Јасеновац

Уколико сте тражили усташки концентрациони логор, погледајте чланак Логор Јасеновац.

Јасеновац
манастир Јасеновац
Основни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Сисачко-мославачка
Општина	Јасеновац
Становништво
Становништво (2011)	653
Положај
Координате	45°16′15″N 16°54′41″E
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надморска висина	95 m
Јасеновац Јасеновац на мапи Хрватске
Јасеновац Јасеновац на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број	44324 Јасеновац
Позивни број	+385 44

Јасеновац је општина у Хрватској. Најпознатија је по озлоглашеном концентрационом логору који се тамо налазио у Другом светском рату.

Географија

Општина Јасеновац смештена је на крајњем североисточном делу Сисачко-мославачке жупаније. То је низински простор континенталне климе, окружен ријекама Требежом, Савом, Уном и Стругом, са својих 10 насеља смештених на 168,5 km². Готово цело подручје општине се налази у Парку природе Лоњско поље. Само насеље Јасеновац удаљено је 8 km од чворишта Новска на X паневропском коридору Посавске ауто-цесте Љубљана - Брегана - Загреб - Липовац.

Одличан прометни положај (близина ауто-пута, граница са БиХ), као и природна богатства (шуме, савски шљунак) од великог су значаја за развој привреде у овој општини.

Историја

Спомен парк Јасеновац

Спомен подручје Јасеновац

У Јасеновцу је био концентрациони логор за време НДХ (током Другог светског рата). У логору су заточени и убијани Срби, Роми и Јевреји, свих узраста, полова и образовања,свих социјалних и других профила, комунисти, партизани и они који су помагали и спасавали Србе, Роме и Јевреје.

Логор Јасеновац формиран је у августу 1941. Ликвидиран априла 1945.

Систем Концентрационих логора Јасеновац, је дизајнирао Вјекослав Макс Лубурић док је био у егзилу. Био је његов први командант. Први директор логора био је бивши свештеник Мирослав Мајсторовић, а касније Динко Шакић.

Становништво

На попису становништва 2011. године, општина Јасеновац је имала 1.997 становника, од чега у самом Јасеновцу 653.

У Сисачко-мославачкој жупанији највећа је депопулација становништва на подручју општине Јасеновац у односу на 1991. годину.

По попису становништа 1991. године на подручју општине живело је 3.599 становника, док их је данас око 2.500. Велики постотак становништва, већи од 60% су особе старије од 60 година. Према попису из 2001. године 91% становништва чине Хрвати.

Попис 2001.

По попису из 2001. године, у општини Јасеновац је живело 2.391. становника, од тога у самом Јасеновцу - 780.

Попис 1991.

До нове територијалне организације, општина Јасеновац се налазила у саставу бивше велике општине Новска. Национални састав општине Јасеновац, по попису из 1991. године је био следећи:

година пописа	укупно	Хрвати	Срби	Југословени	остали
1991.	3.599	2.419 (67,21%)	911 (25,31%)	106 (2,94%)	163 (4,52%)

Јасеновац (насељено место), национални састав

На попису становништва 1991. године, насељено место Јасеновац је имало 1.154 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати			632	54,76%
Срби			348	30,15%
Југословени			88	7,62%
Албанци			13	1,12%
Муслимани			3	0,25%
Украјинци			3	0,25%
Црногорци			3	0,25%
Мађари			2	0,17%
Чеси			2	0,17%
Грци			1	0,08%
неопредељени			42	3,63%
регион. опр.			2	0,17%
непознато			15	1,29%
укупно: 1.154

Споменици и знаменитости

Спомен-подручје Јасеновац један је од највећих споменика холокауста и геноцида на подручју бивше Југославије. Од 2002. године у стварању новог концепта Спомен подручја Јасеновац сарађују стручњаци из Хрватске и иностранства.

Посавско село Крапје, смештено уз руб Саве недалеко од Јасеновца, проглашено је селом градитељске баштине у којем се сваке године обележава Дан Европске баштине. Јединствен угођај уз прекрасну природу и традицију, али понајприје фасцинантну старо-посавску архитектуру потиче људе да посећују ово питомо село, које представља велику културну знаменитост Општине Јасеновац.

Види још

• Логор Јасеновац
• Манастир Јасеновац

Спољашње везе

Јасеновац на Викимедијиној остави.

• Презентација општине
• Манастир Јасеновац
• Комплекс усташких логора Јасеновац