Луј XII

Из Википедије, слободне енциклопедије
Луј XII Валоа
Louis-xii-roi-de-france.jpg
Луј XII
Датум рођења (1462-06-27)27. јун 1462.
Место рођења дворац Блоа
Француска
Датум смрти 1. јануар 1515.(1515-01-01) (52 год.)
Место смрти Париз
Француска
Династија Валоа
Отац Шарл Орлеански
Мајка Марија Клевска
Супружник Joan of France, Duchess of Berry, Ана од Бретање, Мери Тјудор, војвоткиња од Сафока
Потомство Клод од Француске, Renée of France, Michel Bucy
Краљ Француске
Претходник Шарл VIII Валоа
Наследник Франсоа I Валоа
Војвода Милана
Претходник Лудовико Сфорца
Наследник Масимилијано Сфорца
Краљ Напуља
Претходник Frederick IV of Naples
Наследник Фернандо II Арагонски
Војвода Орлеана
Претходник Шарл од Орлеана

Луј XII (франц. Louis XII de France; 14621515) био је краљ Француске у периоду 1498—1515. године. Био је праунук Шарла Мудрог.

Младост[уреди]

Године 1485. побунио се против свог рођака Шарла VIII и његовог регента Ане де Боже па је тако почео Луди рат. Године 1488. Шарл је угушио устанак и Луја заробио, али је касније био помилован. Године 1494. Луј је отишао у поход на Италију, али се после неуспеха вратио 1495. године.

Шарл је умро 1498. године, а Луј долази на престо и уједињује области Орлеана, Валоа и Бретање.

Године 1499. Луј је оженио Ану од Бретање, пошто је, 1498. године, папа одбио да венча Луја са Жаном од Валоа, Шарловом сестром. Луј је уговором о браку са Аном одвојио Бретању од свог домена.

Други италијански рат[уреди]

Краљ је желео повратити Напуљско краљевство, које је изгубљено 1495. године, као и Милано, пошто је тврдио да је унук Валентине Висконти па продире у северну Италију и покорава Миланско војводство и тиме почиње Италијански рат. После освајања Милана Луј се борио против Шпанаца и Млетачке републике.

Луј је 1500. године склопио уговор са Шпанијом у Гранади, којим је са њом делио Италију. Године 1501. он је прекршио уговор и освојио Напуљ, због чега је крајем лета 1502. поново дошао у сукоб са Шпанијом, која му је почетком 1504. године отела Напуљ, чиме се рат завршио.

Трећи италијански рат[уреди]

Litterae super abrogatione pragmatice sanctionis, 1512

Године 1509. скупили су се папини непријатељи у Агњаделу, међу којима је био и Луј.

Борбе Француске и Шпаније о посед Италије створише тешке кризе. Папа Јулије II изгледао је у политици много друкчије него по познатом Рафаеловом портрету, где би човек поверовао у његову смиреност. Он је сав ушао у локалну италијанску политику, која је, истина, имала за Средоземно Море и шири значај, али која није обухватала и остале католичке земље и друге теже и за веру опасније проблеме. Једно време био се окомио на Млетачку Републику, која је својом перфидном политиком изазвала против себе не само њега, него и Француску и цара Максимилијана. У Камбреу су те три силе створиле и формалан савез против ње. Цар Максимилијан ишао је чак тако далеко, да је у јуну 1510. слао једног посебног повереника босанском санџаку Фериз-бегу са позивом да нападне Млетке. Турци су и без тога били обавештени о ситуацији код хришћана. Међу осталима извештавали су их о том и Дубровчани, којима је султан Бајазит II захваљивао на добрим и довољним вестима.

Папа је потом 1511. формирао Свету лигу против Француске. Окружен непријатељима, а још поражен у бици код Новаре 1513. године, Луј је морао да оконча рат у Италији. Изгубио је Милано, а Швајцарци и Енглези су продрли у земљу, па је био приморан да 1514. године склопи мир.

Унутрашње стање у Француској[уреди]

За време његове владавине Француској већ почиње да се формира национална држава. Мноштво појединих области, феудалних поседа и градова, који су живели својим засебним животом, сада се ујединило у једну територију. Поред локалних језика почео је да се изграђује заједнички језик за целу земљу (на основу језика северне Француске) и да се ствара заједничка култура. Раније су се обично само становници северне Француске називали Французима; Бургунђани, Провансалци, Бретонци и Гаскоњци нису себе сматрали Французима. Сада се почела развијати француска нација као историјски формирана стабилна заједница људи поникла на бази заједнице језика, територије, економског живота и психичке конституције, која се испољава у заједници културе.

На унутрашњем плану, Луј је реформисао правни систем одредбама из Блоа 1499. године, као и увозно-извозни систем, Кодексом о организацији, грађанству и кривичном поступку. Током његове владавине у земљи је владао просперитет и унутрашњи мир. Заносио је племиће својим походима у Италији, тако да они нису успели да ослабе централну власт, него је она остала силна.

После смрти, остао је у сећању као умерени владар који се ослањао на скупштину сталежа, за разлику од апсолутистичких монарха.

Смрт[уреди]

Умро је 1. јануара 1515. у својој престолници Паризу. На престолу га је наследио рођак и зет Франсоа I Валоа.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Жан II Добри (=22)
 
 
 
 
 
 
 
8. Шарл V
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Бона Чешка (=23)
 
 
 
 
 
 
 
4. Луј I од Орлеана
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Пјер I, војвода од Бурбона
 
 
 
 
 
 
 
9. Joanna of Bourbon
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Изабела Валоа
 
 
 
 
 
 
 
2. Шарл од Орлеана
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Galeazzo II Visconti
 
 
 
 
 
 
 
10. Ђан Галеацо Висконти
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Bianca of Savoy
 
 
 
 
 
 
 
5. Валентина Висконти
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Жан II Добри (=16)
 
 
 
 
 
 
 
11. Изабела Валоа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Бона Чешка (=17)
 
 
 
 
 
 
 
1. Луј XII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Adolph II, Count of Mark
 
 
 
 
 
 
 
12. Adolph III, Count of Mark
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Margaret of Cleves
 
 
 
 
 
 
 
6. Адолф I, војвода Клева
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Gerhard VI of Jülich
 
 
 
 
 
 
 
13. Margaret of Julich
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Margaret of Ravensberg
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Клевска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Филип II Смели
 
 
 
 
 
 
 
14. Јован II Неустрашиви
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Маргарита III Фландријска
 
 
 
 
 
 
 
7. Марија од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Алберт I Баварски
 
 
 
 
 
 
 
15. Маргарета од Баварске, војвоткиња Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Маргарета од Брига
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Шарл VIII Валоа
Arms of the Kings of France (France Ancien).svg
Француски краљеви
(14981515)

Наследник:
Франсоа I