Тарту — разлика између измена

Координате: 58° 23′ 00″ С; 26° 43′ 00″ И / 58.383333° С; 26.716667° И / 58.383333; 26.716667
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 41: Ред 41:
Од [[13. век]]а град припада трговачком удружењу [[Ханза]]. Тарту је био посредник у трговини између [[Ханза|Ханзе]] и [[Русија|руских]] градова [[Псков]]а и [[Велики Новгород|Новгорода]]. У ово време град добија [[Немци|немачки]] карактер, који ће носити све до средине [[19. век]]а. У [[16. век]]у град преузимају [[Литванци]], а каније [[Швеђани]].
Од [[13. век]]а град припада трговачком удружењу [[Ханза]]. Тарту је био посредник у трговини између [[Ханза|Ханзе]] и [[Русија|руских]] градова [[Псков]]а и [[Велики Новгород|Новгорода]]. У ово време град добија [[Немци|немачки]] карактер, који ће носити све до средине [[19. век]]а. У [[16. век]]у град преузимају [[Литванци]], а каније [[Швеђани]].


[[Руско царство]] преузима цео простор данашње [[Естонија|Естоније]] заједно са Тартуом [[1721|1721.]] године. Већи део града је уништио пожар [[1775|1775.]] године, тако да данас најлепше грађевине потичу из [[18. век|18.]] и нарочито [[19. век]]а. Између [[1893|1893.]] и [[1918|1918.]] године град се званично звао Јурјев, а [[Естонски језик|естонска]] и [[Немачки језик|немачка]] имена су била делом забрањена. Ово име се није укоренило ни у [[Руски језик|руском језику]].
[[Руско царство]] преузима цео простор данашње [[Естонија|Естоније]] заједно са Тартуом [[1721]]. године. Већи део града је уништио пожар [[1775]]. године, тако да данас најлепше грађевине потичу из [[18. век|18.]] и нарочито [[19. век]]а. Између [[1893]]. и [[1918]]. године град се званично звао Јурјев, а [[Естонски језик|естонска]] и [[Немачки језик|немачка]] имена су била делом забрањена. Ово име се није укоренило ни у [[Руски језик|руском језику]].


[[1919|1919.]] године Тарту је постао део независне [[Естонија|Естоније]], да би [[1940|1940.]] године био прикључен [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-у у оквиру [[Естонска република|Естонске републике]]. Када се [[Естонија]] поново осамосталила [[1991|1991.]] година град се поново нашао у њеним границама.
[[1919]]. године Тарту је постао део независне [[Естонија|Естоније]], да би [[1940]]. године био прикључен [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-у у оквиру [[Естонска република|Естонске републике]]. Када се [[Естонија]] поново осамосталила [[1991]]. година град се поново нашао у њеним границама.


== Становништво ==
== Становништво ==
По подацима из [[2010|2010.]] године у Тартуу живи 103.284 становника. Последњих пар година градско становништво поново расте након дводеценијског опадања (1990. г. - преко 115 хиљ. ст.).
По подацима из [[2010]]. године у Тартуу живи 103.284 становника. Последњих пар година градско становништво поново расте након дводеценијског опадања (1990. г. - преко 115 хиљ. ст.).


'''Етнички састав''': Током [[20. век]]а становништво Тартуа из корена се променило по свом етничком саставу. На почетку века већина су били [[Немци]] (тзв. [[Балтички Немци]]) са мањинским [[Руси]]ма, [[Естонци]]ма и [[Јевреји]]ма. [[Немци]] су се масовно иселили у матицу после [[Први светски рат|Првог светског рата]], док је број [[Руси|Руса]] такође опао са [[Естонија|естонском]] независношћу [[1919|1919.]] године, па поново растао у време [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-а. Са новим осамостаљењем [[Естонија|Естоније]] [[1991|1991.]] удео [[Руси|Руса]] и других народа бившег [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-а поново је почео опадати.
'''Етнички састав''': Током [[20. век]]а становништво Тартуа из корена се променило по свом етничком саставу. На почетку века већина су били [[Немци]] (тзв. [[Балтички Немци]]) са мањинским [[Руси]]ма, [[Естонци]]ма и [[Јевреји]]ма. [[Немци]] су се масовно иселили у матицу после [[Први светски рат|Првог светског рата]], док је број [[Руси|Руса]] такође опао са [[Естонија|естонском]] независношћу [[1919]]. године, па поново растао у време [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-а. Са новим осамостаљењем [[Естонија|Естоније]] [[1991]]. удео [[Руси|Руса]] и других народа бившег [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-а поново је почео опадати.


Данашњи етнички састав (2008.)је:
Данашњи етнички састав (2008.)је:
Ред 58: Ред 58:


== Образовање ==
== Образовање ==
Данас је Тарту псоебно познат по најважнијем универзитету у држави. [[Универзитет у Тартуу]] је [[1632]]. године основао [[Шведска|шведски]] краљ [[Густаф II Адолф Шведски|Густав II Адолф]], да би га [[1802|1802.]] године обновио [[Русија|руски]] цар [[Александар I Павлович|Александар I]], уз подршку локалних [[Балтички Немци|балтичких Немаца]], као универзитет на [[немачки језик|немачком језику]]. У задњим деценијама [[Руска Империја|Руске Империје]] универзитет је добио [[Руски језик|руски]] карактер.
Данас је Тарту псоебно познат по најважнијем универзитету у држави. [[Универзитет у Тартуу]] је [[1632]]. године основао [[Шведска|шведски]] краљ [[Густаф II Адолф Шведски|Густав II Адолф]], да би га [[1802]]. године обновио [[Русија|руски]] цар [[Александар I Павлович|Александар I]], уз подршку локалних [[Балтички Немци|балтичких Немаца]], као универзитет на [[немачки језик|немачком језику]]. У задњим деценијама [[Руска Империја|Руске Империје]] универзитет је добио [[Руски језик|руски]] карактер.


== Слике градских грађевина ==
== Слике градских грађевина ==

Верзија на датум 27. јул 2015. у 05:29

Тарту
Tartu
Поглед на старо јзегро Тартуа
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Естонија
ОкругТарту
ОпштинаТарту
Основан1030.
Становништво
Становништво‍
 — 103.284
 — густина2.661,96 ст./km2
Географске карактеристике
Координате58° 23′ 00″ С; 26° 43′ 00″ И / 58.383333° С; 26.716667° И / 58.383333; 26.716667
Временска зонаЕЕТ (UTC+2) EEST (UTC+3)
Апс. висина44 m
Површина38,8 km2
Тарту на карти Естоније
Тарту
Тарту
Тарту на карти Естоније
Остали подаци
ГрадоначелникУрмас Крузе
Веб-сајт
tartu.ee

Тарту (естон. Tartu историјско немачко име Dorpat, од првобитног имена Tarbatu, рус. Юрьев, Дерпт) је други по величини град у Естонији, после главног града Талина. Тарту је и седиште истоименог округа Тарту.

Тарту је познат као културна и универзитетска престоница Естоније, чији је универзитет основан далеке 1632. године.

Природни услови

Тарту налази у југоисточном делу Естоније. Град је удаљен 186 km југоисточно од главног града Талина. Град истовремено спада и у најисточније веће градове унутар Европске уније.

Рељеф: Град Тарту је смештен у равничарском подручју, на приближно 45 метара надморске висине. Само језгро града образовало се око омањег брега изнад реке Емајоги.

Клима: У Тартуу влада нешто оштрији облик континенталне климе. Град спада у хладније у Естонији.

Воде: Река Емајоги протиче кроз град и дели га на већи, западни и мањи, источни део града.

Историја

Датотека:Suudlevad-tudengid.jpg
Трг у старом Тартуу са фонтаном заљубљених студената
Раекоја трг, главно састајалиште у граду

Први помен насеља на данашњем месту везује се за средњовековне руске хронике из раног 11. века. У 12. веку тадашње руско место Јурјев је било највеће у датом окружењу.

Од 13. века град припада трговачком удружењу Ханза. Тарту је био посредник у трговини између Ханзе и руских градова Пскова и Новгорода. У ово време град добија немачки карактер, који ће носити све до средине 19. века. У 16. веку град преузимају Литванци, а каније Швеђани.

Руско царство преузима цео простор данашње Естоније заједно са Тартуом 1721. године. Већи део града је уништио пожар 1775. године, тако да данас најлепше грађевине потичу из 18. и нарочито 19. века. Између 1893. и 1918. године град се званично звао Јурјев, а естонска и немачка имена су била делом забрањена. Ово име се није укоренило ни у руском језику.

1919. године Тарту је постао део независне Естоније, да би 1940. године био прикључен СССР-у у оквиру Естонске републике. Када се Естонија поново осамосталила 1991. година град се поново нашао у њеним границама.

Становништво

По подацима из 2010. године у Тартуу живи 103.284 становника. Последњих пар година градско становништво поново расте након дводеценијског опадања (1990. г. - преко 115 хиљ. ст.).

Етнички састав: Током 20. века становништво Тартуа из корена се променило по свом етничком саставу. На почетку века већина су били Немци (тзв. Балтички Немци) са мањинским Русима, Естонцима и Јеврејима. Немци су се масовно иселили у матицу после Првог светског рата, док је број Руса такође опао са естонском независношћу 1919. године, па поново растао у време СССР-а. Са новим осамостаљењем Естоније 1991. удео Руса и других народа бившег СССР-а поново је почео опадати.

Данашњи етнички састав (2008.)је:

Образовање

Данас је Тарту псоебно познат по најважнијем универзитету у држави. Универзитет у Тартуу је 1632. године основао шведски краљ Густав II Адолф, да би га 1802. године обновио руски цар Александар I, уз подршку локалних балтичких Немаца, као универзитет на немачком језику. У задњим деценијама Руске Империје универзитет је добио руски карактер.

Слике градских грађевина

  • Градска кућа Тартуа
    Градска кућа Тартуа
  • Јани црква лутеранског обреда
    Јани црква лутеранског обреда
  • Универзитет у Тартуу
    Универзитет у Тартуу
  • Руска православна Црква св. Ђорђа
    Руска православна Црква св. Ђорђа

Спољашње везе

Тарту на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тарту&oldid=11148733”