Стеван Јаковљевић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ujednacavanje
м popunjavanje kutijice podacima sa wikidata
Ред 12: Ред 12:
| место_смрти = [[Београд]]
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]]
| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]]
| школа = Филозофски факултет Универзитета у Београду
| поље =
| поље =
| институција =
| институција =
| школа = Филозофски факултет Универзитета у Београду
| студенти =
| познат_по =
| познат_по =
| награде =
| награде =

Верзија на датум 16. октобар 2016. у 10:17

Стеван Јаковљевић
Лични подаци
Датум рођења(1890-12-07)7. децембар 1890.
Место рођењаКњажевац, Краљевина Србија
Датум смрти2. новембар 1962.(1962-11-02) (71 год.)
Место смртиБеоград, ФНРЈ
ОбразовањеФилозофски факултет Универзитета у Београду

Стеван Јаковљевић (Књажевац, 7. децембар 1890Београд, 2. новембар 1962) је био професор Универзитета у Београду и ректор од 1945. до 1950, биолог, књижевник и редовни члан Српске академије наука и уметности.

Биографија

Завршио је студије биологије на Филозофском факултету у Београду, где је и докторирао. Био је професор Фармацеутског факултета.

Као официр српске војске, борио се у Првом светском рату, а у Другом светском рату је био у италијанским и немачким заробљеничким логорима. Књижевно име и популарност стекао је трилогијом романа под називом „Српска трилогија“ (1937), коју чине „Деветсточетрнаеста“ (1935), „Под Крстом“ (1936) и „Капија слободе“ (1937). Остала дела обухватају: романи „Смена генерација“ (1939) о друштвеном животу Београда између два светска рата, „Велика забуна“ (1952) ратна хроника Другог светског рата и „Ликови у сенци“ (1956) опис заробљеничког живота у Италији и Немачкој и дела из ботанике „Студије о биљном свету Преспанског језера“, „Макрофитска вегетација Охридског језера“ и „Систематика лековитог биља“.

Његова сестра била је књижевница Милица Јаковљевић Мирјам.

Спољашње везе


ректор Универзитета у Београду
19451950.