Школа средњег пута — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 22. август 2015. у 14:49

Мадхјамика (санск. माघ्यमक) је школа будистичке филозофије коју је утемељио Нагарђуна (око 150. године) и чије средишње учење представља испразност (шуњата) свих емпиријских појмова, као што је дхама, или пет састојака егзистенције које заступа теравада. Збога фирмације принципа шуње школа мадхјамике је позната и као шуњавада.^[1]

Шуњата

Схватање о шуњати се среће већ у литератури прађна-парамите. Нагарђуна је то схватање преформулисао поставивши темеље новој школи будистичке филозофије.

Критика коју је ова школа усмерила против тераваде односила се на недоследност абхидхаминог метода анализе појмова. Иако је одбацивао представу о стварном, вечно постојећем сопству и рашчлањивао људску јединку на гомила, а гомила на дарме, овај метод се ипак зауставио код дарми, потврђујући њихово постојање. Према мадхјамики ради се о произвољном застоју у аналитичком методу; и дарме су појмови који се морају схватити само као привремене станке у аналитичком процесу. По мадхјамики, ни дарме не поседују реалност пошто је она истински празна (шуња) од свих појмовних конструкција. Дарме немају засебну природу као што се то тврди у теравади - њу поседује само апсолут. Мадхјамика је на тај начин представљала доктрину о апсолутном које се може остварити само кроз прађну, тј. мудрост.^[1]

Средњи пут

Школа мадхјамике је сматрала да се ово схватање налази између доктрине која потврђује сопство (атман), и теравадинске доктрине која одбацује сопство (анатман); отуда назив „средњи пут“ (мадхјамика даршана), по коме је ова школа постала позната. Тај назив, пак, изгледа није користио сам Нагарђуна, а ни његов савременик Арјадева.^[1]

Развој школе

Након што су Нагарђуна и Арјадева формулисали средишњи принцип мадхјамике, уследила су три развојна ступња, и то:

раздвајање у две школе, прасангику, коју је представљао Будхапалита, и сватантрику, коју је заступао Бхававивека;
потом, у раном VII веку Ћандракиртијево поновно афирмисање истрајније прасангике или метода "reductio ad absurdum" као норме за мадхјамику, и
на крају стапање мадхјамике са школом јогачаре, које су обавили Шантараксита и Камалашила^[2]

Овај облик мадхјамике постао је преовлађујућа филозофија у тибетанском будизму.

Извори

^ ^а ^б ^в Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
^ T. R. V. Murti, The Central Philosophy of Buddhism, 1955.

Види још

[autogenerated1-1] а ^б ^в Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.

[2] T. R. V. Murti, The Central Philosophy of Buddhism, 1955.

[1]

[2]

@@ Ред 4: / Ред 4: @@
 == Шуњата ==
 {{маин|Шуњата}}
-Схватање о шуњати се среће већ у литератури прађна-парамите. [[Нагарђуна]] је то схватање преформулисао поставивши темеље новој школи будистичке филозофије. Критика коју је ова [[махајана|махајанска]] школа усмерила против тераваде односила се на недоследност [[будистичка терминологија|абхидхаминог]] метода анализе појмова. Иако је одбацивао представу о стварном, вечно постојећем сопству и рашчлањивао људску јединку на [[кханда|гомила]], а гомила на [[дарма|дарме]], овај метод се ипак зауставио код дарми, потврђујући њихово постојање. Према мадхјамики ради се о произвољном застоју у аналитичком методу; и дарме су појмови који се морају схватити само као привремене станке у аналитичком процесу. По мадхјамики, ни [[дарма|дарме]] не поседују реалност пошто је она истински празна (''шуња'') од свих појмовних конструкција. Дарме немају засебну природу као што се то тврди у теравади - њу поседује само апсолут. Мадхјамика је на тај начин представљала доктрину о апсолутном које се може остварити само кроз [[Prađna|прађну]], тј. [[Mudrost u budizmu|мудрост]].<ref name=autogenerated1 />
+Схватање о шуњати се среће већ у литератури [[прађна-парамита|прађна-парамите]]. [[Нагарђуна]] је то схватање преформулисао поставивши темеље новој школи будистичке филозофије.
+Критика коју је ова школа усмерила против [[Теравада|тераваде]] односила се на недоследност [[будистичка терминологија|абхидхаминог]] метода анализе појмова. Иако је одбацивао представу о стварном, вечно постојећем сопству и рашчлањивао људску јединку на [[кханда|гомила]], а гомила на [[дарма|дарме]], овај метод се ипак зауставио код дарми, потврђујући њихово постојање. Према мадхјамики ради се о произвољном застоју у аналитичком методу; и дарме су појмови који се морају схватити само као привремене станке у аналитичком процесу. По мадхјамики, ни [[дарма|дарме]] не поседују реалност пошто је она истински празна (''шуња'') од свих појмовних конструкција. Дарме немају засебну природу као што се то тврди у теравади - њу поседује само апсолут. Мадхјамика је на тај начин представљала доктрину о апсолутном које се може остварити само кроз [[Prađna|прађну]], тј. [[Mudrost u budizmu|мудрост]].<ref name=autogenerated1 />
 == Средњи пут ==