Курдски језици

курдски језик
كوردی, Kurdî, Kurdí, Кöрди
Говори се у	Турска, Иран, Ирак, Сирија, Јерменија и Азербејџан
Регион	Блиски исток, јужна и централна Азија
Број говорника	25-30 милиона Курда (недостаје датум)
Језичка породица	Индоевропски Индо-ирански Ирански Западноирански Северозападиоирански курдски језик
Писмо	Арапско писмо у Ираку и Ирану, латиница у Турско, Сирији и Јерменији
Званични статус
Службени језик у	Ирак (заједно са арапским језиком) Иран (регионални)
Признати мањински језик у	Јерменија
Језички кодови
ISO 639-1	ku
ISO 639-2	kur
ISO 639-3	kur – укључујући код Појединачни кодови: ckb – Сорани kmr – Курмаџи sdh – Јужнокурдијски језик lki – Леки језик

Курдски језик (курдски: kurdî, کردی) је део шире породице иранских језика из индоевропске језичке породице. Курдским језиком говори данас између 25 и 30 милиона људи, већином на територији насељеном Курдима у Ираку, Турској, Сирији, Ирану као и курдској дијаспори широм света.

Корени

Курдски језик припада северозападној групи иранских језика. Најсроднији језици курдском су језик Белучистана и језици југозападне групе иранске породице.

Историја

Нема много поузданих података о курдском језку пре периода арапских освајња. Тек од 15-16. века познати су први песници који пишу на свом матерњем курдском језику:Али Харири, Ахмед Хани, Мелаје Џазири, Факи Тајран и други. Кроз дуг период борбе курдског народа за слободу и аутономију текла је и борба за признање језика.

Садашњи статус

Данас курдски језик има званично признат статус службеног језика једино у Ираку, док у осталим државама где се говори у знатном броју нема тај статус или је чак забрањен. Међутим, курдски је фактички службени језик и у непризнатој сиријској аутономној регији Западни Курдистан. Укупан број људи којима је курдски матерњи језик тешко је проценити: процене се крећу од 25 до 30 милиона. Највећи број њих живи у Турској (11-15 мил), Ираку (5-7 мил), Ирану (6-8 мил) и Сирији (око 2 мил).

Дијалекти

Постоје три важнија дијалекта курдског језика:

1. Северни дијалекат, назван Курманџи(Kurmanji)

2. Централни дијалекат, назван Сорани(Sorani)

3. Јужни дијалекат, главни представници су говори Фејли и Калхори

Курманџи дијалекат

Заступљен је углавном у Турској и Сирији, процена је да око 12-17 милиона људи говори овим дијалектом. За писање углавном користе модификовану верзију турског латиничног писма.

Сорани дијалекат

Сорани дијалекат је заступљен у источном Ираку и западном Ирану. Број Курда који говори Сорани дијалектом је између 10 до 12 милиона. Као алфабет ирански и ирачки Курди углавном користе модификовани персијски алфабет.

Јужни дијалекат

Јужни дијалекат курдског језика углавно је заступљен у јужним и средњим деловима Ирака и Ирана и састоји се од већег броја поддиајлеката од којих су најпознатији Фајли и Калхори.

Курдски алфабет

Због географске распрострањености у разним државама и културама курдски језик данас има чак три алфабета: арапски, латиницу и ћирилицу. Персијско писмо се користи још од средњег века под утицајем сродног персијског језика. Латинично писмо је у употребу у Турској, сродно турском латничном писму са неким додатним словима. Ћирилица је коришћена у Совјетском Савезу за припаднике Курда који су живели углавном у Јерменији. Поред тога у новије време има и покушаја да се створи јединстван алфабет за све Курде-основа му је латинично писмо.

Фонологија

• Самогласници

Курдски језик има следеће самогласнике:

	предњи		централни		задњи
	кратак	дуг	кратак	дуг	кратак	дуг
затворен	i	iː	ʉ		u	uː
средњи	e	eː	ə		o
отворен			a

• Сугласници курдског језика су:

	Двоуснени	Уснено-зубни	Зубни	Предњенепчани	Палатал	Задњенепчани	Увулар	Фарингални	Глотал
Назални	m		n			ŋ
Експлозивни	p b		t d			k g	q
Струјни		f v	s z	ʃ ʒ	ç	x ɣ		ħ ʕ	h
Африкате				ʧ ʤ
Латерали			l ɫ1
Флеп			ɾ
Трил			r
Сонанти		ʋ			j

Види још

• Курди
• Ирански језици

Спољашње везе

• Курдска академија
• Омниглот