Пређи на садржај

Портал:Војна историја Срба

С Википедије, слободне енциклопедије
Војна историја Срба
Милош Обилић Стеван Синђелић Петар Мркоњић Војин Поповић „Војвода Вук” Живојин Мишић Драгутин Матић „Око Соколово” Драгутин Матић „Око Соколово” Вешање Стеве Филиповића 1942. Војна парада у Београду 2014.

Изабрана биографија

Стефан Војислав
Стефан Војислав

Стефан Војислав (према „Летопису Попа Дукљанина“ Доброслав) био је српски (словенски) кнез (архонт) Дукље из прве половине XI века, који је збацио византијску власт и успешним биткама, превасходно код Бара, одбранио њену независност. По њему се целокупна династија која је владала Дукљом током скоро два века и уздигла је на ранг краљевине, назива Војислављевићима. Војислав је збацио византијску власт и успео да се територијално прошири на област Драча, до реке Војуше, те овлада источном Травунијом. У том раздобљу, Војислав је истиснувши дотадашњег кнеза (архонта) у Рашкој, византијског владара Теофила Еротика, овладао и делом његових територија. За свеца заштитника узео је Светог Стефана.

Порекло Стефана Војислава, као и врста његове повезаности са претходним дукљанским кнезом Јованом Владимиром (око 990—1016), нису у потпуности разјашњени. Према „Летопису попа Дукљанина“, његов отац је био кнез Травуније и стриц Јована Владимира Драгимир, док му је мајка била ћерка жупана Рашке Љутомира. Извесне потврде овога, могу се наћи и код византијских хроничара, који Стефана Војислава називају Травуњанином Србином. Према Дукљанину Стефан Војислав се родио у Босни, где је провео детињство, а затим га је родбина васпитала у Дубровнику.

Да ли сте знали


Изабрана фотографија


[[Датотека:|x350px| ]]


Изабрани чланак

Немачки официр показује кога треба докрајчити.
Немачки официр показује кога треба докрајчити.

Крагујевачки октобар или Крагујевачки масакр представља масакр којег су над цивилним становништвом Крагујевца и околних села починиле јединице нацистичке Немачке 19, 20. и 21. октобра 1941. године. У овом злочину је страдало око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо деце старости између 8 и 15 година. Након Другог светског рата владало је мишљење да је страдало 7.000 цивила. Према подацима историчара и некадашњег кустоса музеја у Шумарицама Станише Бркића, тог дана је стрељано 2.796 лица.

Стрељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника након сукоба са припадницима партизанима и четницима на пола пута између Бара и Љуљака. Немачки командант Франц Беме 10. октобра је издао наредбу да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 људи, а за једног рањеног педесет. По тој рачуници као одмазду требало је убити 2.300 људи. Наредбу је донео командант 749. пука чије је седиште било у Краљеву мајор Ото Деш, а наредбу је проследио команданту 724. пука у Крагујевцу мајору Паулу Кенигу. Злочин су извршиле јединице I батаљона 724. пешадијског пука и III батаљона 749. пешадијског пука.

У спомен на жртве стрељања читав простор Шумарица је претворен у спомен-парк. Меморијални комплекс обухвата површину од 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине 7 километара који иде ка долинама Ердоглијског и Сушичког потока где су се стрељања и одвијала. У оквиру комплекса налази се 10 споменика.

Изабрана фотографија


Слика Косовка девојка, рад Уроша Предића из 1919.
Слика Косовка девојка, рад Уроша Предића из 1919.


Изабрана фотографија


Пеко Дапчевић и Владимир Жданов, у ослобођеном Београду, октобра 1944.
Пеко Дапчевић и Владимир Жданов, у ослобођеном Београду, октобра 1944.


Изабрани чланци

Сјајни чланци:

Властимир — Душан Јерковић — Ђоко Павићевић — Жарко Зрењанин — Живко Павловић — Живојин Мишић — Жикица Јовановић Шпанац — Јелена Ћетковић — Миладин Поповић — Младен Стојановић — Нада Димић — Петар Бојовић — Петар Лековић — Радомир Путник — Слободан Принцип Сељо — Степа Степановић — Стефан Лазаревић — Стефан Милутин — Стефан Немања

Историја Срба пре Немањића — Ослобођење Врања 1878. — Споменик палим Крајишницима — Споменик борцима Револуције — Српски војни санитет у албанској голготи — Шеста личка пролетерска дивизија

Добри чланци:

Бошко Палковљевић Пинки — Вељко Дугошевић — Вера Јоцић — Вукашин Мрњавчевић — Дринка Павловић — Иван Милутиновић — Коста Пећанац — Лепа Радић — Милан Тепић — Милосав Здравковић — Никола I Петровић Његош — Петар Гојниковић — Ратко Младић — Слободан Бајић Паја — Спасенија Цана Бабовић — Стефан Војислав — Урош I Вукановић — Цинцар Јанко Поповић

Београдска тврђава — Војводина у Народноослободилачкој борби — Војска Републике Српске — Масакр у Крагујевцу — Операција Стрела — Опсада Београда (1456) — Опсада Скадра (1912—1913) — Орден народног хероја — Спомен-гробље на Крушику — Спомен-парк Крагујевачки октобар — Српска војска Крајине — Церска битка

Галерија

Остали портали на Википедији на српском језику