Адам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Адам, дјело Албрехта Дирера.

Адам (хебр. אָדָם, буквално „човјек“, сродно са ријечима אדמה‏ = „земља“ и אדום‏ = „црвено“; арам. ܐܕܡ; грч. Ἀδάμ; лат. Adam; арап. آدم) у Петокњижју и Курану, први човјек, створен од стране Бога, прародитељ људског рода.[1][2] Муж Евин, отац Каинов, Авељев и Ситов. Био је прогнан из раја након што је пробао плод са Дрвета познања добра и зла.[3]

Према представљају у јудаизму, Адам и Ева у потпуности представљају човјечанство, односно одражавају слику људског рода, а њихова историја се може посматрати као узор историји цијелог човјечанства.

У хришћанству Адам је симбол човјековог односа са Богом, а на Адаму као круни стварања, почива божији благодат, он има потпуну праведност и личну бесмртност, и све то је изгубио због човјековог пада. Овај првородни гријех Адам је прењео на своје потомке – цијелом људском роду. Првородни гријех искупио је „други Адам“ – Исус Христос. Библијска историја Адама постала је важна основа хришћанској вјери, женском потчињавању мушкарцима и догми о првородним гријеху.

Поштован је као пророк у исламу, мандејству и бахаизму.

Поређењем религијских прича о Адаму, он се посматра као примјер мит о мита о постанку човјека.

Библијско представљање Адама приказано је у свјетској умјетности и култури великим бројем примјера, као што су: Еден, Дрво познања добра и зла, забрањени плод, пад човјека, прогнанство из раја.

Порекло[уреди]

И Бог створи Адама, Вилијам Блејк

Критичарско гледиште[уреди]

Већина научника заузима став да књига Постанка датира из персијског периода (5. и 4. века пне),[4] али одсуство из остатка јеврејске Библије свих других ликова и инцидената споменутих у поглављима 1–11 Постанка, (Адам се јавља само у поглављима 1–5, са изузетком помињања на почетку Прве књиге дневника где, као и у Постанку, он предводи списак израелских предака[5]) је навела знатну мањину на закључак да су поглавља Genesis 1–11 написана знатно касније, вероватно у 3. веку п. н. е.[6]

Традиционално гледиште[уреди]

Још увек има научника који заступају традиционално гледиште, као што је потврдио Исус у Mark 10, да је тај део написао Мојсије као изјаву која му је предата од Бога.[7]

Исламско виђење Адама[уреди]

Адамово исламско име је Адем, и по исламу сматра се првим човеком икад створеним, те и првим пророком. Он је такође и супруг Хаве (Еве).

Према Курану, Алах је наредио Анђелима да скупе црну, белу и црвену земљу, и све остале боје, како меком тако и тврдом. Затим је овој смеси Алах додао воде из раја (џенета по исламу), и од те смеше настао је Адам односно Адем. Тако створен, Адем је остао без душе неко време, у том периоду је Иблис обилазио око њега прибојавајући га се. Затим је Алах поставио душу у Адемово тело, те је овај кинуо. Након тога, Алах му је подарио знање и слободу. Такође му је од његове кости створио и жену Хаву.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Hendel 2000, стр. 18.
  2. ^ Genesis 1–8
  3. ^ Hendel 2000, стр. 19.
  4. ^ Cosgrove, Charles H. (2004). The Meanings We Choose: Hermeneutical Ethics, Indeterminacy and the Conflict of Interpretations. Bloomsbury Publishing. стр. 168. ISBN 978-0-567-06896-5. 
  5. ^ Enns 2012, стр. 84.
  6. ^ Gmirkin 2006, стр. 240—241.
  7. ^ Lawrenz, Jeske; Carl, John (2004). A Commentary on Genesis 1–11. Milwaukee: Northwestern Publishing House. стр. 14—16. ISBN 978-0-8100-1617-0. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]