Стеван Јаковљевић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: додато {{bez_izvora}}
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 11: Ред 11:
| датум_смрти = [[2. новембар]] [[1962]].
| датум_смрти = [[2. новембар]] [[1962]].
| место_смрти = [[Београд]]
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[ФНРЈ]]
| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]]
| поље =
| поље =
| институција =
| институција =
Ред 20: Ред 20:
| напомене =
| напомене =
}}
}}
'''Стеван Јаковљевић''' ([[Књажевац]], [[7. децембар]] [[1890]] — [[Београд]], [[2. новембар]] [[1962]]) је био професор [[Београдски универзитет|Универзитета]] у [[Београд]]у и [[Списак ректора Универзитета у Београду|ректор]] од [[1945]]. до [[1950]], биолог, књижевник и редовни члан [[САНУ|Српске академије наука и уметности]].
'''Стеван Јаковљевић''' ([[Књажевац]], [[7. децембар]] [[1890]] — [[Београд]], [[2. новембар]] [[1962]]) је био професор [[Универзитет у Београду|Универзитета]] у [[Београд]]у и [[Списак ректора Универзитета у Београду|ректор]] од [[1945]]. до [[1950]], биолог, књижевник и редовни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]].


== Биографија ==
== Биографија ==
Завршио је студије биологије на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету у Београду]], где је и докторирао. Био је професор Фармацеутског факултета.
Завршио је студије биологије на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету у Београду]], где је и докторирао. Био је професор Фармацеутског факултета.


Као официр [[Српска војска у Првом светском рату|српске војске]], борио се у [[Први светски рат|Првом светском рату]], а у [[Други светски рат|Другом светском рату]] је био у италијанским и немачким заробљеничким логорима. Књижевно име и популарност стекао је трилогијом романа под називом „[[Српска трилогија]]“ (1937), коју чине „Деветсточетрнаеста“ (1935), „Под Крстом“ (1936) и „Капија слободе“ (1937). Остала дела обухватају: романи „[[Смена генерација]]“ (1939) о друштвеном животу Београда између два светска рата, „[[Велика забуна]]“ (1952) ратна хроника [[Други светски рат|Другог светског рата]] и „[[Ликови у сенци]]“ (1956) опис заробљеничког живота у Италији и Немачкој и дела из ботанике „Студије о биљном свету Преспанског језера“, „Макрофитска вегетација Охридског језера“ и „Систематика лековитог биља“.
Као официр [[војска Краљевине Србије (1914—1918)|српске војске]], борио се у [[Први светски рат|Првом светском рату]], а у [[Други светски рат|Другом светском рату]] је био у италијанским и немачким заробљеничким логорима. Књижевно име и популарност стекао је трилогијом романа под називом „[[Српска трилогија]]“ (1937), коју чине „Деветсточетрнаеста“ (1935), „Под Крстом“ (1936) и „Капија слободе“ (1937). Остала дела обухватају: романи „[[Смена генерација]]“ (1939) о друштвеном животу Београда између два светска рата, „[[Велика забуна]]“ (1952) ратна хроника [[Други светски рат|Другог светског рата]] и „[[Ликови у сенци]]“ (1956) опис заробљеничког живота у Италији и Немачкој и дела из ботанике „Студије о биљном свету Преспанског језера“, „Макрофитска вегетација Охридског језера“ и „Систематика лековитог биља“.


Његова сестра била је књижевница [[Милица Јаковљевић Мирјам]].
Његова сестра била је књижевница [[Мир-Јам|Милица Јаковљевић Мирјам]].


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
Ред 37: Ред 37:
{{низ
{{низ
|пре= [[Никола Поповић (биолог)|Никола Поповић]]
|пре= [[Никола Поповић (биолог)|Никола Поповић]]
|списак= [[ректор Универзитета у Београду]]<br />[[1945]] — [[1950]].
|списак= [[списак ректора Универзитета у Београду|ректор Универзитета у Београду]]<br />[[1945]] — [[1950]].
|после= [[Илија Ђуричић]]
|после= [[Илија Ђуричић]]
}}
}}

Верзија на датум 11. мај 2015. у 22:33

Стеван Јаковљевић
Лични подаци
Датум рођења7. децембар 1890.
Место рођењаКњажевац, Краљевина Србија
Датум смрти2. новембар 1962.
Место смртиБеоград, ФНРЈ

Стеван Јаковљевић (Књажевац, 7. децембар 1890 — Београд, 2. новембар 1962) је био професор Универзитета у Београду и ректор од 1945. до 1950, биолог, књижевник и редовни члан Српске академије наука и уметности.

Биографија

Завршио је студије биологије на Филозофском факултету у Београду, где је и докторирао. Био је професор Фармацеутског факултета.

Као официр српске војске, борио се у Првом светском рату, а у Другом светском рату је био у италијанским и немачким заробљеничким логорима. Књижевно име и популарност стекао је трилогијом романа под називом „Српска трилогија“ (1937), коју чине „Деветсточетрнаеста“ (1935), „Под Крстом“ (1936) и „Капија слободе“ (1937). Остала дела обухватају: романи „Смена генерација“ (1939) о друштвеном животу Београда између два светска рата, „Велика забуна“ (1952) ратна хроника Другог светског рата и „Ликови у сенци“ (1956) опис заробљеничког живота у Италији и Немачкој и дела из ботанике „Студије о биљном свету Преспанског језера“, „Макрофитска вегетација Охридског језера“ и „Систематика лековитог биља“.

Његова сестра била је књижевница Милица Јаковљевић Мирјам.

Спољашње везе


ректор Универзитета у Београду
1945 — 1950.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стеван_Јаковљевић&oldid=11003190”