Љубиша Савић Маузер — разлика између измена
→Биографија: Додат садржај ознаке: уклањање референцираног садржаја мобилна измена мобилно веб-уређивање |
→Биографија: Исправљене типографске грешке ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
| Ред 25: | Ред 25: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Љубиша Савић Маузер рођен је 11. августа 1958. године у Бијељини од оца |
Љубиша Савић Маузер рођен је 11. августа 1958. године у Бијељини од оца Ђорђа и мајке Анке. Одрастао је у патријахалној породици уз родитеље и старијег брата. Завршио је средњу машинско-техничку школе у Бијељини, а потом је дипломирао на Вишој школи за социјалне раднике, 1982. године. Ванредно је студирао Педагошки факултет. Био је запослен у Центру за социјални рад у Бијељини. Паралелно је обављао дужност секретара Удружења глувих и наглувих лица регије Бијељина и био њихов омиљени члан. Краћи период обављао је дужност директора Општинског фонда за социјалну и дјечију заштиту. Послове је обављао са лакоћом јер је био посвећен том позиву са увјерењем да човјек вриједи онолико колико може да помогне и пружи другима. Био је дружељубив, духовит и забаван, уливао је сигурност и повјерење. |
||
Брачну заједницу Љубиша је засновао са колегиницом са факултета 1981. године. Супруга и два сина живе данас у Бијељини. Био је привржен својој породици, његовао је искрену, другарску и здраву породичну климу. Волио је риболов, стони тенис и кошарку. Слободно вријеме проводио је у својој радионици у породичној кући, гдје се из хобија бавио обрадом метала и дрвета. Много је читао и временом успио да стекне импозантан број књижевних дјела домаће и стране литературе. Слушао је рок музику, домаћу и страну из периода седамдесетих година. Био је страствени шахиста и један од оснивача шаховског клуба у Бијељини који је касније добио назив „Пантери“. |
Брачну заједницу Љубиша је засновао са колегиницом са факултета 1981. године. Супруга и два сина живе данас у Бијељини. Био је привржен својој породици, његовао је искрену, другарску и здраву породичну климу. Волио је риболов, стони тенис и кошарку. Слободно вријеме проводио је у својој радионици у породичној кући, гдје се из хобија бавио обрадом метала и дрвета. Много је читао и временом успио да стекне импозантан број књижевних дјела домаће и стране литературе. Слушао је рок музику, домаћу и страну из периода седамдесетих година. Био је страствени шахиста и један од оснивача шаховског клуба у Бијељини који је касније добио назив „Пантери“. |
||
Никад није био члан савеза комуниста. Био је то његов однос према „општим мјестима“. Политички је био неопредјељен и неактиван све до сусрета са мислима и ставовима Јована Рашковића који га је надахнуо и инспирисао да се бави политиком. Био је члан „Српског фонда солидарности“ и члан удружења Срба из БиХ у Србији. Велика је његова улога у оснивању Српске демократске странке на подручју Семберије и Мајевице. Био је одборник у првом вишестраначком сазиву Скупштине општине Бијељина. |
Никад није био члан савеза комуниста. Био је то његов однос према „општим мјестима“. Политички је био неопредјељен и неактиван све до сусрета са мислима и ставовима Јована Рашковића који га је надахнуо и инспирисао да се бави политиком. Био је члан „Српског фонда солидарности“ и члан удружења Срба из БиХ у Србији. Велика је његова улога у оснивању Српске демократске странке на подручју Семберије и Мајевице. Био је одборник у првом вишестраначком сазиву Скупштине општине Бијељина. |
||
Верзија на датум 26. јануар 2016. у 01:49
| Љубиша Савић | |
|---|---|
 Љубиша Савић Маузер | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. август 1958. |
| Место рођења | Ковачићи,  СФРЈ |
| Датум смрти | 7. јун 2000. (41 год.) |
| Место смрти | Бијељина,  Република Српска,  Босна и Херцеговина |
Љубиша Савић Маузер (село Ковачићи код Бијељине 11. август 1958 — Бијељина 7. јун 2000) је био командант српске специјалне бригаде „Гарда Пантери“, која је била једна од најелитнијих јединица Војске Републике Српске током рата у Босни и Херцеговини.
Биографија
Љубиша Савић Маузер рођен је 11. августа 1958. године у Бијељини од оца Ђорђа и мајке Анке. Одрастао је у патријахалној породици уз родитеље и старијег брата. Завршио је средњу машинско-техничку школе у Бијељини, а потом је дипломирао на Вишој школи за социјалне раднике, 1982. године. Ванредно је студирао Педагошки факултет. Био је запослен у Центру за социјални рад у Бијељини. Паралелно је обављао дужност секретара Удружења глувих и наглувих лица регије Бијељина и био њихов омиљени члан. Краћи период обављао је дужност директора Општинског фонда за социјалну и дјечију заштиту. Послове је обављао са лакоћом јер је био посвећен том позиву са увјерењем да човјек вриједи онолико колико може да помогне и пружи другима. Био је дружељубив, духовит и забаван, уливао је сигурност и повјерење. Брачну заједницу Љубиша је засновао са колегиницом са факултета 1981. године. Супруга и два сина живе данас у Бијељини. Био је привржен својој породици, његовао је искрену, другарску и здраву породичну климу. Волио је риболов, стони тенис и кошарку. Слободно вријеме проводио је у својој радионици у породичној кући, гдје се из хобија бавио обрадом метала и дрвета. Много је читао и временом успио да стекне импозантан број књижевних дјела домаће и стране литературе. Слушао је рок музику, домаћу и страну из периода седамдесетих година. Био је страствени шахиста и један од оснивача шаховског клуба у Бијељини који је касније добио назив „Пантери“. Никад није био члан савеза комуниста. Био је то његов однос према „општим мјестима“. Политички је био неопредјељен и неактиван све до сусрета са мислима и ставовима Јована Рашковића који га је надахнуо и инспирисао да се бави политиком. Био је члан „Српског фонда солидарности“ и члан удружења Срба из БиХ у Србији. Велика је његова улога у оснивању Српске демократске странке на подручју Семберије и Мајевице. Био је одборник у првом вишестраначком сазиву Скупштине општине Бијељина. Оснивач је Српскe националнe гардe у Бијељини која је касније прерасла у војну формацију Прва лака бијељинска пјешадијска бригада, у народу много познатија као „Гарда – Пантери“. Био је на челу јединице као њен командант у свим најзначајнијим ратним операцијама. Његова интелигенција, способност да брзо и смирено реагује у стресним ситуацијама и његов поглед на свијет на начин да је човјек основа свега, за кратко вријеме створили су команданта познатог међу официрима и омиљеног међу борцима. Као социјални радник и хуманиста у рат се укључио када је српски народ био најугроженији, а остаће запамћен по витешком понашању њега и његове јединице. Много пажње након рата је посвећивао размишљању како помоћи бившим борцима. Остаће упамћена једна од његових многобројних искрених реченица: „Када одузмемо од оних који су у рату узели све што нису имали и вратимо онима који су за отаџбину дали све што су имали, можемо рећи да имамо државу.“ Љубиша Савић је иницијатор и оснивач Демократске странке у Бијељини 1996. године, за коју је говорио да је самостална и аутентична. Чланови станке су били многи интелектуалци из Бијељине, његови пријатељи и саборци, људи од повјерења и угледа. У странци је обављао дужност предсједника Извршног одбора. Након првих послератних избора био је посланик у Народној скупштини Републике Српске. Тешке 1998. године, прихватио је дужност директора Управе полиције Републике Српске, позиције за коју се у то вријеме, није баш отимало. Говорио је да нема претензија да буде политичар и да обавља високе функције, али је био свјестан да неке послове тренутно треба да прихвати, јер живио је у времену које захтијевало велику одговорност и преданост, у времену које ће се памтити по великим стварима. Говорио је: „Кад будем задовољан државом у којој живим – са задовољством ћу пецати. Није уопште важно ко ће је тада уређивати и водити“. Размишљао је о будућим генерацијама и шта ће свако оставити иза себе за њих. Убијен је 7. јуна 2000. године у Бијељини. Његов убица је осуђен на 20 година затвора. Инспиратори и наручиоци убиства нису откривени.
