Жарко Видовић (историчар уметности) — разлика између измена

Жарко Видовић
Жарко Видовић
Лични подаци
Датум рођења	17. мај 1921. (102 год.)
Место рођења	Тешањ, Краљевина СХС

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 25. фебруар 2016. у 22:03

Жарко Видовић је историчар уметности, ликовни критичар, историчар цивилизације.

Биографија

Рођен је 1921. у месту Тешањ (Босна и Херцеговина). Учествовао је као добровољац у Априлском рату 1941. У октобру 1941. ухапшен је у Сарајеву. Био је у затворима до 1942. (прво немачком, па усташком). У "Великом транспорту" пребачен је у Јасеновац, одакле је депортован у логор код Нарвика у Норвешкој. Године 1943. уз помоћ локалног становништава успева да побегне за Шведску. Наставља студије у Упсали где је добио ћерку Загу. У Упсали је дипломирао на Филозофском факултету најпре историју филозофије, затим историју уметности.

После рата вратио се у Југославију у којој је хапшен и затваран још два пута, због својих ставова о демократији. Докторирао је 1958. у Београду. Предавао је историју цивилизације на Универзитету у Сарајеву (од јануара 1953. године), затим на Универзитету у Загребу, одакле је због својих речи о србофобији био истеран децембра 1967. године. Прешао је у Београд 1967. године, где је у Институту за књижевност и уметност Србије радио све до пензије 1986.

Писао је и преводио за „Борбу“, „Културу“, „Књижевне новине“.

Један је од последњих представника аутентичне хришћанске господе из редова сарајевских Срба. Иза себе је оставио капиталан философски опус: „Огледи о духовном искуству“, „Трагедија и Литургија“, „Његош и Косовски завет у Новом веку“, „Суочење Православља са Европом“, „Срби у Југославији“...

Његова дела су и „Умјетност у пет епоха цивилизације", „Логос-литургијска свест Православља", „Огледи о духовном искуству", „Његош и Косовски завјет у Новом Вијеку", „Срби у Југославији и Европи, Православље у суочењу с Европом" и „И вера је уметност".

Заједно са тадашњим јеромонасима Амфилохијем Радовићем и Атанасијем Јевтићем, учествовао је у првим полемикама са марксистима у Београду, почетком 80-их година прошлога века.

Жарко Видовић спада у ред оних тако малобројних философа који негују хришћански поглед на свет и сва друштвена питања. Дубоко је утицао на читаву генерацију православних мислилаца која је кренула његовим трагом у сагледавању оне философије и историје српског народа која се у најкраћем сажима у две речи: Српски завет.

Његова дела „Умјетност у пет епоха цивилизације", „Логос - литургијска свест Православља", „Огледи о духовном искуству", „Његош и Косовски завјет у Новом Вијеку", „Срби у Југославији и Европи, Православље у суочењу с Европом" и „И вера је уметност" говоре о аутентичном православном филозофу који је својим духовним и животним сведочењем оставио јасан траг онима којима је тајанственост живота непрекидни изазов.

У времену изгубљених идеала када су све вредности пољуљане из корена, дело Жарка Видовића открива наш прави идентитет - најпре верски а онда и национални у осмишљавању живота кроз православну хришћанску интроспекцију.

Као православни философ др Видовић доследно изводи истину да је с Богом могућ само литургијски сусрет и општење, да је Бог односан творевини, свету и човеку и с њим се збива драма слободе и љубави.

Одликовања

Одликован је 7. октобра 2015. Орденом Светог Саве другог реда.^[1]

Дела

Умјетност у пет епоха цивилизације
Логос-литургијска свест Православља
Огледи о духовном искуству
Његош и Косовски завјет у Новом вијеку
Срби у Југославији и Европи, Православље у суочењу с Европом
Романи Ђорђа Оцића – нација-роман-историја, Литургијска тајна Светог писма
И вера је уметност

Референце

^ Орден Светог Саве проф. др Жарку Видовићу (СПЦ, 7. октобар 2015)

[1] Орден Светог Саве проф. др Жарку Видовићу (СПЦ, 7. октобар 2015)

[1]

@@ Ред 20: / Ред 20: @@
 |напомене      =
 }}
+'''Жарко Видовић''' је [[Историја уметности|историчар уметности]], ликовни [[критичар]], историчар цивилизације.
-'''Жарко Видовић''' је [[Историја уметности|историчар уметности]], ликовни [[критичар]], историчар цивилизације. Рођен је [[1921]]. у месту [[Тешањ]] ([[Босна и Херцеговина]]). У [[Упсала|Упсали]] је дипломирао на Филозофском факултету најпре историју [[филозофија|филозофије]], затим историју уметности. Докторирао је [[1958]]. у [[Београд]]у. Учествовао је као добровољац у [[Априлски рат|Априлском рату]]. Као цивил ухапшен је у [[Сарајево|Сарајеву]] октобра [[1941]]. године. Био у затворима (прво немачком, па усташком) до [[1942]], кад је у великом транспорту пребачен у [[Јасеновац]], одакле је депортован у логор код [[Нарвик]]а у [[Норвешка|Норвешкој]], из кога је побегао у [[Шведска|Шведску]]. При повратку у [[Југославија|Југославију]], због својих ставова о демократији ухапшен је и затваран још два пута. Писао је и преводио за „[[Борба (новине)|Борбу]]“, „Културу“, „Књижевне новине“. Предавао на [[Свеучилиште у Загребу|Универзитету у Загребу]], одакле је због својих речи о [[Србофобија|србофобији]] био искључен, потом на Институту за књижевност и уметност.
+== Биографија ==
+Рођен је [[1921]]. у месту [[Тешањ]] ([[Босна и Херцеговина]]). Учествовао је као добровољац у [[Априлски рат|Априлском рату]] [[1941]]. У октобру 1941. ухапшен је у [[Сарајево|Сарајеву]]. Био је у затворима до [[1942]]. (прво немачком, па усташком). У "Великом транспорту" пребачен је у [[Јасеновац]], одакле је депортован у логор код [[Нарвик]]а у [[Норвешка|Норвешкој]]. Године [[1943]]. уз помоћ локалног становништава успева да побегне за Шведску. Наставља студије у Упсали где је добио ћерку Загу. У [[Упсала|Упсали]] је дипломирао на Филозофском факултету најпре историју [[филозофија|филозофије]], затим историју уметности. <br />
+После рата вратио се у [[Југославија|Југославију]] у којој је хапшен и затваран још два пута, због својих ставова о демократији. Докторирао је [[1958]]. у [[Београд]]у. Предавао је историју цивилизације на Универзитету у Сарајеву (од јануара 1953. године), затим на [[Свеучилиште у Загребу|Универзитету у Загребу]], одакле је због својих речи о [[Србофобија|србофобији]] био истеран децембра 1967. године. Прешао је у Београд 1967. године, где је у Институту за књижевност и уметност Србије радио све до пензије 1986.<br />
+Писао је и преводио за „[[Борба (новине)|Борбу]]“, „Културу“, „Књижевне новине“. <br />
+Један је од последњих представника аутентичне хришћанске господе из редова сарајевских Срба. Иза себе је оставио капиталан философски опус: „Огледи о духовном искуству“, „Трагедија и Литургија“, „Његош и Косовски завет у Новом веку“, „Суочење Православља са Европом“, „Срби у Југославији“... <br />
+Његова дела су и „Умјетност у пет епоха цивилизације", „Логос-литургијска свест Православља", „Огледи о духовном искуству", „Његош и Косовски завјет у Новом Вијеку", „Срби у Југославији и Европи, Православље у суочењу с Европом" и „И вера је уметност".<br />
+Заједно са тадашњим јеромонасима Амфилохијем Радовићем и Атанасијем Јевтићем, учествовао је у првим полемикама са марксистима у Београду, почетком 80-их година прошлога века.
+Жарко Видовић спада у ред оних тако малобројних философа који негују хришћански поглед на свет и сва друштвена питања. Дубоко је утицао на читаву генерацију православних мислилаца која је кренула његовим трагом у сагледавању оне философије и историје српског народа која се у најкраћем сажима у две речи: Српски завет.
+Његова дела „Умјетност у пет епоха цивилизације", „Логос - литургијска свест Православља", „Огледи о духовном искуству", „Његош и Косовски завјет у Новом Вијеку", „Срби у Југославији и Европи, Православље у суочењу с Европом" и „И вера је уметност" говоре о аутентичном православном филозофу који је својим духовним и животним сведочењем оставио јасан траг онима којима је тајанственост живота непрекидни изазов.
+У времену изгубљених идеала када су све вредности пољуљане из корена, дело Жарка Видовића открива наш прави идентитет - најпре верски а онда и национални у осмишљавању живота кроз православну хришћанску интроспекцију.
+Као православни философ др Видовић доследно изводи истину да је с Богом могућ само литургијски сусрет и општење, да је Бог односан творевини, свету и човеку и с њим се збива драма слободе и љубави.
+== Одликовања ==
 Одликован је 7. октобра 2015. [[Орден Светог Саве|Орденом Светог Саве]] другог реда.<ref>[http://spc.rs/sr/orden_svetog_save_prof_dr_zharku_vidovitshu Орден Светог Саве проф. др Жарку Видовићу (СПЦ, 7. октобар 2015)]</ref>
 == Дела ==
 * ''Умјетност у пет епоха цивилизације''
-* ''Логос--литургијска свест Православља''
+* ''Логос-литургијска свест Православља''
 * ''Огледи о духовном искуству''
 * ''Његош и Косовски завјет у Новом вијеку''
 * ''Срби у Југославији и Европи, Православље у суочењу с Европом''
 * ''Романи Ђорђа Оцића – нација-роман-историја, Литургијска тајна Светог писма''
-* ''И вера је уметност''
+* ''И вера је уметност''<br />
 == Референце ==