Стеван Јаковљевић — разлика између измена
м ujednacavanje |
м popunjavanje kutijice podacima sa wikidata |
||
Ред 12: | Ред 12: | ||
| место_смрти = [[Београд]] |
| место_смрти = [[Београд]] |
||
| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]] |
| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]] |
||
⚫ | |||
| поље = |
| поље = |
||
| институција = |
| институција = |
||
⚫ | |||
| студенти = |
|||
| познат_по = |
| познат_по = |
||
| награде = |
| награде = |
Верзија на датум 16. октобар 2016. у 10:17
Стеван Јаковљевић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 7. децембар 1890. |
Место рођења | Књажевац, Краљевина Србија |
Датум смрти | 2. новембар 1962.71 год.) ( |
Место смрти | Београд, ФНРЈ |
Образовање | Филозофски факултет Универзитета у Београду |
Стеван Јаковљевић (Књажевац, 7. децембар 1890 — Београд, 2. новембар 1962) је био професор Универзитета у Београду и ректор од 1945. до 1950, биолог, књижевник и редовни члан Српске академије наука и уметности.
Биографија
Завршио је студије биологије на Филозофском факултету у Београду, где је и докторирао. Био је професор Фармацеутског факултета.
Као официр српске војске, борио се у Првом светском рату, а у Другом светском рату је био у италијанским и немачким заробљеничким логорима. Књижевно име и популарност стекао је трилогијом романа под називом „Српска трилогија“ (1937), коју чине „Деветсточетрнаеста“ (1935), „Под Крстом“ (1936) и „Капија слободе“ (1937). Остала дела обухватају: романи „Смена генерација“ (1939) о друштвеном животу Београда између два светска рата, „Велика забуна“ (1952) ратна хроника Другог светског рата и „Ликови у сенци“ (1956) опис заробљеничког живота у Италији и Немачкој и дела из ботанике „Студије о биљном свету Преспанског језера“, „Макрофитска вегетација Охридског језера“ и „Систематика лековитог биља“.
Његова сестра била је књижевница Милица Јаковљевић Мирјам.
Спољашње везе
- Стеван Јаковљевић: Српска трилогија — књига прва, Српска трилогија — књига друга, Српска трилогија — књига трећа на Антологији српске књижевности (.docx формат)
- Биографија на сајту САНУ
- Страдања писца Српске трилогије - Вечерње новости