Јасеновац
| Јасеновац | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Сисачко-мославачка |
| Општина | Јасеновац |
| Становништво | |
| — (2011) |  653 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45°16′13″ СГШ; 16°54′39″ ИГД / 45.270380° СГШ; 16.910780° ИГДКоординате: 45°16′13″ СГШ; 16°54′39″ ИГД / 45.270380° СГШ; 16.910780° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Надм. висина | 95 м |
  Јасеновац | |
 Јасеновац Јасеновац на мапи Сисачко-мославачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 44324 Јасеновац |
| Позивни број | +385 44 |
Јасеновац је насељено мјесто и средиште истоимене општине у Посавини, у Хрватској. Најпознатија је по озлоглашеном концентрационом логору који се тамо налазио у Другом светском рату.
Садржај
Географија[уреди]
Општина Јасеновац смештена је на крајњем југоисточном делу Сисачко-мославачке жупаније, а истовремено представља и најјугозападнији део Славоније на граници са Хрватском (Банија) на западу као и са Босном и Херцеговином (Република Српска) на југу. То је низијски простор континенталне климе, окружен рекама Требежом, Савом, Уном и Стругом, са својих 10 насеља смештених на 168,5 km². Готово цело подручје општине се налази у Парку природе Лоњско поље. Само насеље Јасеновац удаљено је 8 km од чворишта Новска на X паневропском коридору Посавске ауто-цесте Љубљана — Брегана — Загреб — Липовац.
Одличан прометни положај (близина ауто-пута, граница са БиХ), као и природна богатства (шуме, савски шљунак су од великог значаја за развој привреде у овој општини.
Историја[уреди]
Јасеновац је 1905. године имао статус "трговишта" са селом Бумбековача, у котарској области Новска. Ту је било 207 српских домова са 1183 становника Срба. Од јавних установа постојали су тада: српска православна црква, српска народна и комунална школа, пошта и брзојав (телеграф).[1]
Претплатници једне историјске књиге били су 1831. године образовани и напредни људи Јасеновца. Скупио је претплату месни учитељ Давид Милошевић а књигу су наручили: поп Георгије Стојкић намесник и парох Јасеновачки, Атанасије Ђаковић ревизор, Михаил Кутлија живописац (у месту 1831-1840), трговци - Јован и Никола Дедовић, Павел Грујић и Јован Угренић, те поменути учитељ.[2]
Павловићев "Српски народни лист" који је излазио у Будиму, имао је (1839) једног претплатника у месту.[3] Духовно штиво наручили су 1841. године мештани Јасеновца: поп Николај Драгишић парох, Иво и Николај Дедовић, Јован Угричић, Андреј Радојевић, Георгије Димовић, Јован Сопић, Теодор Тодоровић, Јован Галијаш, Михаил Кутлија - све трговци и "љубитељи сербскога просвјешћенија".[4]
У Јасеновцу је био концентрациони логор за време НДХ (током Другог светског рата). У логору су заточени и убијани Срби, Роми и Јевреји, свих узраста, полова и образовања, свих социјалних и других профила, комунисти, партизани и они који су помагали и спасавали Србе, Роме и Јевреје.
Логор Јасеновац формиран је у августу 1941. Ликвидиран је априла 1945.
Систем Концентрационих логора Јасеновац, је дизајнирао Вјекослав Макс Лубурић док је био у егзилу. Био је његов први командант. Први директор логора био је бивши свештеник Мирослав Мајсторовић, а касније Динко Шакић.
Током рата у бившој Југославији (1991—1995), Јасеновац је био у саставу Републике Српске Крајине. Хрватска је повратила ово подручје у операцији Бљесак, почетком маја 1995.
Храм Светог Јована Крститеља – Јасеновац (Славонска епархија)
Стари парохијски храм посвећен је рођењу светог Јована Крститеља подигнут је 1775. године. Била је то једнобродна грађевина у барокном стилу, са наглашеним полукружним олтарским простором. Над западним улазом се налазио високи звоник са лантерном. Године 1827. у месту је службовао као парох поп Аврам Секулић.[5] Јасеновац је почетком 20. века имао православну парохију III платежне класе, са свештеником Михаилом Медаковићем. На челу Црквене општине био је 1905. године Лазар Бачић, а школски управитељ поп Михаило Медаковић. Парохијске матрикуле започете су 1777. године, постојало је српско православно гробље и парохијски дом. Српска народна школа радила је у здању грађеном 1847. године. Учитељ Јован Саграк је радио са 13 ђака у редовној настави и са још 32 у пофторној школи.[6]
1941-1945: Овај храм су усташе запалиле и до темеља срушиле 1941. године. Том приликом су уништени иконостас, црквени мобилијар, књиге и богослужбени предмети. Истовремено са страдањем цркве спаљен је и стари парохијски дом. Сачувана је само стара зграда српске вероисповедне школе саграђене 1847. године. Нова парохијска црква подигнута је 1984. године. Архитектура храма је сажимала српску средњовековну традицију са барокном архитектуром коју прекосовски Срби прихватају у XVIII веку. Пре тога још 1948. године подигнут је и нови парохијски дом, на месту оног спаљеног за време Другог светског рата.
1991: Храм је сада оштећен гранатама и митраљеском ватром.
2000: Црква је поново обновљена и тада епископ славонски Сава Јурић проглашава јасеновачку цркву Рођења Светог Јована Крститеља за манастир. Данас је овај манастир истовремено и резиденција Епископа славонског.
Поједине православне цркве претваране су у штале. Тако су усташе у селу Јасеновцу користиле цркву као шталу све док је нису разрушиле, а тако су усташе поступале и са црквом у Босанском Петровцу.[7] Иако је црква у Јасеновцу била прилично оштећена служила је и за затвор Срба.
У исто време (почетком маја 1942. године) похапшене су све српске породице у Јасеновцу и Уштици, срез Новска. Све те породице отпремљене су у логор Јасеновац.[8]
Становништво[уреди]
На попису становништва 2011. године, општина Јасеновац је имала 1.997 становника, од чега у самом Јасеновцу 653.[9]
У Сисачко-мославачкој жупанији највећа је депопулација становништва на подручју општине Јасеновац у односу на 1991. годину.
По попису становништа 1991. године на подручју општине живело је 3.599 становника, док их је данас око 2.500. Велики постотак становништва, већи од 60% су особе старије од 60 година. Према попису из 2001. године 91% становништва чине Хрвати.
Напуштена српска кућа
Напуштена српска кућа
Попис 2001.[уреди]
По попису из 2001. године, у општини Јасеновац је живело 2.391. становника, од тога у самом Јасеновцу — 780.
Попис 1991.[уреди]
До нове територијалне организације, општина Јасеновац се налазила у саставу бивше велике општине Новска. Национални састав општине Јасеновац, по попису из 1991. године је био следећи:
| година пописа | укупно | Хрвати | Срби | Југословени | остали |
|---|---|---|---|---|---|
| 1991. | 3.599 | 2.419 (67,21%) | 911 (25,31%) | 106 (2,94%) | 163 (4,52%) |
Јасеновац (насељено место), национални састав[уреди]
На попису становништва 1991. године, насељено место Јасеновац је имало 1.154 становника, следећег националног састава:
Аустроугарски попис 1910.[уреди]
У време пописа становништва 1910. године, подручје данашње општине Јасеновац налазило се у саставу Пожешке жупаније, у оквиру управног котара Пакрац. Састојало се из управне општине Јасеновац са подручним општинама: Јабланац Јасеновачки (насеље Јабланац Јасеновачки са засеоком Јасеновачки Струг), Јасеновац (насеље Јасеновац са засеоком Лончарице), Кошутарица (насеље Кошутарица), Млака (насеље Млака) и Уштица (насеље Уштица са засеоцима Вишњица Уштичка, Кленов Бок, Танац и Уштичка Градина) и дела управне општине Крапје са подручним општинама: Дренов Бок (насеље Дренов Бок са засеоком Бумбековача), Крапје (насеље Крапје) и Пуска (насеље Пуска).
На последњем аустроугарском попису становништва из 1910. године, општина Јасеновац је имала 8.773 становника следећег народносног и верског састава[10]:
| Становништво према народности | укупно | Хрвати | Срби | Немци | Чеси | Мађари | Италијани | Русини | Словенци | напомена[11] |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Вишњица | 180 | 180 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | У време пописа представљала је део насеља у саставу насеља Уштица под именом Вишњица Уштичка. Самостално насеље од 1948. |
| Дренов Бок | 922 | 919 | 3 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | Састојао се из два дела насеља: Бумбековача (ст. 9) и Дренов Бок (ст. 913). |
| Јасеновац | 2.365 | 1.338 | 975 | 33 | 8 | 8 | 0 | 2 | 1 | Састојао се из два дела насеља: Јасеновац (ст. 2.327) и Лончарице (ст. 38). |
| Кошутарица | 802 | 801 | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| Крапје | 1.080 | 1.072 | 3 | 1 | 2 | 0 | 1 | 0 | 1 | |
| Млака | 1.176 | 37 | 1.138 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | Састојала се из два самостална насеља: Млака (ст. 823) и Јабланац Јасеновачки (ст. 353) са два дела насеља: Јабланац Јасеновачки (ст. 350) и Јасеновачки Струг (ст. 3). |
| Пуска | 832 | 797 | 29 | 0 | 0 | 0 | 6 | 0 | 0 | Исказано заједно са насељем Требеж. |
| Танац | 182 | 173 | 9 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | У време пописа представљао је део насеља Уштица. Самостално насеље од 1948. |
| Требеж | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | Исказано као самостални део насеља у саставу насеља Пуска од 1948. под именом Требеж Крапјански, а од 1953-1981 под именом Требеж Пушчански. Самостално насеље од 1981. За податке о становништву погледати под: Пуска. |
| Уштица | 1.194 | 492 | 702 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | Састојала се из три дела насеља: Кленов Бок (ст. 7), Уштица (ст. 1.077) и Уштичка Градина (ст. 110). |
| укупно | 8.733 | 5.809 (66,51%) | 2.859 (32,73%) | 35 (0.40%) | 10 (0.11%) | 9 (0.10%) | 7 (0.08%) | 2 (0.02%) | 2 (0.02%) |
| Становништво према вероисповести | укупно | римокатолици | православци | јевреји | гркокатолици |
|---|---|---|---|---|---|
| Вишњица | 180 | 180 | 0 | 0 | 0 |
| Дренов Бок | 922 | 919 | 3 | 0 | 0 |
| Јасеновац | 2.365 | 1.380 | 979 | 4 | 2 |
| Кошутарица | 802 | 801 | 0 | 0 | 1 |
| Крапје | 1.080 | 1.074 | 3 | 3 | 0 |
| Млака | 1.176 | 38 | 1.138 | 0 | 0 |
| Пуска | 832 | 803 | 29 | 0 | 0 |
| Танац | 182 | 173 | 9 | 0 | 0 |
| Требеж | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Уштица | 1.194 | 489 | 702 | 3 | 0 |
| укупно | 8.733 | 5.857 (67,06%) | 2.863 (32,78%) | 10 (0.11%) | 3 (0.03%) |
Напомена: Попис становништва 1910. године био је базиран на изјашњавању према језичком и верском опредељењу, без питања о народносној припадности. Хрватски и Српски језик били су представљени као један језик под именом: Хрватски или Српски језик. Хрватски и српски народ представљени су у табели у односу на верско изјашњавање. Римокатолици и гркокатолици (такође и занемарив број припадника других вероисповести) који су за свој језик исказали хрватски или српски представљени су у народносном смислу као Хрвати, а православци који су за свој језик исказали хрватски или српски представљени су у народносном смислу као Срби. На основу језика, у народносном смислу, самостално су исказани Буњевци, Илири/Далматинци и Шокци (осим у Хрватској-Славонији где су убројани у Хрвате или су због занемаривог броја тако језички опредељених исказани као "остали"). Оновремени Русини представљају у заједничком смислу данашње народе Украјинце и Русине. Јевреји су на попису исказивани само као верска заједница без посебно представљеног народносног опредељења, па су на основу исказаног језика убројани у друге народе. Остали народи представљени су у народносном смислу на основу исказаног језика.
Споменици и знаменитости[уреди]
Спомен-подручје Јасеновац један је од највећих споменика холокауста и геноцида на подручју бивше Југославије. Од 2002. године у стварању новог концепта Спомен подручја Јасеновац сарађују стручњаци из Хрватске и иностранства.
Посавско село Крапје, смештено уз руб Саве недалеко од Јасеновца, проглашено је селом градитељске баштине у којем се сваке године обележава Дан Европске баштине. Јединствен угођај уз прекрасну природу и традицију, али понајприје фасцинантну старо-посавску архитектуру потиче људе да посећују ово питомо село, које представља велику културну знаменитост Општине Јасеновац.
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ^ Мата Косовац, наведено дело
- ^ Василије Јовановић: "Историја Великог Петра првог Императора и самодршца Русије", Карловац 1831. године
- ^ "Србски народни лист", Будим 1839. године
- ^ Николај Вујиновић: "Кратко руководство к познанију свјешћене историје Старога Завјета", Карлштат (Карловац) 1841.
- ^ "Сербски летопис", Будим 1828. године
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
- ^ Миливоје Ковачевић из Јасеновца срез Новска
- ^ Глиша радуловић, земљорадник из Јасеновца, срез Новска, Београд 7.12.1942. (К)
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 16. 8. 2015.
- ^ Књига: "Народносни и вјерски састав становништва Хрватске, 1880-1991: по насељима", аутор: Јаков Гело, издавач: Загреб, Државни завод за статистику. 1998. ISBN 978-953-6667-07-9.. ISBN 978-953-6667-07-9.;
- ^ Књига: "Становништво и насеља СР Хрватске 1857-1971", аутор: Мирко Коренчић, издавач: Загреб, Државни завод за статистику, 1979.
Литература[уреди]
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
Спољашње везе[уреди]
 |
Јасеновац на Викимедијиној остави. |
