Портал:Војна историја Срба

Добрoдошли на портал о

војној историји Срба

Чланак месеца

Битка на Делиграду је вођена између српске устаничке војске под командом Карађорђа и турске војске код Делиграда у септембру 1806.

Пошто је на Скупштини устаничких старешина у Смедереву крајем 1805. године, обзнањено да ће се устанак прошири на све суседне турске области и да се међу устанике примају избеглице из околних неослобођених области, почетком 1806. године, по Карађорђевом наређењу изграђено је устаничко утврђење ради одбране јужног моравског правца. Његовом изградњом руководио је капетан аустријске војске и фортификатор Вуча Жикић, који је претходно побегао из Срема и придружио се војсци Петра Добрињца. Делиградско утврђење налазило се на пола пута између Алексинца и Ражња, на улазу у Ђуниски теснац, између Дреновачког потока и Мораве, куда је пролазио Цариградски друм. Капетан Жикић је посао обавио на основу свог великог војничког знања, за веома кратко време, са братом Јованом и добровољцима из јужних српских крајава, који су се још увек налазили под турском влашћу. Добровољци и Жикић били су прва посада утврђења и његови браниоци. Жикић је међутим погинуо непосредно по завршетку изградње. После његове погибије, команду је преузео Петар Добрињац.

Даље

уреди

Слика месеца

Припадници Војске Србије на путу ка обали реке Саве у Шапцу током поплава које су задесиле Србију и регион у мају 2014. године.

Архива

уреди

Да ли знаш...

... да је прва савезничка победа у Првом светском рату победа српске војске у Церској бици.
... да је Топлички устанак био једини устанак у некој окупираној држави током целог Првог светског рата.
... да је Битка на Мишару једна од највећих победа српских устаника за време Првог српског устанка.
... да је сеча кнезова непосредни повод избијања Првог српског устанка.
... да је Мајским превратом прекинута владавина породице Обреновић.
... да је Краљевина Србија међу првих петнаест земаља које су створиле и међу првих пет које су употребиле ратно ваздухопловство.
... да је први оборени авион са земље у историји ратног ваздухопловства оборио Радоје Љутовац 30. септембра 1915. у околини Крагујевца.
... да је први српски пилот који је погинуо на борбеном задатку Михајло Петровић.
... да је стелт авион Ф-117А први пут оборен изнад Србије 27. марта 1999.
... да је кнез Александар Карађорђевић основао прву тополивницу у Србији 15. октобра 1853.

уреди

Потребни чланци

Уколико желите да учествујете у писању нових и проширивању постојећих чланака везаних за војну историју Срба позивамо вас да приступите Тиму за војну историју Срба и да заједно са осталим члановима учесвујете у разрађивању плана рада тима.

уреди

Биографија

Павле Јуришић – Штурм (нем. Paulus Sturm, срп. Паул Штурм; Герлиц, 10/22. август 1848 — Београд, 13. јануар 1922) је био српски, a касније и југословенски генерал.

По пореклу је био Лужички Србин. Академију је похађао у Вроцлаву и Нансију. У Француско-пруском рату је био водник на страни Краљевине Пруске. Дошавши у Србију, променио је име у Павле Јуришић и додао своје бивше презиме Штурм као надимак. Узео је учешћа у српско-турским ратовима као поручник, да би био одликован и унапређен у чин капетана. Учествовао је и у бици на Сливници током Српско-бугарског рата. После тог рата је више пута премештан да би био пензионисан августа 1900. године. У службу је враћен годину дана касније.

Због свог пријатељства са краљем Петром I именован је првим ађутантом и пратио га је на свим његовим путовањима. У Првом балканском рату је био командант Дринске дивизије првог позива и са њом је учествовао у Кумановској бици, после које је добио чин генерала. У Првом светском рату је постао командант Треће српске армије и њоме је командовао у Церској и Колубарској бици, где је значајно допринела победи. Током Тројне офанзиве на Србију његова армија је бранила одступницу целокупној српској војсци током њеног повлачења. Штурм је наредне три године провео на Крфу, а затим и на Солунском фронту где се је упознао са новим начином ратовања и употребом авијације. После пробијања Солунског фронта његова армија је учествовала у бици на Кајмакчалану, где је имала бројне жртве. После ове битке Штурм је смењен, а у октобру 1916. је послат да командује Добровољачким корпусом у Русији. Да би се почетком 1917. преко Јапана вратио опет у Солун. Постављен је на дужност канцелара Краљевских ордена и тај посао је обављао до пензионисања.

Одликован је Орденом Карађорђеве звезде, Орденом Белог орла и савезничким одликовањима међу којима се истичу Орден Италијанске круне, Орден Светог Ђорђа, Орден Белгијске круне, Орден Легије части и Орден Светог Михајла и Светог Ђорђа а највреднији орден био му је Орден Пауловниа цвећа на великом крсту којим га је лично одликовао Јапански цар. Такође је био носилац Ордена Гвозденог крста, Орден Светог Леополда и Орден Менџидије, ордења које су му доделиле будуће Централне силе. Уврштен је у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје али није унапређен у чин војводе.

Даље, Архива

уреди