Фернандо II од Арагона — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м popunjavanje kutijice sa wikidate
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 15: Ред 15:
| претходник = [[Хуан II од Арагона]]
| претходник = [[Хуан II од Арагона]]
| наследник = [[]]
| наследник = [[]]
| династија = [[Trastámara|Трастамаре]]
| династија = [[Династија Трастамара|Трастамаре]]
| отац = [[Хуан II од Арагона]]
| отац = [[Хуан II од Арагона]]
| мајка = [[Хуана Енрикез]]
| мајка = [[Хуана Енрикез]]
| супружник = [[Изабела од Кастиље]]<br />[[Жермен де Фоа]]
| супружник = [[Изабела I од Кастиље|Изабела од Кастиље]]<br />[[Жермен де Фоа]]
| деца = [[Хуана I од Кастиље, Изабела од Арагона и Кастиље, Хуан од Арагона и Кастиље, Марија од Арагона и Кастиље, Катарина од Арагона, Alonso de Aragón, John of Aragon, Prince of Girona]]
| деца = [[Хуана I од Кастиље, Изабела од Арагона и Кастиље, Хуан од Арагона и Кастиље, Марија од Арагона и Кастиље, Катарина од Арагона, Alonso de Aragón, John of Aragon, Prince of Girona]]
| грб =
| грб =
Ред 28: Ред 28:


== Детињство и младост ==
== Детињство и младост ==
Фердинанд је рођен 1452. године у [[Сос дел Реј]]у у Арагону. Отац, [[Хуан II Арагонски]], владао је Наваром од 1425. године, а Арагоном од 1458. године. Потицао је из породице која је била огранак династије Трастамара. Мајка, [[Хуана Енрикез|Хуана]], припадала је знаменитој породици Енрикез<ref>Edwards, John. The Spain of the Catholic Monarchs 1474–1520. Blackwell Publishers Inc, 2000, p. xiii</ref>. Фердинанд се 1469. године оженио [[Изабела од Кастиље|Изабелом]], полусестром [[Енрике IV Кастиљски|Енрикеа IV Кастиљског]]. Венчање је обављено у [[Ваљадолид]]у у тадашњој краљевини Кастиљи.
Фердинанд је рођен 1452. године у [[Сос дел Реј]]у у Арагону. Отац, [[Хуан II Арагонски]], владао је Наваром од 1425. године, а Арагоном од 1458. године. Потицао је из породице која је била огранак династије Трастамара. Мајка, [[Хуана Енрикез|Хуана]], припадала је знаменитој породици Енрикез<ref>Edwards, John. The Spain of the Catholic Monarchs 1474–1520. Blackwell Publishers Inc, 2000, p. xiii</ref>. Фердинанд се 1469. године оженио [[Изабела I од Кастиље|Изабелом]], полусестром [[Енрике IV Кастиљски|Енрикеа IV Кастиљског]]. Венчање је обављено у [[Ваљадолид]]у у тадашњој краљевини Кастиљи.


Крајем 15. века две водеће силе на Иберијском полуострву биле су Арагон и Кастиља. Кастиља је имала знатно већу територију од Арагона. Имала је око пет милиона становника са тенденцијом пораста, а од 1492. године држава се богати експлоатацијом нових америчких територија<ref>Алварес, Пећароман. стр. 102.</ref>. Арагон је, са друге стране, бележио демографски пад. Имао је мање од милион становника. Брак између Фердинанда II од Арагона и Изабеле од Кастиље (1469) традиционално се сматра кључним догађајем за настанак шпанске државе.
Крајем 15. века две водеће силе на Иберијском полуострву биле су Арагон и Кастиља. Кастиља је имала знатно већу територију од Арагона. Имала је око пет милиона становника са тенденцијом пораста, а од 1492. године држава се богати експлоатацијом нових америчких територија<ref>Алварес, Пећароман. стр. 102.</ref>. Арагон је, са друге стране, бележио демографски пад. Имао је мање од милион становника. Брак између Фердинанда II од Арагона и Изабеле од Кастиље (1469) традиционално се сматра кључним догађајем за настанак шпанске државе.
Ред 40: Ред 40:


=== Регентство над Кастиљом ===
=== Регентство над Кастиљом ===
Кастиљски Кортес је крунисао Изабелину ћерку [[Хуана I од Кастиље|Хуану]] за краљицу Кастиље. Њен супруг, [[Филип I од Кастиље|Филип I]], припадао је династији [[Хабзбуршка династија|Хабзбург]] као син [[Максимилијан I Хабзбуршки|Максимилијана I]] и [[Марија од Бургундије|Марије Бургундијске]]. Године 1506. Филип је проглашен краљем уместо Хуане која је била ментално болесна. Умро је исте године под непознатим околностима, највероватније од тровања које је наредио Фердинанд. Филипов син [[Карло V, цар Светог римског царства|Карло]] имао је само шест година те је Кортес, иако нерадо, морао доделити регентску власт Фердинанду<ref>Војна енциклопедија, том 1. стр. 58.</ref>.
Кастиљски Кортес је крунисао Изабелину ћерку [[Хуана I од Кастиље|Хуану]] за краљицу Кастиље. Њен супруг, [[Филип I од Кастиље|Филип I]], припадао је династији [[Хабзбурзи|Хабзбург]] као син [[Максимилијан I Хабзбуршки|Максимилијана I]] и [[Марија од Бургундије|Марије Бургундијске]]. Године 1506. Филип је проглашен краљем уместо Хуане која је била ментално болесна. Умро је исте године под непознатим околностима, највероватније од тровања које је наредио Фердинанд. Филипов син [[Карло V, цар Светог римског царства|Карло]] имао је само шест година те је Кортес, иако нерадо, морао доделити регентску власт Фердинанду<ref>Војна енциклопедија, том 1. стр. 58.</ref>.


=== Спољна политика након Изабелине смрти ===
=== Спољна политика након Изабелине смрти ===
Шпанија је сада била уједињена као персонална унија под Фердинандом Арагонским. Фердинанд је водио агресивну спољну политику. Започео је шпанско освајање Наваре. Умешао се и у [[Италијански ратови|Италијанске ратове]] покушавајући да прошири шпански утицај на Апенинском полуострву. У [[Рат камбрејске лиге|Рату камбрејске лиге]] прикључио се светој лиги формираној за борбу против француске експанзије. Сукоб са Француском на југу Италије завршен је 1505. године споразумом у дворцу Блоа којим је Фердинанд потврђен за краља Напуља и Сицилије. Кастиљске трупе су 1512. године освојиле краљевину Навару<ref>Алварес, Пећароман. стр. 109.</ref>. Француска је 1516. године потписала примирје и повукла се из Милана. Шпанска контрола призната је и у северној Навари. Фердинанд је умро исте године. Наследио га је [[Карло V|Карло I]].
Шпанија је сада била уједињена као персонална унија под Фердинандом Арагонским. Фердинанд је водио агресивну спољну политику. Започео је шпанско освајање Наваре. Умешао се и у [[Италијански ратови|Италијанске ратове]] покушавајући да прошири шпански утицај на Апенинском полуострву. У [[Рат камбрејске лиге|Рату камбрејске лиге]] прикључио се светој лиги формираној за борбу против француске експанзије. Сукоб са Француском на југу Италије завршен је 1505. године споразумом у дворцу Блоа којим је Фердинанд потврђен за краља Напуља и Сицилије. Кастиљске трупе су 1512. године освојиле краљевину Навару<ref>Алварес, Пећароман. стр. 109.</ref>. Француска је 1516. године потписала примирје и повукла се из Милана. Шпанска контрола призната је и у северној Навари. Фердинанд је умро исте године. Наследио га је [[Карло V, цар Светог римског царства|Карло I]].


== Потомство ==
== Потомство ==

Верзија на датум 30. септембар 2016. у 13:47

Фернандо II од Арагона
Фернандо Католички
Лични подаци
Датум рођења(1452-03-10)10. март 1452.
Место рођењаСос дел Реј Католико, Шпанија
Датум смрти23. јануар 1516.(1516-01-23) (63 год.)
Место смртиМадригалехо, Екстремадура, Шпанија
ГробКраљевска капела у Гранади
Породица
СупружникИзабела од Кастиље
Жермен де Фоа
Потомство[[Хуана I од Кастиље, Изабела од Арагона и Кастиље, Хуан од Арагона и Кастиље, Марија од Арагона и Кастиље, Катарина од Арагона, Alonso de Aragón, John of Aragon, Prince of Girona]]
РодитељиХуан II од Арагона
Хуана Енрикез
ДинастијаТрастамаре
Краљ Сицилије (1468-1516)
Краљ Арагона, Валенсије, Мајорке и гроф Барселоне (1479-1516)
Краљ Кастиље и Леона (1474-1504)
Краљ Напуља (1504-1516)
Краљ Горње Наваре (1512-1516)
Период1468-1516
ПретходникХуан II од Арагона
Наследник[[]]

Фернандо II од Арагона и V од Кастиље (шп. Fernando II de Aragón y V de Castilla), рођен је 10. марта 1452. у месту Сос дел Реј Католико а умро је 23. јануара 1516. у Мадригалеху. Познат је још и као Фернандо Католички.

Син је Хуана II од Арагона и Хуане Енрикез. Био је краљ Арагона у периоду између 1479 и 1516. Био је такође савладар Кастиље између 1474. и 1504. и регент кастиљанске круне између 1507. и 1516. због менталне неспособности своје кћерке Хуане да преузме улогу владара након смрти Филипа Лепог, њеног супруга. Такође је био краљ Сицилије (1468—1516) и Напуља (1504—1516).

Детињство и младост

Фердинанд је рођен 1452. године у Сос дел Реју у Арагону. Отац, Хуан II Арагонски, владао је Наваром од 1425. године, а Арагоном од 1458. године. Потицао је из породице која је била огранак династије Трастамара. Мајка, Хуана, припадала је знаменитој породици Енрикез[1]. Фердинанд се 1469. године оженио Изабелом, полусестром Енрикеа IV Кастиљског. Венчање је обављено у Ваљадолиду у тадашњој краљевини Кастиљи.

Крајем 15. века две водеће силе на Иберијском полуострву биле су Арагон и Кастиља. Кастиља је имала знатно већу територију од Арагона. Имала је око пет милиона становника са тенденцијом пораста, а од 1492. године држава се богати експлоатацијом нових америчких територија[2]. Арагон је, са друге стране, бележио демографски пад. Имао је мање од милион становника. Брак између Фердинанда II од Арагона и Изабеле од Кастиље (1469) традиционално се сматра кључним догађајем за настанак шпанске државе.

Владавина

До Изабелине смрти

Фердинанд и Изабела су заједно владали над обема краљевинама. Прва њихова мера било је оснивање Светог братства, локалне полиције у служби круне[3]. Сем тога, њих двоје су предузели мере ради централизације државе. Реорганизацијом Већа Кастиље односно Кортеса у Толеду 1480. године. Још једна последица уједињења јесте увођење Свете инквизиције у Кастиљу[3]. Она је већ постојала у Арагону. Јевреји су 1492. године протерани из Шпаније (Гранадским указом) након чега се насељавају углавном у области источног Средоземља формирајући фардске заједнице. У спољашњој политици су такође били успешни. Држава је 1492. године проширена освајањем Гранадског султаната. Тиме је окончано осмовековно муслиманско присуство на полуострву. Након Изабелине смрти 1504. године, Фердинанд је владао Кастиљом као регент.

Споразумом у Алкасови 1480. године Кастиља је предала Португалији права на искључиво присуство у Африци[4]. Стога се Шпанија окреће ка западу и окупира Канарска острва. У име Кастиље, Ђеновљанин Кристифор Колумбо открива Америку октобра 1492. године. Убрзо су окупирана и Канарска острва. Споразумом у Тордесиљасу из 1494. године уз лично посредовање папе Александра IV је извршено разграничење између две круне. Португалији је припао простор тада још увек неистраженог Бразила, а Шпанији остатак Америке.

Регентство над Кастиљом

Кастиљски Кортес је крунисао Изабелину ћерку Хуану за краљицу Кастиље. Њен супруг, Филип I, припадао је династији Хабзбург као син Максимилијана I и Марије Бургундијске. Године 1506. Филип је проглашен краљем уместо Хуане која је била ментално болесна. Умро је исте године под непознатим околностима, највероватније од тровања које је наредио Фердинанд. Филипов син Карло имао је само шест година те је Кортес, иако нерадо, морао доделити регентску власт Фердинанду[5].

Спољна политика након Изабелине смрти

Шпанија је сада била уједињена као персонална унија под Фердинандом Арагонским. Фердинанд је водио агресивну спољну политику. Започео је шпанско освајање Наваре. Умешао се и у Италијанске ратове покушавајући да прошири шпански утицај на Апенинском полуострву. У Рату камбрејске лиге прикључио се светој лиги формираној за борбу против француске експанзије. Сукоб са Француском на југу Италије завршен је 1505. године споразумом у дворцу Блоа којим је Фердинанд потврђен за краља Напуља и Сицилије. Кастиљске трупе су 1512. године освојиле краљевину Навару[6]. Француска је 1516. године потписала примирје и повукла се из Милана. Шпанска контрола призната је и у северној Навари. Фердинанд је умро исте године. Наследио га је Карло I.

Потомство

У браку са Изабелом I од Кастиље имао је децу:

У другом браку са Жермен де Фоа није имао деце.

Референце

  1. ^ Edwards, John. The Spain of the Catholic Monarchs 1474–1520. Blackwell Publishers Inc, 2000, p. xiii
  2. ^ Алварес, Пећароман. стр. 102.
  3. ^ а б Алварес, Пећароман. стр. 103.
  4. ^ Алварес, Пећароман. стр. 105.
  5. ^ Војна енциклопедија, том 1. стр. 58.
  6. ^ Алварес, Пећароман. стр. 109.

Извори

  • Историја Шпаније, Де Бахо Алварес, Хулио Хил Пећароман, Клио, 2003. година
  • Војна енциклопедија, том 1, Београд 1972. година
  • С. Д. Скаскин, О. Л. Вајнштајн; Историја средњег века II; Научна књига, Београд 1959.


Краљ Арагона
1479 — 1556.
Краљ Сицилије
1468 — 1516.
Луј XII од Француске
 Краљ Напуља
1504 — 1516.
Краљ Наваре
1513 — 1516.
Фернандо II од Арагона на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фернандо_II_од_Арагона&oldid=12078360”