Српско војничко гробље у Јиндриховицама — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
'''Спомен-костурница Јиндриховице''' (Маузолеј) ({{јез-чеш|Jindřichovice}}) и '''српско војничко гробље''', је место мучења и страдања српских заробљеника за време [[Први светски рат|Првог светског рата]], за време [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. Налази се у данашњој [[Чешка|Чешкој Републици]] близу границе са Немачком, у малом месту [[Јиндриховице (Соколов)|Јиндриховице]] удаљеном око 25 километара од чувене бање [[Карлове Вари]] и у близини некадашњег [[Логор Јиндриховице|логора Јиндриховице]]. |
'''Спомен-костурница Јиндриховице''' (Маузолеј) ({{јез-чеш|Jindřichovice}}) и '''српско војничко гробље''', је место мучења и страдања српских заробљеника за време [[Први светски рат|Првог светског рата]], за време [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. Налази се у данашњој [[Чешка|Чешкој Републици]] близу границе са Немачком, у малом месту [[Јиндриховице (Соколов)|Јиндриховице]] удаљеном око 25 километара од чувене бање [[Карлове Вари]] и у близини некадашњег [[Логор Јиндриховице|логора Јиндриховице]]. |
||
Српко војничко гробље у Јиндриховицама је |
Српко војничко гробље у Јиндриховицама је највеће српско војничко гробље. |
||
== Концентрациони логор Јиндриховице == |
== Концентрациони логор Јиндриховице == |
||
Верзија на датум 19. децембар 2015. у 21:51
Спомен-костурница Јиндриховице (Маузолеј) (чеш. Jindřichovice) и српско војничко гробље, је место мучења и страдања српских заробљеника за време Првог светског рата, за време Аустроугарске. Налази се у данашњој Чешкој Републици близу границе са Немачком, у малом месту Јиндриховице удаљеном око 25 километара од чувене бање Карлове Вари и у близини некадашњег логора Јиндриховице.
Српко војничко гробље у Јиндриховицама је највеће српско војничко гробље.
Концентрациони логор Јиндриховице
У Јиндриховицама је за време Првог светског рата, од 1915. до 1918. године, налазио највећи концентрациони логор на територији Аустроугарске, Логор Јиндриховице кроз који је прошло око 40.000 заробљеника. Робијали су Италијани, Руси, Литванци, Румуни, а највише је било заробљених Срба, како војника, тако и цивилног народа, који је аустроугарска војска купила у походу по Србији и железницом доводила у логор. Заробљеника је било из свих крајева Србије, а највише из Шумадије и Ваљевског краја. Логораши су били принуђени да у тешким условима раде, градили су резервоар за воду у логору, радили у каменолому, правили путеве и мостове, градили хемијску фабрику у Соколовцу, граду удаљеном око 30 км у који су одлазили и враћали се пешице сваког дана. Логор је био посебан, јер нико од логораша није био убијен, али су услови у логору били тешки, хладноћа и зараза су харали, дневно је умирало око 40 људи. Сваког дана у 15 часова тужна поворка са умрлима је ишла до оближње заједничке гробнице, у којој су полагана тела умрлих свих узраста од деце до стараца.
Маузолеј (спомен-костурница)
По завршетку рата, Томаш Герик Масарик, тадашњи председник Чехословачке, који је био велики пријатељ краља Александра, поклонио је југословенској држави територију где су страдали логораши да би саградили спомен-костурницу. У Маузолеју (спомен-костурници, 50° 16′ 43.9″ N 12° 36′ 7″ E / 50.278861° С; 12.60194° И), који је подигнут 1931. године, смештени су посмртни остаци 7100 српских заробљеника и 189 руских војника.
Земни остаци српских и руских ратника који су умрли у овом логору налазе се у капели у исто толико дрвених ковчежића који су нумерисани бројевима. Њих је сакупио и сместио у крипти костурнице свештеник и потом чувар овог светог места Миливој Црвчанин, који је, заједно са тадашњим чешким конзулом у Краљевини Југославији Владимиром Хребиком учествовао „трудом и средствима“ у подизању овог меморијалног здања, како пише на мермерној плочи која је постављена о десетогодишњици владавине краља Александра Карађорђевића.
Спомен костурница је подигнута по пројекту архитекте професора инжењера Владимира Брандта, док је спомен капела у унутрашњости костурнице дело архитекте Јосефа Косталка. Овај споменик српском страдању у аустроугарском логору налази се у парку, на брегу изнад места Јиндриховице, који је данас запуштен, а и костурница није у најбољем стању, пошто прокишњава.
- На око 5 км од Маузолеја у једној шуми се налази и војничко гробље (50° 17′ 44.7″ N 12° 35′ 46.9″ E / 50.295750° С; 12.596361° И) са око 1600 српских гробова, које је пре више од једне деценије сасвим случајно открио наш земљак Дејан Ранђеловић из Тимочке крајине, који са породицом живи у Карловим Варима. Ранђеловић објашњава : “– Берући печурке у тој шуми, наишао сам на камен, сав зарастао у траву, на коме је, на српском језику, јасно писало: Овде почива Глишовић из Чачка!”
- Посмртни остаци 88 српских војника који 1918-1919. су умрли у Холандији су смештени у металне сандуке и 1938. транспортовани су преко Немачке у маузолеја, што је и постало њихово последње место починка[1].
Брига о спомен-костурници и српском гробљу
До Другог светског рата о спомен обележју је бринула влада краљевине Југославије, последњу Литургију пре дуже паузе је служио Владика Нишки Доситеј, кога су усташе убиле у Јасеновцу. 1994. је југословенска амбасада у Прагу, уз ангажовање и господина Дејана Ранђеловића, покренута је иницијатива о реконструкцији, али нажалост до данашњих дана се није одмакло у обнови Маузолеја и српског гробља. Последњих година, делегација наше Амбасаде полаже сваке године венац, и служи се литургија.
2009. године на Видовданском комеморативном скупу у Јиндриховицама, поред поменутог казивања српског амбасадора у Прагу Владимира Вереша, бројним присутним српским и руским грађанима и свештеницима, након литургије, коју је водио уз асистенцију српско-православног свештеника у Чешкој Срђана Јаблановића, обратио се архиепископ Чешких земаља и Словачке, владика Христифор. Иначе, архиепископ Христифор посетио је низ српских манастира на Косову и Метохији у време њиховог највећег разарања, и касније је у Чешкој сведочио о страдању . 2010. године на Видовдан , поред присуства српског Амбасадора и челника руског конзулата у карловим Варима, Богослужбу су водили српски и руски црквени великодостојници, архимандрит Сергеј игуман Онуфрије и прашки парох протојереј Срђан Јаблановић. Пред великим бројем наших и руских грађана, на литургији је певао новосадски мушки хор „Академац“.
Брига српске дијаспоре
Велика је несебичност и упорност господина Ранђеловића који је годинама финансирао и одржавао споменички комплекс у складу са својим могућностима. Ранђеловић је и председник православне омладине у Чешкој, која је више пута чистила и одржавала спомен-костурницу Јандриховице. На иницијативу неколико Срба основано је удружење „Видовдан“ које има за циљ обнављање и одржавање српских гробаља на територији Чешке. Потребно је решавање проблема у вези Српског гробља удаљеног 5 км од Маузолеја , односно решавање имовинских проблема, као и градња цркве(која је постојала) или манастира , и обнова и оживљавање целог споменичког комплекса који је од изузетног значаја.
- Неопходно је ангажовање и помоћ Републике Србије и наше Амбасаде у Прагу, ради решавања нагомиланих проблема и обнове овог изузетног споменичког комплекса , великог српског стратишта.