Јасеновац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили усташки концентрациони логор, погледајте чланак Логор Јасеновац.
За друга значења, погледајте Јасеновац (вишезначна одредница).
Јасеновац
манастир Јасеновац
манастир Јасеновац
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Сисачко-мославачка
Општина Јасеновац
Становништво
Становништво (2011) 653
Положај
Координате 45°16′15″N 16°54′41″E / 45.27072410038285, 16.911411187996052
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 95 m
Јасеновац на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Јасеновац
Јасеновац на мапи Хрватске
Јасеновац на мапи Сисачко-мославачке жупаније
{{{alt}}}
Јасеновац
Јасеновац на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број 44324 Јасеновац
Позивни број +385 44


Координате: 45° 16′ 15" СГШ, 16° 54′ 41" ИГД

Јасеновац је општина у Хрватској. Најпознатија је по озлоглашеном концентрационом логору који се тамо налазио у Другом светском рату.

Географија[уреди]

Општина Јасеновац смештена је на крајњем североисточном делу Сисачко-мославачке жупаније. То је низински простор континенталне климе, окружен ријекама Требежом, Савом, Уном и Стругом, са својих 10 насеља смештених на 168,5 km². Готово цело подручје општине се налази у Парку природе Лоњско поље. Само насеље Јасеновац удаљено је 8 km од чворишта Новска на X паневропском коридору Посавске ауто-цесте Љубљана - Брегана - Загреб - Липовац.

Одличан прометни положај (близина ауто-пута, граница са БиХ), као и природна богатства (шуме, савски шљунак) од великог су значаја за развој привреде у овој општини.

Историја[уреди]

Спомен парк Јасеновац
Спомен подручје Јасеновац

У Јасеновцу је био концентрациони логор за време НДХ (током Другог светског рата). У логору су заточени и убијани Срби, Роми и Јевреји, свих узраста, полова и образовања,свих социјалних и других профила, комунисти, партизани и они који су помагали и спасавали Србе, Роме и Јевреје.

Логор Јасеновац формиран је у августу 1941. Ликвидиран априла 1945.

Систем Концентрационих логора Јасеновац, је дизајнирао Вјекослав Макс Лубурић док је био у егзилу. Био је његов први командант. Први директор логора био је бивши свештеник Мирослав Мајсторовић, а касније Динко Шакић.

Храм Светог Јована Крститеља – Јасеновац (Славонска епархија)

Стари парохијски храм посвећен је рођењу светог Јована Крститеља подигнут је 1775. године. Била је то једнобродна грађевина са наглашеним полукружним олтарским простором. Над западним улазом се налазио високи звоник са лантерном.

1941-1945: Овај храм су усташе запалиле и до темеља срушиле 1941. године. Том приликом су уништени иконостас, црквени мобилијар, књиге и богослужбени предмети. Истовремено са страдањем цркве спаљен је и стари парохијски дом. Сачувана је само стара зграда српске вероисповедне школе саграђене 1847. године. Нова парохијска црква подигнута је 1984. године. Архитектура храма је сажимала српску средњовековну традицију са барокном архитектуром коју прекосовски Срби прихватају у XVIII веку. Пре тога још 1948. године подигнут је и нови парохијски дом, на месту оног спаљеног за време Другог светског рата.

1991: Храм је сада оштећен гранатама и митраљеском ватром.

2000. црква је поново обновљена и тада епископ славонски Сава Јурић проглашава јасеновачку цркву Рођења Светог Јована Крститеља за манастир. Данас је овај манастир истовремено и резиденција Епископа славонског

Поједине православне цркве претваране су у штале. Тако су усташе у селу Јасеновцу користиле цркву као шталу све док је нису разрушиле, а тако су усташе поступале и са црквом у Босанском Петровцу.[1] Иако је црква у Јасеновцу била прилично оштећена служила је и за затвор Срба.

У исто време (почетком маја 1942. године) похапшене су све српске породице у Јасеновцу и Уштици, срез Новска. Све те породице отпремљене су у логор Јасеновац.[2]

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, општина Јасеновац је имала 1.997 становника, од чега у самом Јасеновцу 653.[3]

У Сисачко-мославачкој жупанији највећа је депопулација становништва на подручју општине Јасеновац у односу на 1991. годину.

По попису становништа 1991. године на подручју општине живело је 3.599 становника, док их је данас око 2.500. Велики постотак становништва, већи од 60% су особе старије од 60 година. Према попису из 2001. године 91% становништва чине Хрвати.

Попис 2001.[уреди]

По попису из 2001. године, у општини Јасеновац је живело 2.391. становника, од тога у самом Јасеновцу - 780.

Попис 1991.[уреди]

До нове територијалне организације, општина Јасеновац се налазила у саставу бивше велике општине Новска. Национални састав општине Јасеновац, по попису из 1991. године је био следећи:

година пописа укупно Хрвати Срби Југословени остали
1991. 3.599 2.419 (67,21%) 911 (25,31%) 106 (2,94%) 163 (4,52%)

Јасеновац (насељено место), национални састав[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Јасеновац је имало 1.154 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
54.76
Срби
  
30.15
Југословени
  
7.62
Албанци
  
1.12
Муслимани
  
0.25
Украјинци
  
0.25
Црногорци
  
0.25
Мађари
  
0.17
Чеси
  
0.17
Грци
  
0.08
неопредељени
  
3.63
регион. опр.
  
0.17
непознато
  
1.29
укупно: 1.154

Споменици и знаменитости[уреди]

Спомен-подручје Јасеновац један је од највећих споменика холокауста и геноцида на подручју бивше Југославије. Од 2002. године у стварању новог концепта Спомен подручја Јасеновац сарађују стручњаци из Хрватске и иностранства.

Посавско село Крапје, смештено уз руб Саве недалеко од Јасеновца, проглашено је селом градитељске баштине у којем се сваке године обележава Дан Европске баштине. Јединствен угођај уз прекрасну природу и традицију, али понајприје фасцинантну старо-посавску архитектуру потиче људе да посећују ово питомо село, које представља велику културну знаменитост Општине Јасеновац.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Миливоје Ковачевић из Јасеновца срез Новска
  2. Глиша радуловић, земљорадник из Јасеновца, срез Новска, Београд 7.12.1942. (К)
  3. „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011.. Приступљено 16. 8. 2015. 

Спољашње везе[уреди]