The Mandaeans, Followers of John the Baptist
- ^ Lupieri, Edmondo (2001). The Mandaeans: The Last Gnostics. Grand Rapids, MI: Eerdmans, pg. 248.
- ^ Macuch, Rudolf (1965). Handbook of Classical and Modern Mandaic. Berlin: De Gruyter & Co. стр. 61 fn. 105.
- ^ Drower, E. S., The Secret Adam: A Study of Nasoraean Gnosis (Introduction, p. xiv), Clarendon Press, Oxford (1960)
- ^ The Mandaeans: True descendents of ancient Babylonians
Literatura
Spoljašnje veze
- A language of Iran: Mandaic
- Gnostic John the Baptizer: Selections from the Mandæan John-Book
- The Genzā Rabbā (1925 German translation by Mark Lidzbarski) at the Internet Archive
- Mandaean scriptures: Qolastā and Haran Gawaitha texts and fragments (note that the book titled Ginza Rba is not the Ginza Rba but is instead Qolastā).