Ејуп Ганић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 22: Ред 22:
Ганића је [[Странка демократске акције|СДА]] при изборима за предсједништво кандидовала као [[Југословени|Југословен]],<ref>{{cite web|author=E. Radosavljević - Sl. Pešević |url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=9&status=jedna&vest=172386&title_add=Dobrovolja%C4%8Dka%20do%20Temze&kword_add=izrucenje%2C%20ejup%20ganic |title=Вечерње новости |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 18. 1. 2013.}}</ref> и тиме омогућио прегласавање над [[Срби]]ма у тадашњем седмочланом предсједништву. Седми члан требало је да буде представник националних мањина, и за разлику од предлога [[Српска демократска странка|СДС]]-а да то буде кандидат [[Јевреји|јеврејске]] националности, на овај начин извршена је својеврсна превара и тиме је СДА остварила премоћ у телу у коме је био предвиђен паритет.<ref name=autogenerated1>{{cite web|url=http://www.youtube.com/user/arsYenije#p/u/52/YW0VAmvYwIs |title=Суђење Радовану Караџићу, Уводна реч одбране. 1. март 2010 |publisher=Youtube.com |date = 7. 4. 2008. |accessdate = 18. 1. 2013.}}</ref>
Ганића је [[Странка демократске акције|СДА]] при изборима за предсједништво кандидовала као [[Југословени|Југословен]],<ref>{{cite web|author=E. Radosavljević - Sl. Pešević |url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=9&status=jedna&vest=172386&title_add=Dobrovolja%C4%8Dka%20do%20Temze&kword_add=izrucenje%2C%20ejup%20ganic |title=Вечерње новости |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 18. 1. 2013.}}</ref> и тиме омогућио прегласавање над [[Срби]]ма у тадашњем седмочланом предсједништву. Седми члан требало је да буде представник националних мањина, и за разлику од предлога [[Српска демократска странка|СДС]]-а да то буде кандидат [[Јевреји|јеврејске]] националности, на овај начин извршена је својеврсна превара и тиме је СДА остварила премоћ у телу у коме је био предвиђен паритет.<ref name=autogenerated1>{{cite web|url=http://www.youtube.com/user/arsYenije#p/u/52/YW0VAmvYwIs |title=Суђење Радовану Караџићу, Уводна реч одбране. 1. март 2010 |publisher=Youtube.com |date = 7. 4. 2008. |accessdate = 18. 1. 2013.}}</ref>


Након што су представници Срба због раста националних нетрпељивости напустили заједничке републичке институције у Сарајеву, Ејуп Ганић је као замјеник Алије Изетбеговића лично руководио преговорима о изласку [[Југословенска народна армија|ЈНА]] из дијелова града под контролом муслимана. Након гаранција о безбједном изласку које је дао Ејуп Ганић, колона ЈНА је нападнута при чему је [[Убиство|убијено]] 42, рањено 73 а заробљено 215 војника и официра ЈНА.<ref name="ВестиОнлајн">{{cite web|url=http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/32638/Ejup-Ganic-uhapsen-u-Londonu |title=Vesti online / Vesti / Ex YU / Zločinac iz Dobrovoljačke uhapšen pa pušten |publisher=Vesti-online.com |date= |accessdate = 18. 1. 2013.}}</ref><!-- референца за број жртава -->
Након што су представници Срба због раста националних нетрпељивости напустили заједничке републичке институције у Сарајеву, Ејуп Ганић је као замјеник Алије Изетбеговића лично руководио преговорима о изласку [[Југословенска народна армија|ЈНА]] из дијелова града под контролом муслимана. Након гаранција о безбједном изласку које је дао Ејуп Ганић, колона ЈНА је wнападнута при чему је [[Убиство|убијено]] 42, рањено 73 а заробљено 215 војника и официра ЈНА. Ovaj broj žrtava je malo verovatan , jer je sam komandant kolone JNA, general Milutin Kukanjac opovrgao tvrdnje i rekao da se radi o samo 8 žrtava.<ref name="ВестиОнлајн">{{cite web|url=http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/32638/Ejup-Ganic-uhapsen-u-Londonu |title=Vesti online / Vesti / Ex YU / Zločinac iz Dobrovoljačke uhapšen pa pušten |publisher=Vesti-online.com |date= |accessdate = 18. 1. 2013.}}</ref><!-- референца за број жртава -->


{{citat3|Када Алија изађе, поби све!<ref name=autogenerated1 /> | Ејуп Ганић, наређење [[Патриотска лига (БиХ)|Патриотској лиги]] издато радио везом, 3. мај 1992.}}
{{citat3|Када Алија изађе, поби све!<ref name=autogenerated1 /> | Ејуп Ганић, наређење [[Патриотска лига (БиХ)|Патриотској лиги]] издато радио везом, 3. мај 1992.}}

Верзија на датум 4. јул 2015. у 09:23

Ејуп Ганић
Датум рођења(1946-03-03)3. март 1946.(78 год.)
Место рођењаСебечевоФНРЈ

Ејуп Ганић (Себечево, Нови Пазар, 3. март 1946) широј јавности у бившој Југославији познат је по томе што је био ратни члан муслиманског председништва Алије Изетбеговића када је почео рат у Сарајеву 1992. године.

Политичка каријера

Ганића је СДА при изборима за предсједништво кандидовала као Југословен,[1] и тиме омогућио прегласавање над Србима у тадашњем седмочланом предсједништву. Седми члан требало је да буде представник националних мањина, и за разлику од предлога СДС-а да то буде кандидат јеврејске националности, на овај начин извршена је својеврсна превара и тиме је СДА остварила премоћ у телу у коме је био предвиђен паритет.[2]

Након што су представници Срба због раста националних нетрпељивости напустили заједничке републичке институције у Сарајеву, Ејуп Ганић је као замјеник Алије Изетбеговића лично руководио преговорима о изласку ЈНА из дијелова града под контролом муслимана. Након гаранција о безбједном изласку које је дао Ејуп Ганић, колона ЈНА је wнападнута при чему је убијено 42, рањено 73 а заробљено 215 војника и официра ЈНА. Ovaj broj žrtava je malo verovatan , jer je sam komandant kolone JNA, general Milutin Kukanjac opovrgao tvrdnje i rekao da se radi o samo 8 žrtava.[3]


Оптужница за ратни злочин

Министарство унутрашњих послова Србије расписало је због ратног злочина потјерницу Интерпола за 19 лица осумњичених за напад на Дом ЈНА, војну болницу у Сарајеву, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године, међу којима је и тадашњи члан крњег (које су Срби претходно напустили) Предсједништва Републике БиХ Ејуп Ганић. Ганићу се на терет ставља ратни злочин против рањеника и болесника, противправно убијање и рањавање непријатеља и употреба недозвољених средстава борбе.[4] Осим овога ратног злочина, Ганићу се приписује и знање о постојању многобројних логора за Србе на простору Сарајева под контролом муслимана када је он био на власти.

Хапшење

Ганић је 1. марта 2010. ухапшен на аеродрому у Лондону по захтјеву Србије због сумње да је учествовао у нападу на касарну и болницу у Сарајеву и војну колону у Добровољачкој улици у Сарајеву у мају 1992. године, када је убијено 42, рањено 73 а заробљено 215 војника и официра ЈНА.[5][3] Ејуп Ганић је био затворен у лондонском затвору Вондсворт до 11. марта 2010. када је пуштен на условну слободу без права на посједовање пасоша за путовање, ограниченог кретања и уз кауцију од 300.000 фунти до коначне одлуке о екстрадицији. За условно пуштање Ејупа Ганића на слободу је одговорно лобирање муслиманског политичара Хариса Силајџића који је заједно са Ганићем оптужен за ратне злочине у Добровољачкој улици.

Држављанство

Оптужени за ратне злочиње Ејуп Ганић је по рођењу држављанин Републике Србије. Захтјев за упис у књигу држављана Федерације БиХ је поднио тек 8. маја 1998. године, тако да је у вријеме почињеног ратног злочина у Добровољачкој улици и његовог обављања функције у Сарајеву, био једино држављанин Републике Србије, односно страни држављанин у Сарајеву.[6] Међутим, по изјавама Дамира Арнаута, члана Ганићевог правног тима, Ганић сматра да нема србијанско држављанство, и тврди да после распада СФРЈ није узео ниједан документ из Србије.[7]

Образовање

Дипломирао и магистирао на београдском универзитету где је и радио као истраживач. Докторирао је на Технолошком институту у Бостону, САД. Радио као самостални истраживач у Институту за хемију, технологију и металургију у Београду, асистент-истраживач на Massachusetts Institute of Technology (MIT) у Кембриџу, САД, старији истраживач на Union Cambridge Corporation-Linde Division, у Њујорку, САД, доцент на универзитетима у Њујорку и Чикагу, ванредни професор на University of Illinois у Чикагу, директор УНИС-института, гостујући професор Универзитета Ломоносов Русија.

Објављени радови

Објавио је преко 100 научних и стручних радова, међу којима су "Handbook of Heat Transfer Fundamentals", "Experimental Heat Transfer", "Engineering Turbulence Modelling and Measurements". Добитник награде "Веселин Маслеша".

Јавна осуда за говор мржње

Независно удружење новинара Републике Српске и медији Републике Српске су осудили Ејупа Ганића за говор мржње и вербални напад на новинарку из Републике Српске 6. марта 2011. поводом хапшења Јована Дивјака због учешћа у масакру у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992.[8][9]

Види још

Референце

Спољашње везе