Коста Николић — разлика између измена
| Ред 22: | Ред 22: | ||
Косту Николића критичари оптужују да својим радом промовише „академски [[историјски ревизионизам]]“ којим рехабилитује [[квислинг|квинслишке]] покрете и негативно се изјашњава о [[народноослободилачка војска Југославије|партизанском покрету]]. Заједно са [[Бојан Димитријевић (историчар)|Бојаном Димитријевићем]] је објавио књигу ''Ђенерал Михаиловић'' у издању издавачке куће Српска реч, блиске [[Српски покрет обнове|Српском покрету обнове]]. Књига је обиловала антикомунистичким стереотипима и неутемељеним чињеницама.{{sfn|Радановић|2011|p=268-269}} |
Косту Николића критичари оптужују да својим радом промовише „академски [[историјски ревизионизам]]“ којим рехабилитује [[квислинг|квинслишке]] покрете и негативно се изјашњава о [[народноослободилачка војска Југославије|партизанском покрету]]. Заједно са [[Бојан Димитријевић (историчар)|Бојаном Димитријевићем]] је објавио књигу ''Ђенерал Михаиловић'' у издању издавачке куће Српска реч, блиске [[Српски покрет обнове|Српском покрету обнове]]. Књига је обиловала антикомунистичким стереотипима и неутемељеним чињеницама.{{sfn|Радановић|2011|p=268-269}} |
||
Николић је после [[Демонстрације 5. октобра 2000.|петооктобарских промена]] постао близак [[Демократска странка (Србија)|Демократској странци]]. Био је ангажован да напише нови уџбеник историје за завршне разреде гимназије. Књига је даље пратила Николићев антикомунистички став, док је рехабилитовала четнике и квислинге окупљене око [[Милан Недић|Милана Недића]]. Књига је помињала да су партизани за собом „остављали пасја гробља“, док су четнички и недићевски злочини умањивани. Тако је на пример написано да је најтежа казна коју су четници користили било шамарање, и потпуно су игнорисане [[црне тројке]], четнички масакри над партизанским симпатизерима и несрпским становништвом, учешће квислинга у уништењу јеврејског становништва и [[Бањички логор]]). Књига је представила [[Мартовски преговори|Мартовске преговоре]] као пример немачко-партизанске завере против четника и западних Савезника, док је правдала четничку колаборацију са [[Краљевина Италија|Италијанима]] и прећуткивала колаборацију са [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] и [[Трећи рајх|Трећим рајхом]], не помињући [[састанак у Дивцима]] и [[Споразуми о сарадњи четника са НДХ|споразуме четника са НДХ]]. Биографије [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]] и Милана Недића су приказане позитивно, док је [[Јосип Броз Тито]] представљен као агент [[Коминтерна|Коминтерне]].{{sfn|Радановић|2011|pp=269-271}} |
|||
Николић је позван као вештак у процесу рехабилитације Аћимовићевих жандарма [[Богдан Лончар|Богдана Лончара]] и Миленка Браковића убијених у [[Бела Црква (Крупањ)|Белој Цркви]] 7. јула 1941. и подржао њихову рехабилитацију истичући да је њихово убиство било из политичких и идеолошких разлога, иако су убијени тек пошто су први отворили ватру на партизане. |
Николић је позван као вештак у процесу рехабилитације Аћимовићевих жандарма [[Богдан Лончар|Богдана Лончара]] и Миленка Браковића убијених у [[Бела Црква (Крупањ)|Белој Цркви]] 7. јула 1941. и подржао њихову рехабилитацију истичући да је њихово убиство било из политичких и идеолошких разлога, иако су убијени тек пошто су први отворили ватру на партизане. |
||
Верзија на датум 20. фебруар 2016. у 06:09
Коста Николић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1963. |
| Место рођења | СФРЈ |
Коста Николић (1963) је српски историчар.
Биографија
Коста Николић је рођен 1963. године. Он је Научни сарадник Института за савремену историју у Београду. Истраживачки се бави историјом комунистичког покрета у Краљевини Југославији и историјом српског народа у Другом свјетском рату. Докторирао је 15. јуна 1999. године на Филозофском факултету у Београду.[1]
Косту Николића критичари оптужују да својим радом промовише „академски историјски ревизионизам“ којим рехабилитује квинслишке покрете и негативно се изјашњава о партизанском покрету. Заједно са Бојаном Димитријевићем је објавио књигу Ђенерал Михаиловић у издању издавачке куће Српска реч, блиске Српском покрету обнове. Књига је обиловала антикомунистичким стереотипима и неутемељеним чињеницама.[2]
Николић је позван као вештак у процесу рехабилитације Аћимовићевих жандарма Богдана Лончара и Миленка Браковића убијених у Белој Цркви 7. јула 1941. и подржао њихову рехабилитацију истичући да је њихово убиство било из политичких и идеолошких разлога, иако су убијени тек пошто су први отворили ватру на партизане.
Николић је заједно са Срђаном Цветковићем и Момчилом Павловићем аутор четворотомне Историје Демократске странке. Влада Србије је 2009. ангажовала Николића у Државној комисији за утврђивање околности погубљења генерала Драгољуба Драже Михаиловића. Комисија је потврдила званичну верзију хапшења Драгољуба Михаиловића у којој је Никола Калабић сарађивао са Озном и учествовао у акцији Михаиловићевог хапшења.
Објављене књиге
Објавио је преко 30 радова у стручним часописима и више посебних издања:
- Бољшевизација КПЈ 1919-1929,
- Уједињене српске земље (у коауторству са др Миланом Весовићем),
- Рат и мир ђенерала - ратни списи генерала Драгољуба Михаиловића I-II (у коауторству са др Миланом Весовићем и мр Бојаном Димитријевићем) и
- Историја Равногорског покрета I-III
- Србија у Титовој Југославији 1941-1980
- Мач револуције: Озна у Југославији 1944-1946
Извори
- ^ „Др Коста Николић научни саветник” (на језику: (језик: српски)).
- ^ Радановић 2011, стр. 268-269.
Литература
- Радановић, Милан (2011). „Историјска политика у Србији након 2000. Примери манифестовања спреге између академског историјског ревизионизма и државне ревизије прошлости”. Ур.: Веселиновић, Ана; Атанацковић, Петар; Кларић, Жељко. Изгубљено у транзицији: критичка анализа друштвене трансформације (PDF).